1
Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
2
I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
3
I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
4
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,
5
I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju,
6
Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.
7
A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
8
I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori.
9
I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.
10
A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deljaše u četiri reke.
11
Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,
12
I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.
13
A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje huske.
14
A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k asirskoj. A četvrta je reka Efrat.
15
I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.
16
I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;
17
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.
18
I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.
19
Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;
20
I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu.
21
I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;
22
I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
23
A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.
24
Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
