4290. U unutrašnjem istorijskom smislu, ne ću te pustiti dokle me ne blagosloviš, označava da oni insistiraju (nastoje) na tome da budu reprezentavi; jer ne ću te pustiti, je insistiranje; a blagosloven, to je biti reprezentativ crkve. U pogledu ovoga – da je potomstvo Jakovljevo inisistiralo na tome da bude reprezentativ crkve, i da oni nisu bili izabrani da budu iznad svih drugih nacija – ovo se ne može, doduše, potvrditi istorijskim stvarima Reči u smislu slova, jer istorijske stvari Reči u smislu slova sadrže u sebi tajne neba, a ove slede u nizovima; ali pošto ovde imena označavaju stvari – to mnoga imena, u najvišem smislu, označavaju Gospoda samog, kao Abraham, Isak, i Jakov. Da ova, u najvišem smislu, označavaju Gospoda, pokazano je često u onome što prethodi (br. 1965, 1989, 2011, 3245, 3305 kraj{ign95} 3439).

2. Da jakovljevo potomstvo nije bilo izabrano, nego da je insistiralo (nastojalo) da crkva bude kod njih, može se videti iz mnogih odlomaka Reči, iz njihovog istorijskog smisla, a otvoreno u sledećim.

Kod Mojsija: I Jehova reče Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje Egipatske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govorećei: sjemenu tvojem daću je. I poslaću pred tobom anđela, i izagnaću pred tobom Hananeje, Amoreje i Hetejce i Ferzeje i Heveje i Jevuzeje, I odvešću vas u zemlju gdje teče med i mlijeko, jer ne ću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem. A narod čuvši ovu zlu riječ ožalosti se, i niko ne metnu na se svojega nakita. Jer jehova reče: kaži sinovima Izrailjevim: vi ste narod tvrdovrat; doći ću časom u sred tebe, i istrijebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću učiniti s tobom. I reče Mojsije Jehovi: gledaj, ti mi kažeš: vodi ova arod. A nijesi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu i našao si milost preda mnom. Ako sam dakle našao milost pred tobom, pokaži mi put tvoj, da te poznam i nađem milost pred tobom; i vidi da je ovaj tvoj narod. I reče Jehova: moje će lice (moja će lica) ići naprijed, i daću ti odmor (33:1-5, 12-14). Ovde se kaže da je Mojsije izveo narod iz Egipta, i da su skinuli svoj nakit i da su se ožalostili, i da je Mojsije razapeo šator u okolu, i da je Jehova sišao; tu se jasno pokazuje da su su oni insistirali (prim. prev. Da budu reprezentativ crkve)3. Kod istoga: I reče Jehova Mojsiju: dokle će me vrijeđati taj narod? Kad li će mi vjerovati poslije toliko znaka što sam učinio među njima?Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod veliki i jači od ovoga. A Mojsije reče Jehovi: ali će čuti Egipćani, između kojih si izveo ovaj narod silom svojom. I reći će ljudima ove temlje, koji su čuli da si ti, o Jehova, bio usred naroda, i da si se očima viđao, o Jehova, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danju i u stupu ognjenom noću; pa kad pobiješ ovaj narod, govoriće narodi, Nije li mogao Jehova dovesti naroda ovoga u zemlju koju im je obećao? A pošto ga Mojsije umiri, Jehova reče: Biću milostiv po riječi tvojoj, tako ja bio živ, učiniću vam kako ste govorili i ja čuh, Ali u ovoj će pustinji popadati mrtvi tjelesa vaša od dvadeset godina i više, koji vikaše na mene. Ne ćete ući u zemlju, jer vidjeste slavu moju, a kušaste me deset puta, za to ne ćete vidjeti zemlju koju obećah ocima vašim. Ali malu djecu ću odvesti (Brojevi 14:11-13, 27-31) (prim. prev. Autor je skraćivao tekst, poslobodnom nahođenju). Iz ovih se reči vidi da je Jehovao želeo da ih iskoreni, stedstveno da nije hteo da ustanovljava crkvu kod njih, ali da su oni insistirali, i da im je onda učinio – pored mnogih drugih mesta, gde se vidi da je Jehova više puta želeo da ih uništi kao narod koji se buni, ali da je uvek bio umiren njihovim molbama.

4. (prim. prev. Po autoru, Jevrejski narod je dobio crkvu samo u smislu reprezentacije; i to na prostoru gde su se sačuvala imea mesta iz vremena drevne crkve, koja su imana i mesta sačuvana u rečima i izrazima u Strom zavetu; naime, obredima i ureddbama predstavljalo se Gospodovo carstvo, a preko toga se održavala komunikacija s nebima, i to je davalo mogućnost Jevrejskom narodu da duhovno ostanu živi, i dočekaju Mesiju, koji je izvršio Poslednji Sud nad Univerzalnom crkvom koja je tada bila došla do svoja kraja, i osnovao tada jednu novu crkvu, koja je trajala sve do PoslednjegSuda nad ovom crkvom koji se odigrao u nevidljivom svetu 1757 godine, koje događaje je autor, kako tvrdi, vide vojim očima i opisivao). Slično je sadržano u tome što Balam nije mogao da prokune taj narod (Brojevi XXII, XXIII, AAIV), i na drugim mestima, da se je Jehova kajao što je doveo ovaj narod; ali da se Jehova umilostivio; kao i to da je često pravio novi zavet s njima. Ovakve su stvari označene u unutrašnjem istorijskom smislu ovim rečeim, Ne ću te pustiti dokle me ne blagosloviš. Slično je označeno i Jakovljevim uzimanjem prava prvorođenog od Isava, i kako je prevarom dobio blagoslov (Postanje XXV. I XXVII).