2009. Za to se više nećeš zvati Avram, nego će ti ime biti Avraham. Da „nećeš se više zvati Avram“, označava da će odložiti ljudsko; i da „ime će ti biti Avraham“ označava da će uzeti Božansko, jasno je iz značenja „imena“; kao i iz značenja „Avrama“, a posle „Avrahama“. Izraz „ime će ti biti“, kada se koristi u Reči, označava kvalitet, to jest da će osoba biti takva, jasno je iz onoga što je bilo rečeno u Prvom Delu (br. 144, 145, 1754). I pošto „ime“ označava kvalitet (kakvoću), to ime obuhvata sve ono što je u čoveku. Jer u nebu se ne obraća pažnja na imena; jer kad god se neko nazove imenom, ili se spomene reč ime, pokazuje se ideja koja pretstavlja kakav je čovek, to jest, sve ono što je njegovo, i što je povezano s njim, i što je u njemu; otuda „ime“ u Reči označava kavlitet. Kako bi se ovo lakše razumelo, navešćemo nekoliko odlomaka iz Reči koji ovo potvrđuju. Kao u Blagoslovu Mojsijevom: Da te blagoslovi Jehova i čuva! Da te obasja licem svojim i bude ti milostiv! Da Jehova obrati lice svoje k tebi, i dade ti mir!I neka prizivlju ime moje na sinove Izrailjeve, i ja ću ih blagosloviti! (Brojevi 6:24-27). Iz ovoga je jasno šta je označeno sa „imenom“, sa „prizivati ime Jehovino na sinove Izrailjeve“, naime, da Jehova blagosilja, čuva, prosvetljuje, da je milostiv i da donosi mir; tako to znači da je Jehova ili Gospod takav. A u Dekalogu (Deset Zapovesti): Ne uzimaj ime Bga svoga uzalud; jer neće pred Jehovom biti prav ko uzima njegovo ime uzalud (Izlazak 20:7; Zakoni Ponovljeni 5:11). Ovde „ne uzimaj ime Božije uzalud“ ne znači samo ime, nego i sve ono što je uopšte i posebno od Njega, pa stoga i sve uopšte i posebno što pripada Njegovom bogoštovanju, da se ništa od toga ne prezre, a još manje svetogrdi i zarazi nečim nečistim. U Gospodovoj Molitvi: Neka se sveti ime Tvoje; neka dođe carstvo Tvoje; neka bude volja Tvoa, kako na nebu tako i na zemlji (Luka 11:2). Ovde se pod „menom“ ne misli na ime, nego na sve stvari ljubavi i vere; jer ove su Božije, ili Gospodove, i od Njega; i pošto su ove stvari svete, Gospodovo carstvo dolazi, i Njegova će se volja vršiti na zemlji kao i u nebima, kada ih se drži kao svete. Da „ime“ označava takve stvari, jasno je iz odlomaka u Reči Starog i Novog Zaveta gde se pominje „ime“.
Kod Isaije: I tada ćete reći: slavite Jehovu, glasite ime Njegovo, javljajte po narodima djela Njegova, napominjite da j visoko ime Njegovo (Isaija 12:4. Gde
„glasiti ime njegovo, napominjite da je visoko ime Njegovo“, ne znači da u bogoštovanju treba korisiti Njegovo ime, ili verovati da se Jehova odziva kada se pomene Njovo ime, nego da treba znati kakav je On, a to znači sve uopšte i posebno šta je od Njega.
Kod istoga: I za to slavite Jehovu u Urimu, na ostrvima morskim ime Jehove Boga Izrailjeva (Isaija 24:15. Gde „slaviti Jehovu u Urimu“, je slaviti (častiti) Jehovu u svetim stvarima ljubavi; a „slaviti na ostrvima morskim Jehovu Boga Izailjeva“, označava slaviti ga u svetim stvarima vere; kod istoga: O Jehova Bože naš! Gospodarili su nad nama drugi osim Tebe, ali samo Tobom pominjemo ime Tvoje (Isaija 26:13. I podići ću jednoga sa sjevera, i doći će od istoka sunčanoga i prizivaće ime moje, stupaće po glavarima kao po kalu, i kao što lončar gazi blato (Isaija 41:25. „Pominjati ime Jehovino“ i „prizivati ime Jehovino“, znači bogoštovati od dobara ljubavi i istina vere. Oni koji su sa severa, to su oni koji su izvan crkve i koji ne znaju za ime Jehovino, a koji će ipak „prizivati ime Njegovo“ kada žive u uzajamnoj ljubavi i kada se klanjaju Božanstvu Tvorcu svemira; jer „prizivati ime Jehovino“ sastoji se u bogoštovanju, a ne u zazivanju imena. (Da je Gospod prisutan i kod Neznabožaca, može se videti gore, br. 932, 1032, 159).
Kod istoga: Tada će vidjeti narodi pravdu Tvoju i svi carevi slavu Tvoju; i prozvaćeš se novijem imenom, koje će usta Jehovina izreći (62:2). Ovde „prozvaćeš se novim imenom“, znači da će neko postati druga osoba, to jest, da će biti ponovo stvoren, ili preporođen, pa tako i postati takav.
Kod Mike: Jer će svi narodi hoditi u ime boga svojega, a mi ćemo hoditi u ime Jehove Boga svojega u vijek i do vijeka Mihej 4:5. „Hoditi u me boga svojega“ jasno onačava profano bogoštovanje; a „hoditi u ime Jehove Boga“, istinsko bogoštovanje.
Kod Malahije: Jer od istoka sunčanoga i od zapada veliko će biti ime moje među narodima, i na svakom će se mjestu prinositi kad imenu mojemu i čist dar, jer će veliko ime moje biti među narodima, veli Jehova nad vojskama Malahija 1:11. Gde se pod „imenom“ ne misli na ime nego na bogoštovanje; a to je kavlitet Jehove ili Gospoda, što će biti razlog da bude obožavan.
Kod Mojsija: Na mjesto koje Jehova Bog vaš izabere među svim plemenima da tu postavi ime Svoje, i da učini da ime Njegovo stalno ono bude ondje, tamo ćete prinijeti sve što vam naredih (Zakoni Ponovljeni 12:5, 11, 14; 16:2, 6, 11). Gde „postaviti ime Njegovo, i učiniti da ono bude ondje ne označava ime nego bogoštovanje, pa tako označava i kakav je Jehova ili Gospod, da bi to bio razlog da mu se klanja. A On je takav da je On dobro ljubavi i istina vere; i da „ime Jehovino ostaje“ kod onih koji su takvi.
Kod Jeremije: Nego idite sada na moje mjesto koje je bilo u Silomu, gdje namjestih ime svoje od početka, i vidite što sam mu učinio za zloću naroda moga Izrailja Jeremija 7:12. Gde na sličan način „ime“ označava bogoštovanje, pa stoga i nauk o istinskoj veri. Svak zna da Jehova ne obitava kod nekoga ko samo zna i izgovara Njegovo ime, jer sama reč, bez ideje, znanja,
ili vere u ono kakav je On, to je samo reč. Otuda je jasno da „ime“ označava kvalitet, i poznavanje kvaliteta.
Kod Mojsija: U to vrijeme odvoji Jehova pleme Levijevo da nose kovčeg zavjeta, i da blagosiljaju u ime Moje do današnjega dana (Zakoni Ponovljeni 10:8). Gde „blagosiljati u ime“ Jehovino ne znači činiti to samo imenom nego svim onim što pripada imenu Jehovinom, o čemu je bilo reči gore.
Kod Jeremije: Ovo je ime Njegovo kojim ćete Ga zvati, Jehova pravda naša Jeremija 23:6. Ovde „ime“ označava pravdu (pravednost), što je kvalitet Gospoda, na kojega se odnose ove reči.
Kod Isaije: Poslušajte, ostrva i pazite, narodi daljni. Gospod me pozva od utrobe; od utrbe matere moje pomenu ime moje (Isaija 49:1. I ovo se kaže o Gospodu; „pomenuti ime moje“, znači poučavati o onome kakav je On. Da „ime“ označava kvalitet, još je jasnije kod Jovana, u Apokalipsi: Ali imaš malo imena u Sardu, koji ne opoganiše svojijeh haljina, i hodiće sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji pobijedi on će se obući u haljine bijele, i ne ću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred ocem svojim i pred anđelima njegovim. Koji pobjedi, učiniću ga stuomb u crkvi Boga svojega, i više ne će izići napolje, i napisaću na njemu ime Boga svojega, i ime Novog Jerusalima, grada Boga mojega, koji silazi s neba od Boga mojega; i ime moje novo. (Otkrivenju 3:4, 5, 12). Ovde je sasvim jasno da „ime“ nije ime nego kvalitet; „ime u knjizi života“ označava samo to; „priznaću ime njegovo pred Ocem“ i „napisaću na njemu ime Boga mojega, i ime moje novo“; isto je ovo istinito i o imenima koja se nalaze na drugim mestima, a koja su uopisana u knjigu života, i u nebu (Otkr ili Apokalipsa 13:8; 17:8; Luka 10:20). U nebu, jedan drugoga poznaju samo po kvalitetu; a u smislu slova, to se izražava imenom, kao što može svako da vidi i po tome što na zemlji, kada slušalac čuje neko ime, on odmah ima ideju o kavlitetu po kojem se ta osoba razlikuje od neke druge. U drugom životu, ideje ostaju, a imena nestaju; a to je još više među anđelima. Otuda u unutrašnjem smislu ime označava kvalitet, ili poznavanje kvaliteta.
Opet: I oči su mu kao plamen ognjeni, i na glavi njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kojega niko ne zna do on sam. I bješe obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se njegovo zove: riječ Božija Otkrivenju 19:12, 13). Ovde se jasno izjavljuje da je „ime“, odnosno kvalitet onoga koji sedi na prestolu, Reč Božija. Da je „ime Jehovino“ poznavanje Njegovog kvaliteta, naime, da je On sve dobro ljubavi i sva istina vere, jasno je iz ovih Gospodovih reči: Oče pravedni! Svijet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao. I pokazah im ime tvoje, i pokazaću; da ljubav kojom si me ljubio, i u njima bude, i ja u njima (Jovan 17:25 26).
Da je „ime Božikje“ ili Gospodovo ceo nauk o ljubavi i milosrđu, što je označeno sa „verovati u ime Njegovo“, jasno je iz ovih reči u istom jevanđelju: A koji ga primiše, dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji vjeruju u ime Njegovo Jovan 1:12. I štogod zaištete u oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu. I ako što zaištete u im oje, ja ću učiniti. Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite Jovan 14:13-15. Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane, da štogod zaištete u oca u moje ime, da vam da Jovan 15:16, 17).
Kod Mateja: Ge su dvoje ili troje zajedno u moje ime, tu sam ja među njima Mateju 18:20. Onima koji su „zajedno u ime Gospoda“ označeni su oni koji su u nauku vere o ljubavi i milosrđu, pa su stoga u ljubavi i u milosrđu.
Opet: Svi će vas narodi mrzeti imena mojega radi (Mateja 10:22; 24:9, 10; Marko 13:10). Ovde „imnena mojega radi“ znači zbog Njegovog nauka. Da samo ime nema nikakvog efekta, ali da samo ono što ime sadrži, to ima efekta, naime, samo ljubav ka bližnjemu i vera imaju efekta, jasno je iz ovih reči kod Mateje: Mnogi će reči u onaj dan: nijesmo li u ime tvoje prorokovali i imenomon tvojim đavole izgonili, i imenon tvojim mnoga čudesa tvorili? Tada ću im ja reći: nikad vas nijesam znao. Idite od mene koji činite bezakonje! Mateju 7:22, 23). Iz ovoga se vidi da oni koji smatraju da se bogoštovanje sastoji u zazivanju imena, kao što su radili Jevreji u ime Jehove, i kao što rade Hrišćani u ime Gospoda, da oni nisu zbog toga više dostojni, jer ime samo ne vredi ništa; a što vredi, to je da budu onakvoga karaktera kako je Gospod zapovedio; jer to je „verovati u ime Njegovo“; i dalje, kad se kaže da nema spasenja ni kroz koje drugo ime osim kroz Gospodovo, to znači da nema drugoga spasenja nego po Gospodovoj nauci, a to je nauk uzajamne ljubavi, koja je istinski nauk i vera; tako da nema spasenja osim kroz Gospoda, jer je sva ljubav i sva vera samo od Njega.
