¹ A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: Ja sam Bog Svemogući, po mojoj volji živi, i budi pošten.

² I učiniću zavet između sebe i tebe, i vrlo ću te umnožiti.

³ A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče:

⁴ Od mene evo zavet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima.

⁵ Zato se više nećeš zvati Avram nego će ti ime biti Avraam, jer sam te učinio ocem mnogih naroda;

⁶ Daću ti porodicu vrlo veliku, i načiniću od tebe narode mnoge, i carevi će izaći od tebe.

⁷ A postavljam zavet svoj između sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da je zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe;

⁸ I daću tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju hanansku u državu večnu, i biću im Bog.

⁹ I reče Bog Avramu: Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena.

¹⁰ A ovo je zavet moj između mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete držati: da se obrezuju između vas sve muškinje.

¹¹ A obrezivaćete okrajak tela svog, da bude znak zaveta između mene i vas.

¹² Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kući ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena tvog.

¹³ Da se obrezuje koje se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novce tvoje; tako će biti zavet moj na telu vašem zavet večan.

¹⁴ A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj.

¹⁵ I još reče Bog Avramu: A Saru ženu svoju ne zovi je više Sara nego neka joj bude ime Saara.

¹⁶ I ja ću je blagosloviti, i daću ti sina od nje; blagosloviću je, i biće mati mnogim narodima, i carevi narodima izaći će od nje.

¹⁷ Tada pade Avram ničice i nasmeja se govoreći u srcu svom: Eda će se čoveku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda će žena od devedeset godina roditi?

¹⁸ I Avram reče Bogu: Neka živ bude Ismailo pred Tobom!

¹⁹ I reče Bog: Zaista Sara žena tvoja rodiće ti sina, i nadećeš mu ime Isak; i postaviću zavet svoj s njim da bude zavet večan semenu njegovom nakon njega.

²⁰ A i za Ismaila uslišio sam te; evo blagoslovio sam ga, i daću mu porodicu veliku, i umnožiću ga veoma; i rodiće dvanaest knezova, i načiniću od njega velik narod.

²¹ A zavet svoj učiniću s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba.

²² I Bog izgovorivši otide od Avrama gore.

²³ I Avram uze Ismaila sina svog i sve koji se rodiše u domu njegovom i koje god beše kupio za svoje novce, sve muškinje od domaćih svojih; i obreza okrajak tela njihovog u isti dan, kao što mu kaza Bog.

²⁴ A beše Avramu devedeset i devet godina kad obreza okrajak tela svog.

²⁵ A Ismailu sinu njegovom beše trinaest godina kad mu se obreza okrajak tela njegovog.

²⁶ U jedan dan obreza se Avram i sin mu Ismailo,

²⁷ I svi domašnji njegovi, rođeni u kući i kupljeni za novce od stranaca, biše obrezani s njim.

¹ Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.

² Jer u njoj stari dobiše svedočanstvo.

³ Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.

⁴ Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoči za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.

⁵ Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu.

⁶ A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.

⁷ Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.

⁸ Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide.

⁹ Verom dođe Avraam u zemlju obećanu, kao u tuđu, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog.

¹⁰ Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.

¹¹ Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća.

¹² Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.

¹³ U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.

¹⁴ Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo.

¹⁵ I da bi se oni opomenuli onog iz kog iziđoše, imali bi vreme da se vrate.

¹⁶ Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.

¹⁷ Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje,

¹⁸ U kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme;

¹⁹ Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.

²⁰ Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje će doći.

²¹ Verom blagoslovi Jakov umirući svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.

²² Verom se opominja Josif umirući izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.

²³ Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.

²⁴ Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri Faraonove;

²⁵ I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:

²⁶ Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.

²⁷ Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga viđaše.

²⁸ Verom učini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorođene ne dotakne do njih.

²⁹ Verom pređoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.

³⁰ Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.

³¹ Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.

³² I šta ću još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,

³³ Koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima,

³⁴ Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica mača, ojačaše od nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe;

³⁵ Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;

³⁶ A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;

³⁷ Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od mača pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;

³⁸ Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po pećinama i po rupama zemaljskim.

³⁹ I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja;

⁴⁰ Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.