¹ A Jakov ču gde sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve što beše našeg oca, i od onog što beše našeg oca steče sve ovo blago.

² I vide Jakov gde lice Lavanovo nije prema njemu kao pre.

³ I Gospod reče Jakovu: Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja ću biti s tobom.

⁴ I poslavši Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom.

⁵ I reče im: Vidim gde lice oca vašeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom.

⁶ I vi znate da sam služio ocu vašem kako sam god mogao;

⁷ A otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti;

⁸ Kad on reče: Šta bude šareno neka ti je plata, onda se mladilo sve šareno; a kad reče: S belegom šta bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s belegom.

⁹ Tako Bog uze stoku ocu vašem i dade je meni;

¹⁰ Jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze behu šareni, s belegama prutastim i kolastim.

¹¹ A anđeo Gospodnji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me.

¹² A on reče: Podigni sad oči svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s belegama prutastim i kolastim; jer videh sve što ti čini Lavan.

¹³ Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i učinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.

¹⁴ Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: Eda li još imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svog?

¹⁵ Nije li nas držao kao tuđinke kad nas je prodao? Pa je još i naše novce jednako jeo.

¹⁶ Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našem, naše je i naše dece. Zato čini sve što ti je Gospod kazao.

¹⁷ I podiže se Jakov, i metnu decu svoju i žene svoje na kamile;

¹⁸ I odvede svu stoku svoju i sve blago što beše stekao, stoku koju beše stekao u Padan-Aramu, i pođe k Isaku ocu svom u zemlju hanansku.

¹⁹ A Lavan beše otišao da striže ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svom.

²⁰ I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivši mu da hoće da ide.

²¹ I pobeže sa svim blagom svojim, i podiže se te pređe preko vode, i uputi se ka gori Galadu.

²² A treći dan javiše Lavanu da je pobegao Jakov.

²³ I uze sa sobom braću svoju, i pođe za njim u poteru, i za sedam dana stiže ga na gori Galadu.

²⁴ Ali Bog dođe Lavanu Sirinu noću u snu, i reče mu: Čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lepo ni ružno.

²⁵ I stiže Lavan Jakova; a Jakov beše razapeo šator svoj na gori, pa i Lavan takođe razape svoj s braćom svojom na gori Galadu.

²⁶ I Lavan reče Jakovu: Šta učini te kradom pobeže od mene i odvede kćeri moje kao na mač otete?

²⁷ Zašto tajno pobeže i kradom otide od mene? Niti mi reče da te ispratim s veseljem i s pesmama, s bubnjevima i guslama?

²⁸ Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kćeri svoje? Ludo si radio.

²⁹ Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vašeg noćas mi reče govoreći: Čuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lepo ni ružno.

³⁰ Idi dakle kad si se tako uželeo kuće oca svog; ali zašto ukrade bogove moje?

³¹ A Jakov odgovori i reče: Bojah se i mišljah hoćeš silom oteti kćeri svoje od mene.

³² A bogove svoje u koga nađeš, onaj neka ne živi više; pred našom braćom traži šta je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja.

³³ I uđe Lavan u šator Jakovljev i u šator Lijin i u šator dveju robinja, i ne nađe ih; i izašav iz šatora Lijina uđe u šator Rahiljin.

³⁴ A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sede ozgo; i Lavan pipaše po celom šatoru, i ne nađe.

³⁵ A ona reče ocu svom: Nemoj se srditi, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer mi je šta u žena biva. Traživši dakle ne nađe idole svoje.

³⁶ I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreći reče mu: Šta sam učinio, šta sam skrivio, te si me tako žestoko terao?

³⁷ Pipao si sav prtljag moj, pa šta si našao iz svoje kuće? Daj ovamo pred moju i svoju braću, neka rasude između nas dvojice.

³⁸ Evo dvadeset godina bih kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jaloviše se, a ovnova iz stada tvog ne jedoh.

³⁹ Šta bi zverje zaklalo nisam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao što bi mi bilo ukradeno danju ili noću.

⁴⁰ Danju me ubijaše vrućina a noću mraz; i san mi ne padaše na oči.

⁴¹ Tako mi je bio dvadeset godina u tvojoj kući; služio sam ti četrnaest godina za dve kćeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta.

⁴² Da nije Bog oca mog, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacelo otpustio prazna. Ali je Bog video nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noćas.

⁴³ A Lavan odgovori Jakovu i reče: Ove su kćeri moje kćeri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i šta god vidiš sve je moje; pa šta bih učinio danas kćerima svojim ili sinovima njihovim koje rodiše?

⁴⁴ Nego hajde da uhvatimo veru, ja i ti, da bude svedočanstvo između mene i tebe.

⁴⁵ I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen.

⁴⁶ I reče Jakov braći svojoj; nakupite kamenja. I nakupiše kamenja i složiše na gomilu, i jedoše na gomili.

⁴⁷ I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed.

⁴⁸ I reče Lavan: Ova gomila neka bude svedok između mene i tebe danas. Zato se prozva Galed.

⁴⁹ A prozva se i Mispa, jer reče Lavan: Neka Gospod gleda između mene i tebe, kad ne uzmožemo videti jedan drugog.

⁵⁰ Ako ucveliš kćeri moje i ako uzmeš žene preko mojih kćeri, neće čovek biti između nas nego gle Bog svedok između mene i tebe.

⁵¹ I još reče Lavan Jakovu: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh između sebe i tebe.

⁵² Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik, da ni ja neću preći preko ove gomile k tebi ni ti k meni da nećeš preći preko ove gomile i spomenika ovog na zlo.

⁵³ Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihovog, neka sude među nama. A Jakov se zakle strahom oca svog Isaka.

⁵⁴ I Jakov prinese žrtvu na gori, i sazva braću svoju na večeru; i jedoše pa noćiše na gori.

⁵⁵ A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unučad i kćeri svoje, i blagoslovi ih, pa otide, i vrati se u svoje mesto.

¹ A Ahav pripovedi Jezavelji sve što je učinio Ilija i kako je sve proroke isekao mačem.

² Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: Tako da učine bogovi i tako da dodadu, ako sutra u ovo doba ne učinim od tebe šta je od koga god tih.

³ A on videći to usta i otide duše svoje radi, i dođe u Virsaveju Judinu, i onde ostavi momka svog.

⁴ A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sede pod smreku, i zažele da umre, i reče: Dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.

⁵ Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anđeo taknu ga i reče mu: Ustani, jedi.

⁶ A on pogleda, i gle, čelo glave mu hleb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet.

⁷ A anđeo Gospodnji dođe opet drugom, i taknu ga govoreći: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.

⁸ A on ustavši jede i napi se; potom okrepivši se onim jelom ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božju Horiv.

⁹ A onde uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, reč Gospodnja dođe mu govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?

¹⁰ A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.

¹¹ A On reče: Iziđi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dođe trus; ali Gospod ne beše u trusu;

¹² A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak.

¹³ A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštom i izašav stade na vratima od pećine. I gle, dođe mu glas govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?

¹⁴ A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.

¹⁵ Tada mu reče Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju damaštansku, i kad dođeš pomaži Azaila za cara nad sirijom.

¹⁶ A Juja, sina Nimsijinog, pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatovog iz Avel-Meole pomaži za proroka mesto sebe.

¹⁷ Jer ko uteče od mača Azailovog njega će pogubiti Juj; a ko uteče od mača Jujevog njega će pogubiti Jelisije.

¹⁸ Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše.

¹⁹ I otide od njega i nađe Jelisija, sina Safatovog gde ore, i dvanaest jarmova pred njim, a sam beše kod dvanaestog; i idući mimo nj Ilija baci na nj plašt svoj.

²⁰ A on ostavi volove, i otrča za Ilijom i reče: Da celujem oca svog i mater svoju; pa ću ići za tobom. A on mu reče: Idi, vrati se, jer šta sam ti učinio?

²¹ I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuva meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu.