Bible

 

Postanak 3

Studie

   

1 Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?

2 A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;

3 Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.

4 A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;

5 Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.

6 I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.

7 Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.

8 I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

9 A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?

10 A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.

11 A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?

12 A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.

13 A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.

14 Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.

15 I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.

16 A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.

17 Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;

18 Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;

19 Sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.

20 I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.

21 I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.

22 I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.

23 I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;

24 I izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 247

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

247. Da zmija koja gmiže trbuhom označava da čulno više nije moglo da gleda naviše pema Nebu, nego samo naniže prema onome što je od tela i zemlje, očito je iz činjenice da se u drevna vremena trbuhom označavalo ono što je najbliže zemlji; da se grudima označavalo ono što je iznad zemlje, a glavom ono što je najviše. Ovde se kaže da je čulno, koje je po sebi najniži deo čovekove prirode, gmizalo trbuhom, jer se okrenulo prema onome što je zemaljsko. Klanjanje telom do zemlje i posipanje glave pepelom imali su slično značenje u Jevrejskoj crkvi. Tako čitamo kod Davida:

Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu? Duša naša pade u prah, tijelo je naše bačeno na zemlju. (Psalam 44:24-26).

Ovde je pokazano da čovek, kada se odvrati od lica Jehovinog, trbuhom prianja za zemlju.

Kod Jone isto tako, trbuhom velike ribe u koju je bio bačen, označeni su niži delovi zemlje, kao što se pokazuje iz njegovog proročanstva:

I pomoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljega, i reče: Zavapih u nevolji svojoj, Gospode, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i ti ču glas moj. (Knjiga Jonina 2:2)

Ovde je pakao predstavljen nižom zemljom. ( 1

Poznámky pod čarou:

1. Ako do sada čitalac nije upoznat s nižom zemljom, evo šta je to. Taj pojam se zaista javlja u Svetom pismu, ali ostaje neprimećen.

Kod Svedenborga su to oblasti u duhovnom svetu, koje su ispod i gde obitavaju duhovi dok se čiste, to jest dok se ne pripreme za nebo ili pakao. Tu žive pod okolnostima koje najviše doprinose njihovom razvoju. Ta mesta ili stanja ponekad su onakva kako mi zamišljamo pakao, jer pravi pakao, koji je opisan na kraju ovoga toma, ne liči na nižu zemlju. U tim predelima duh, duša, tj. čovek koji je napustio zemaljsko telo, traži pomoć od Boga, ponekad i vapajima, i dobija pomoć pod uslovom da prizna svoje grehe i da želi da se popravi. Tu se boravi neodređeno vreme. Zovimo to čistilištem ili nižom zemljom; to su oblasti koje obični duhovi ne vide, a ni mi ljudi ih ne vidimo, jer kada bismo ih videli, iz straha od kazne uzdržavali bismo se od zlih dela, i tako ne bismo nikada ostvarili ono zbog čega smo došli na svet, a to je da silom koju nam Bog daje, ostvarujemo svoju sudbinu izgrađujući svoj karakter, prim. prev.

  
/ 10837