¹ A uveče dođoše dva anđela u Sodom; a Lot seđaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,

² I reče: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego ćemo prenoćiti na ulici.

³ Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu, i on ih ugosti, i ispeče hlebova presnih, i jedoše.

⁴ I još ne behu legli, a građani Sodomljani slegoše se oko kuće, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,

⁵ I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dođoše sinoćk tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.

⁶ A Lot iziđe k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,

⁷ I reče im: Nemojte, braćo, činiti zla.

⁸ Evo imam dve kćeri, koje još ne poznaše čoveka; njih ću vam izvesti, pa činite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.

⁹ A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoće da nam sudi; sad ćemo tebi učiniti gore nego njima. Pa navališe jako na čoveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.

¹⁰ A ona dva čoveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kuću, i zatvoriše vrata.

¹¹ A ljude što behu pred vratima kućnim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najvećeg, te ne mogahu naći vrata.

¹² Tada ona dva čoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;

¹³ Jer hoćemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.

¹⁴ I iziđe Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kćeri svoje, i reče im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim učini da se šali.

¹⁵ A kad zora zabele, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.

¹⁶ A on se stade ščinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kćeri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.

¹⁷ I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.

¹⁸ A Lot im reče: Nemoj, Gospode!

¹⁹ Gle, sluga tvoj nađe milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi učini sačuvavši mi život; ali ne mogu uteći na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

²⁰ Eno grad blizu; onamo se može uteći, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te ću ostati živ.

²¹ A on mu reče: Eto poslušaću te i zato, i neću zatrti grada, za koji reče.

²² Brže beži onamo; jer ne mogu činiti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.

²³ I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.

²⁴ Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

²⁵ I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.

²⁶ Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.

²⁷ A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;

²⁸ I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.

²⁹ Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.

³⁰ A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje.

³¹ A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji.

³² Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

³³ I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

³⁴ A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom.

³⁵ Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

³⁶ I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog.

³⁷ I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.

³⁸ Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.

¹ I izišavši Isus iđaše od crkve, i pristupiše k Njemu učenici Njegovi da Mu pokažu građevinu crkvenu.

² A Isus reče im: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

³ A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?

⁴ I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.

⁵ Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.

⁶ Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj.

⁷ Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.

⁸ A to je sve početak stradanja.

⁹ Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.

¹⁰ I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.

¹¹ I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.

¹² I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.

¹³ Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.

¹⁴ I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.

¹⁵ Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):

¹⁶ Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;

¹⁷ I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući;

¹⁸ I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.

¹⁹ A teško trudnima i dojilicama u te dane.

²⁰ Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu;

²¹ Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti;

²² I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni.

²³ Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.

²⁴ Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.

²⁵ Eto vam kazah unapred.

²⁶ Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte.

²⁷ Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg.

²⁸ Jer gde je strvina onamo će se i orlovi kupiti.

²⁹ I odmah će po nevolji dana tih sunce pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.

³⁰ I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.

³¹ I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.

³² Od smokve naučite se priči: kad se većnjene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto.

³³ Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.

³⁴ Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

³⁵ Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

³⁶ A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.

³⁷ Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

³⁸ Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg,

³⁹ I ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

⁴⁰ Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti.

⁴¹ Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti.

⁴² Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.

⁴³ Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju.

⁴⁴ Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.

⁴⁵ Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok?

⁴⁶ Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako.

⁴⁷ Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.

⁴⁸ Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći;

⁴⁹ I počne biti svoje drugare, i jesti i piti s pijanicama;

⁵⁰ Doći će gospodar tog sluge u dan u koji se ne nada, i u čas kad ne misli.

⁵¹ I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba.