2034. Ti i sjeme tvoje nakon tebe. Da ovo označava da je od Njega povezivanje sa svima onima koji će imati veru u Njega, jasno je iz značenja „sjemena“, koje je vera, a o čemu je bilo govora nekoliko puta; kao i iz značenja „nakon tebe“, ašto je Njega slediti (objašnjeno gore br. 2019. Već je razmatrano sjedinjavanje Božanske Suštine sa Ljudskom Suštinom; dok se ovde radi o povezivanju (conjunctio) Gospoda s onima koji budu imali veru u Njega, pa stoga i ponavljanje reči „ti“; jer se kaže „ti drži zavet Moj, ti i sjeme tvoje“; iz ovoga ponavljanja reči u vezi sa „semenom“, jaso je da se u unutrašnjem smislu označava povezivanje , to jest s onima koji su seme, čime je označena vera od ljubavi ka bližnjemu, kao što je ranije pokazano (br. 1025, 1447, 1510; a da je vera sama ljubav ka bližnjemu, može se videti u Prvom Delu, br. 30-38, 379. (389. (654, 724, 809, 916, 1017, 1076, 1077, 1162, 1176, 1258, 1798, 1834, 1844). Osim toga, kada govoreći o Svom sjedinjavanju s Ocem, Gospod odmah, i bez zastoja, govori o Svom povezivanju s ljudskim rodom; jer je to uzrok sjedinjavanja, a što je jasno iz Jovana: Da svi budu jedno, Oče, kao što si ti u meni i ja u tebi; i da i oni u nama jedno budu, da svijet vjerije da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao dadoh je njima, da budu jedno kao mi što smo jedno. I pokazah im ime tvoje, i pokazaću; da ljubav kojom si ti mene ljubio u njima bude, i ja i njima. (Jovan 17:21, 22, 26). Iz ovoga se vidi da je Gospod u sjedinjavanju Sebe s Ocem imao u vidu povezivanje Sebe s ljudskkm rodom, i da Mu je to bilo na srcu, jer je to bila Njegova ljubav; jer se svo povezivanje vrši preko ljubavi, jer ljubav je samo povezivanje. Ponovo u istom jevanđelju: U onaj ćete dan doznati da sam ja u Ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovijesti moje i drži ih, taj ima ljubav k meni, imaće k njemu ljubav Otac moj Jovan 14:19-21. Iz ovoga se može videti da je, dok je sjedinjavao Ljudsku Suštinu sa Svojom Božanskom Suštinom, Gospod je imao u vidu povezivanje Sebe s ljudskim rodom, i da je ovo bio Njegov cilj, i Njegovas ljubav, a koja je bila takva da je spasenje ljudskog roda, koje je video u sjedinjavanju s Ocem, bila Njegvas najdublja radost. Ovde se isto tako opisuje ono što sjedinjava, a to je držanje Njegovih zapovesti, i ljubav prema Njemu.

Opet: Oče, proslavi ime Tvoje! Tada dođe glas s neba: proslavio sam i proslaviću. A Isus govori i reče: ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi. I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi Jovan 12:28, 30, 32). Pod „slavom“ se misli na sjedinjenje, kao što je već rečeno; i da je u sjedinjavanju s Njegovim Ocem on gledao povezivanje s ljudskim rodom, otvoreno se kaže rečima, „kad ja bdem podignut sa zemlje, sve ću privući k sebi“. Da je povezivanje Beskonačnolg ili Vrhovnolg Božanskog s ljudskom rasom bilo izvedeno preko toga što je Gospod Svoje Ljudsko učinio Božanskim, i da je ovo povezivanje bilo uzrokom Gospodovog dolaska na svet, to je tajna koju mnogi istražuju u svome umu, pa zato što je ne razumeju, oni je ni neveruju; pa zato što je ne veruju jer je ne razumeju, ona postaje njima kamen spoticanja (skandal). Da je ovako, naučio sam kroz mnoga iskustva s onima koji dolaze u drugi život. Većina ovih – a skoro su svi bili nadareni ljudi na svetu – kada samo pomsle o Gospodu kako je postao čovek, da je oblikom bio kao rugi ljudi, da je stradadao, ali da ipak On vlada svemirom, tada se njihova sfera ispinjava tom preprekm (kamenom spoticanja, skandalom), jer im je to bio kamen spoticanja dok su bili u žvotu tela; iako tada to nisu pokazivali, i obožavalisu Ga izvanjskom Svetošću. Jer u drugom životu unutarnje je otvoreno, i pokazuje se u sferi koja izlazi iz njih ( o ovome u Prvom Delu, br. 1048, 1053, 1316, 1504). Na ovaj se način može opaziti kakva je bila njihova vera, i šta su mislili o Gospodu. Videći da je tako, možda je korisno objasniti ovaj predmet malo dalje. Kada je svo nebesko u čoveku bilo nestalo, sva ljubav ka Bogu, tako da više nije bilo volje da se čini dobro, ljudski rod se bio odvojio od Božanskog; jer povezivbanje dolazi samo preko ljubavi, i kada je ovo bilo uništeno, došlo je do razdvajanja; a kada dođe do razjedinjenja, tada sledi razaranje i iskorenjivanje. Zbog toga je tada dato obećanje o Gospodovom dolasku na svet, a koji je trebao da objedini Ljudsko sa Božanskim, da bi preko ovoga objedinjenja u Sebi ostvario povezivanje s ljudskim rodom preko vere od ljujbavi i od milosrđa. Od vremena prvog obećanja (Postanje 3:15), vera koja dolazi od ljubavi ka Gospodu, dovodila je do povezivanja. Ali kada više nije bilo ostalo ni malo vere od ljubavi u celom svetu, tada je Gospod došao i sjedinio Ljudsku Suštinu sa Božanskm Suštinom, tako da su postale sasvim jedno, kao što On sam jasno kaže; a u isto vreme On je učio o putu istine, da svako ko veruje u Njega – to jest, onaj koji će voleti Njega i ono što je Njegovo, i koji će biti u Njegovoj ljubavi koja je ljubav prema celom ljudskom rodu, tako i u ljubavi prema bližnjemu – da će biti povezan i spasen. Kada je u Gospodu Ljudsko postalo Božansko i Božansko postalo Ljudsko, rezultat je bio uticaj (influks) Besknačnog ili Vrhvnog Božanskog kod čoveka, koji uticaj inače ne bi mogao postojati. Otuda je došlo do razgonjenja odvratni uobraženja (ubeđenja) kojima su oni u svetu duhova bili isopunjeni, i kojim se uobraženjima svet duhova punio sve više i više od duša koje su dolazile sa sveta; pa su oni koji su bili u požudama i u uobraženjima bili bačeni i pakao, te su na taj način bili odvojeni. Da se ovo nije dogodilo, ljudski rod bi bio nestao, jer Gospod vlada ljudskim rodom preko duhova. Niti se to moglo izvesti ni na koji drugi način, jer nije bilo moguće delovati preko čovekovih raciolnalnih stvari u stvari unutrašnjeg smisla, jer su ove daleko ispod Vrhovnog Božanskog kada nisu objedinjene; da ne pominjemo još dublje tajne koje se ne mogu objasniti na način da ih čovek razume. (Vidi što se gore kaže, br. 1676. 1990. da u nebu nebeskih anđela Gospod se pokazuje kao sunce, a u nebu duhovnih anđela kao mesec; i da je Sunce ono što nazivamo nebeskim Njegove ljubavi, a Mesec ono što nazivamo duhovnim Njegove ljubavi, br. 1053Nebeske tajne 1521-1522, 1529-1531; i da su sve stvari u opštem i u pojedinačnom pod Njegvim pogledom, br. 1274 na kraju, 1277 na kraju).