3305. I nadješe mu ime Jakov, označava nauk (doktrinu) prirodne istine. Ovo se vidi iz značenja nadjeti ime, ili nazvati imenom, što je kvalitet (vidi br. 3302). Kvalitet (osobina, kakvoća), koja je predstavljena Jakovom, je nauk prirodne istine, kao što se može viteti iz reprezentacije Isava, koji je dobro života prirodne istine (vidi br. 3300), i iz brojnih odlomaka u Reči gde se pominje njegovo ime. Jer dvestvari sačinjavaju Prirodno, kao što dve stvari sačinjavaju Racionalno, to jest, koje sačinjavaju celoga čoveka, jedna koja pripada životu, a druga nauku (doktrini). Ono što pripada životu, to pripada volji, a ono što pripada nauku, to pripada razumu; prvo se naziva dobrom, a drugo istinom. Dobro je ono što je predstavljeno Isavom, a istina Jakovom ili, što je isto, dobro života prirodne istine predstavljeno je Isavom, dok je nauk prirodne istine predstavljen Odeljak 2 (napomena prevodioca: od ovoga mesta, označavaćemo odeljke u dužim brojevima, koje je uneo prvi prevodilac) Jakovom; bilo da kažeš dobro života prirodne istine, i nauk prirodne istine ili, oni koji su u tome, to je isto, jer ni dobro života ni nauk istine ne mogu postojati odvojeno od svoga subjekta, i moraju se odnositi na čoveka kao subjekta u kojemu su: ako su odvojenui od svoga subjekta, oni su nešto apstraktno. Stoga su ovde Jakovom označeni oni koi su u nauku prirodne istine. Oni koji se drže samo smisla slova, veruju da se pod Jakovom u Reči misli da sve one narode koji su potekli od Jakova, pa stoga misle da se na te narode odnosi sve ono što je istorijski i Odeljak 2. proročki rečeno o Jakovu. Ali Reč je Božanska, načelno zbog toga što sve što je u njoj, ne odnosi se na jednu naciju ili narod, nego na celu ljudsku rasu, naime, da sve koji su bili, koji su sada i koji će biti (ljudi); i što je još više, odnosi se na Gospodovo carstvo u nebima, a u najvišem smislu na Gospoda Samog. I baš stoga što ima univerzalno značenje, Reč je Božanska; kada bi se odnosila samo na jednu naciju, onda bi ona bila ljudska, i u njoj ne bi bilo ničega Božanskog nego što je bogoštovanje koje postoji kod te nacije. Da takvo sveto bogoštovanje nije postojalo kod naroda koji se naziva

Jakovljevim imenom, može svako da zna. Stoga je očito da se pod Jakovom u Reči na misli na Jakova, ni pod Izrailjem, na Izrailja, jer se u skoro svim Odeljak 3. proročkimdelovima u Reči gde se govori o Jakobu, pominje se Izrailj, i niko ne zna šta znači jedno a šta drugo, osim ako se zna po smislu koji je duboko sakriven, i koji sadrži tajne neba. Da sve ovo, stoga, u unutrašnjem smislu, označava nauk (doktrinu) prirodne istine ili, što je isto, one koji su u tome nauku (koji veruju i slede taj nauk) bilo kojoj naciji da pripadaju, i da u najvišem smislu označava Gospoda, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Luke: Asđeo reče Mariji: I evo zatrudnjećeš, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se sin najvišega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova. I carovaće u domu Jakovljevom u vijek, i carstvu njeghovom neće biti kraja (Luka 1:31-33).

Da ovde dom Jakovljev ne označava Jevrejsku naciju ili narod, svako vidi, jer Gospodovo carstvo nije nad jednim narodom, nego nad svima u svemiru nad onima koji su u veri u Njega, i u ljubavi prema bližnjemu. Otuda je jasno da se Jakovom, kojega anđeo imenuje, nemisli na Jakovljev narod, niti se misli na Jakovljen narod i u drugim delovima Reči, gde se pominje seme Jakovljevo, sinovi Jakovljevi, i zemlja Jakovljeva, potomstvo (nasleđe) Jakovljevo, car Jakovljev, i Bog Jakovljev, koji se izrazi javljaju često u Reči Staroga zaveta. Sličan je slučaj i s Izrailjem, Odeljak 4. kao što se vidi kod Mateje: Anđeo Gospodnji javi se Josipu u snu i kaza mu: ustani, uzmi dijete i mater njegovu pa bježi u Egipat; jer će Irod tražiti dijete da ga pogubi. I on ustavši uze dijete i mater njegovu i otide u Egipat. Da bi se ispunilo ono što j Prorok kazao, Iz Egipta pozvaći Sina Moga Mateju 2:13-15).

Kod proroka to se ovako izrađava: Kad je Izrailj bio dijete, tada sam ga ljubio, i pozvao sam sina Svojega iz Egipta (Osija 11:1).

Da ovde Izrailj označava Gospoda, jasno je; dok se iz smisla slova može razumeti samo to, da se pod detetom Izrailjem misli na Jakovljevo potomstvo, koje je došlo u Ergipat i koje je otuda bilo pozvano. Slučaj je sličan i u drugim odlomcima gde se pominju Jakovi Izrailj, iako se to ne pokazuje u smislu slova; kao kod Isaije: Čuj, o Jakove slugoMoj; i Izrailje kojega izabrah: ovako kaže Jehova koji te stvori, i koji je obliči od utrobe, koji ti pomaže: ne boj se, slugo moj Jakove, mili, kojega izabrah. Jer ću izliti vodu na žednoga i potok na suhu zemlju, izliću duh svoj na tvoje natražje. Ja sam Jehova; i onaj će se zvati p menuJakovbljevu, a drugi će se pisati svojom rukomJehovin, i prizivaće se imenom Izrailjevim (Isaija 44:1-3, 5); gde Jakov i Izrailj jasno stoje za Gospoda, a seme i sinovi Jakovljevi stoje za one koji su u veri u Njega. U proročkoj izjavi o sinovima Odeljak 5. Izrailjevim, kod Mojsija: Opet osta jak luk njegov i ojača mišica njegova Boga Jakovljeva, odakle posta pastir i kamen Izrailju)49:24); gde jak luk Jakovljev i snaga mišica njegovih označavaju Gospoda.

Kod Isaije: Neću dati slave moje drugome. Čuj me Jakove i Izraeilju, kojega ja pozvah: ja sam prvi, jasam i poslednji. I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmjerila nebesa peđu (Isaija 48:11, 12); gde Jakov i Izrailja označavaju Gospoda.

Kod Jezikilja: Ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti drvo Josipovo, što je u Efraimovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovijeh, i sastaviću ga s drvetom Judinijem, i načiniću od njih jedno dvo i biće jedno u mojoj ruci. Evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih odsvuda, i dovešću ih u zemlju njihovu. I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car svima njima , i neće više biti dva naroda, niti će biti razdijeljeni u dva carstva. I sluga moj David biće car i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima. I sjedjeće u zemlji koju dadoh slugi svojem Jakovu, u kojoj sjedješe oci vaši; u njoj će sjedjeti sinovi njihovi i sinovi sinova njihovijeh do vijeka, i David sluga moj biće im knez do vijeka. I učiniću s njima zavet mirni, i biće vječan zavjet s njima. I šator će moj biti posred njih, i ja ću im biti Bog i oni će biti moj narod. I narodi će poznati da sam ja Jehova koji posvećujem Izrailja, kad svetinja moja bude nasred njih do vijeka ? 37:19? 37:21? 37:22? 37:24-28). Ovde je opet očito da je Josipom, Efraimom, Judom, Izrailjem, Jakovom, i Davidom, ne označavaju te osobe, nego da se u najvišem smislu označavaju Božanske duhovne stvari, koje su u Gospodu, i koje pripadaju Gospodu u Njegovom carsvu i u Crkvi. Da David nije bio njihov car i knez za uvek, kao što se kaže, svak može da zna, nego da se pod Davidom misli na Gospoda (vidi br. 1888). I to se može znati, da se Izrailj neće skupiti iz svih nacija gde se razasuo, i da oni neće biti posvećeni, i da će svetište (šator) ostati za uvek među njima, kao što se kaže, nego da se to odnosi na one koji suoznačeni Izrailjem u reprezentativnom smislu a koji su, kao što Odeljak 6. je poznato , oni koji su verni.

Kod Miheja: Skupivši skupiću Jakova, i pokupivši pokupiću ostatak Izrailjev;

postaviću ih zajedno kao ovce u Bozri Mihej 2:12. ; gde je značenje slično.

Kod Isaije: jednom će se ukorijeniti Jakob, procvetaće i uzrasti Izrailj, i napuniće vaseljenu plodom (Isaija 27:6. ; gde je značenje slično.

Kod istoga: Za to Jehova, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: ne će se više Jakov postidjeti, niti će mu lice poblijediti. Jer kad vidi usred sebe djecu svoju, djelo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće sveca Jakovljeva, i bojaće se Boga Izrailjeva, I koji lutaju duhom orazumiće se, i vikači će primiti nauku (Isaija 29:22-24).

Kod istoga: ovako veli Jehova pomazaniku svojemu Ciru, kojega držim za desicu, da oborim pred njim narode i careve raspašem, da seotvaraju vrata prednjim i da ne budu vrata zatvorena. U daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova Bog Izrailjev, koji te zovem po imenu. Radi sluge svojega Jakova i Izrailja izbranika mojega prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne znaš (Isaija 45:1-4. ; gde je predmet o kome se govori Gospod.

Kod Miheja: Ali će u pošljednja vremena biti utvrđena gora doma Jehovinog navrh gora i uzvišena iznad humovam u narodi će se stjecati k njoj, I ići će mnogi narodi govoreći: hodite, da idemo na goru Jehovinu i u dom Boga Jakovljeva, i učiće nas svojim putovimam i hodićemo njegovije stazama jer će iz Siona izaći zakon i riječ Jehovina iz Jerusalima Mihej 4:1, 2).

Kod Davida: Jehova ljubi više vrata Sionova nego li staništa Jakovljeva, slava će se proglašavati u tebi, o Božiji grade! (Psalam 87:2, 3).

Kod Jeremije: Nego će služiti Jehovi Bogu svojemu i Davidu caru svojemu. Ti se dake ne boj, Jakove slugo moj, veli Jehova, i ne plaši se Izrailje, jer evo, sačuvah te iz daljine (Jeremija 30:9, 10). Opet kod Isaije: Poslušajte me, ostrva, i pazite, narodi daljni! Jehova me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomaza ime moje. U učinio je usta moja da su kao oštar mač, i u sjenu ruke svoje sakri me, I reče mi: ti si sluga moj, u Izrailju ću se tobom proslaviti. (49:1-3).

Kod istoga: tada ćeš se veseliti u Jehovi, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca tvojega; jer usta Jehovina kazaše (Isaija 58:14).

Kod istoga: Jer ću izvesti sjeme iz Jakova i iz Jude našljednika gorama svojim, i naslijediće ih izabranici moji, i sluge moje naseliće se ondje (Isaija 65:9), U svim ovim odlomcima, pod Jakovom i Izrailjem misli se na Gospoda, u reprezentativnom smislu, na Gospodovo duhovno carstvo, i na Crkvu, koja je Crkva zbog nauka istine i života dobra; Jakovom se označavaj ni koji su u spoljašnjem te Crkve, a Izrailjem oni koji su u unutrašnjem. Iz gornjeg i mnogo drugih odlomaka može se videti da se pod Jakovom ne misli na Jakova, ni pod Izrailjem na Izrailja, nii pod Isakom na Isaka, ni pod Avramom na Avrama, gde god da se imenuju, kao kod Meteje: Mnogi će u onaj dan doći od istoka i od zapada, i sješće za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom, u carstvu nebeskom Mateju 8:11. ; kod Luke: Vidjećete Avrama, Isaka, i Jakova i proroke, u carstvu Božijem (13:11); kod istoga: Lazara su anđeli odnijeli u njedra Avramova Luka 16:22. ; jer u nebu se ne zna ništa o Avramu, Isaku i Jakovu, i kada čovek čita ove reči, oni (anđeli) opažaju samo Gospoda u pogledu Njegovog Božanskog, i Njegovo Božansko Ljudsko. Tako, kada čovek čita o tome kako sedi s Avramom, Isakom i Jakovom, oni opažaju samo da su sa Gospodom; i kada čovek čita da je u nedrima Avramovim, oni opažaju samo da su u Gospodu. Međutim, tako se onda izražavalo, jer je čovek bio toliko udaljen od unutrašnjih stvari, da nije znao ništa drugo, niti je hteo da zna išta drugo osim samo ono što je u Reči saglasno sa slovom. A kad je Gospod s njima razgovarao o slovu, to j bilo da bi primili veru, i da bi u tome bio u isto vreme i unutrašnji smisao, koji je mogao da poveže čoveka sa Njim. Pošto je ovakav slučaj, to se može videti šta je u Starom Zavetu označeno Bogom Jakovljevim, i Svecem Izrailjevim, da je to bio Gospod. Da je Bog Izrailjev Gospod, vidi 2 Samuilova 23:1; Isaija 2:3; 41:21; Miheja 4:2: Psalam 20:1; 45:9; 76:6; 81:1, Psalam ccc4; 84:8; 94:7; 75:9; 132:2; 5:19, 24; (10:20, 12:6; 17:7; 29:19; 30:11, 12. (Izaija ccc15; (31:1; 48:17; 49:7; 54:5; 60:14; Jer. 50:29; Jez. 39:7; Psalm 71:22; 78:41; 89:16).