4585. Stih 16. I otidoše od Betela; i kad im osta još malo puta do Efrate. Da ovo označava da je sada Dohovno dolazilo od Nebeskog, vidi se iz značenja otići od Betela, što je ono što se nastavlja u napredovanju Božanskog od Božanskog Prirodnog(da otići označava ono što se nastavlja, može se videti gore, br. 4554, ovde, u najvišem smislu, ono što se nastavlja u napredovanju Božanskoga i da je Betel Božansko Prirodno, br. 4559, 4560); iz značenja osta još malo puta , što je ono posredno (u sredini) (o čemu u onome što sledi); i iz značenja Efrate, što je Duhovno od Nebeskog u pređašnjem stanju (o čemu niže gde se govori o Betlehemu, što je Duhovno od Nebeskog u novom stanju), pa se otuda kaže, Efrata, a to je Betlem. (stih 19).

2. U ovim stihovima govori se o napredovanju Gospodovog Božanskog prema unutarnjim stvarima; jer kad je Gospod činio Svoje Ljudsko Božanskim, Njegovo napredovanje je bilo po sličnom redu po kojem On preporađa čoveka, to jest, od onoga što je spoljašnje prema onome što je unutarnje, tako, od istine koja je u posledjem reda prema dobru koje je unutarnje, akoje se naziva duhovnim dobrom, kao i od ovoga prema nebeskim dobru. Ali ove stvari ne može niko da razume ako ne zna šta je spoljašnji čovek a šta unutrašnji čovek, i da se prvi razlikuje od drugoga, iako oni, dok čovek živi u svetu, izgledaju kao jedan; isto tako, ako se ne zna da Prirodno sačinjava spoljašnjeg čoveka, a Racionalno unutrašnjeg; i dalje, ako se ne zna šta je Duhovno a šta Nebesko.

3. Ove su stvari, istina, bile objašnjene nekoliko puta; no uprkos toga, oni koji prethodo nisu imali ikakvu ideju o tim stvarma jer nisu imli želje da znaju stvari o večnom živou, nalaze da je nemoguće znati o tome ovakve ideje. Ovakvi judi kažu, Šta je to večno? Šta je prirodno a šta racionalno? Nije li to neko novo razlikovanje? Čuli smo o duhovnom, ali daje nebesko nešto drugo, to nismo nikad čuli. Međutim, slučaj je ovakav. Oni koji prethodno nisu stekli neku ideju o ovim predmetma, to je zato što su svetske i telesne brige zaokupljale svu njihov isao; ili su pak smatrali da je dovoljo daznaju svoje doktrine (nauke, svoj kredo, svoj vjeruju), onako kako se oni obično znaju, pa se stoga nisu više brinuli o tome, govoreći, Vidimo ovaj svet, ali drugi ne vidimo; on možda postoji, a možda ne postoji; ovakve osobe stavljaju nastranu ovakve predmete, jer kad god ih pogledaju, oni ih u srcu poriču.

4. Pa ipak, pošto seradi o stvarima koje su sadržane u unutrašnjem smislu Reči, a ove se ne mogu objasniti bez pogodnijih izraza:- prirodno za spoljašnje stvari; racionalno za unutarnje stvari; duhovno za ono što pripada istini, i nebesko za ono što pripada dobru, to je apsolutno nužno da se koriste ovi izrazi, jer se bez pogodnih izraza predmet ne može objasniti. Stoga, dakle, da bi oni koji žele znati stekli neku ideju o tome šta je Duhovno a šta je Nebesko koje je petstavljeno Benjaminom i Betlehemom, to treba ukratko objasniti. U najvišem smislu, predmet o kom se goori, je glorifikacije Gospodovog Prirodnog, a u relativniom smislu, preporađanje čovekovog Prirodnog. Da Jakov predstavlja čoveka crkve u pogledu njenog spoljašnjeg, a Izrailj u pogledu njenog unutrašnjeg, tako da Jakov u pogledu njenog spoljašnjeg Prirodnog, a Izrailj u pogledu njenog unutarnjeg Prirodnog, bilo je pokazano gore (br. 4286); jer je duhovni čovek od Prirodnog (potičeod prirodnog), a nebeski čovek od Racionalnog. Pokazano je da je Gospodova glorifikacija napredovala od spoljašnjih stvari prema više unutrašnjim stvarima, upravo onako kako napreduje i čovekovo preporađanje, pa se zbog ove reprezentacije Jakov naziva Izrailj.

5. Ali ovde se govori o daljem napredovanju prema više unutarnjim stvarima, naime, prema Racionalnom, jer, kao što je rečeno, Racinalno sačinjava unutrašnjeg čoveka. Posredničko između unutrašnjeg Prirodnog i spoljašnjeg Racionalnog je ono što se označava sa Duhovno od Nebeskog, koje je označeno Efratom i Betlehemom, a predstavljeno Benjaminom. Ovo posredničko dobija nešto od unutrašnjeg Prirodnog, koje je Izrailj, i od spoljašnjeg Racionalnog, koje je Josip; jer ono što je posredno, ono dobija nešto od svakoga krajnjega, jer bez toga ne bi moglo služiti kao posredno. Da bi neko od duhovnog postao nebeski, on mora nužno da napreduje preko ovoga posrednog, jer nije moguće popeti se na više bez nečega što je u sredini.

6. Stoga je priroda toga napredovanja preko posrednog ovde opisana Jakovljevim dolaskom u Efratu, i Rahelinim porođajem Benjamina tamo. Otuda je jasno da se idenjem od Betela, i time što su bili blizu Efrate, označeno nastavljanje napredovanja Gospodovog Božanskog od Božanskog Prirodnog do

Duhovnog od Nebeskog, što je označeno Efratom i Betlehemom, a predstavljeno je Benjaminom. Duhovno od Nebeskog je posrednik o kome se govori, gde se naziva duhovno zbog duhovnog čoveka, koji, gledan u sebi, je unutarnje prirodnog čoveka, a nebesko zbog nebeskog čoveka koji je, u stvari, racionalni čovek. Josip je spoljašnji racionalni čovek, i zato se Nebesko od Duhovnog odnosi na njega.