¹ Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu dece. A imaše robinju Misirku, po imenu Agara.

² Pa reče Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila dece od nje. I Avram prista na reč Sarinu.

³ I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za ženu Avramu mužu svom posle deset godina otkako se nastani Avram u zemlji hananskoj.

⁴ I on otide k Agari, i ona zatrudne; a kad vide da je trudna, ponese se od gospođe svoje.

⁵ A Sara reče Avramu: Uvreda moja pade na tebe; ja ti metnuh na krilo robinju svoju, a ona videvši da je trudna ponese se od mene. Gospod će suditi meni i tebi.

⁶ A Avram reče Sari: Eto, robinja je tvoja u tvojim rukama, učini s njom šta ti je volja. I Sara je stade zlostavljati, te ona pobeže od nje.

⁷ Ali anđeo Gospodnji nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca na putu u Sur.

⁸ I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkud ideš, kuda li ideš? A ona reče: Bežim od Sare gospođe svoje.

⁹ A anđeo joj Gospodnji reče: Vrati se gospođi svojoj, i pokori joj se.

¹⁰ Opet joj reče anđeo Gospodnji: Umnožiću veoma seme tvoje, da se neće moći prebrojati od množine.

¹¹ Još joj reče anđeo Gospodnji: Eto si trudna, i rodićeš sina, i nadeni mu ime Ismailo; jer je Gospod video muku tvoju.

¹² A biće čovek ubica; ruka će se njegova dizati na svakog a svačija na njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj.

¹³ Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: Ti si Bog, koji vidi. Jer govoraše: Zar još gledam iza Onog koji me vide?

¹⁴ Toga radi zove se studenac onaj studenac Živoga koji me vidi; a on je između Kadisa i Varada.

¹⁵ I rodi Agara Avramu sina; i nadede Avram sinu svom, kog mu rodi Agara, ime Ismailo.

¹⁶ A beše Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodi Ismaila.

¹ Loviš li ti lavu lov? I lavićima trbuh puniš,

² Kad leže u pećinama i vrebaju u zaklonu svom?

³ Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k Bogu i lutaju nemajući šta jesti?

⁴ Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu?

⁵ Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu?

⁶ Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova?

⁷ Kako jača mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraća se k njima?

⁸ Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio?

⁹ Kome odredih pustinju za kuću i za stan slatinu.

¹⁰ On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove.

¹¹ Šta nalazi u gorama, ono mu je pića, i traži svaku zelen.

¹² Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noćivao za jaslama tvojim?

¹³ Možeš li vezati užem jednoroga da ore? Hoće li vlačiti brazde za tobom?

¹⁴ Hoćeš li se osloniti na nj što mu je snaga velika? I ostaviti na njemu svoj posao?

¹⁵ Hoćeš li se pouzdati u nj da će ti svesti letinu i na gumno tvoje složiti?

¹⁶ Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje čaplji ili noju?

¹⁷ Koji snese na zemlji jajca svoja, i ostavi ih da ih prah greje?

¹⁸ I ne misli da će ih noga razbiti i zver poljska zgaziti;

¹⁹ Nemilostiv je ptićima svojim kao da nisu njegovi, i da mu trud ne bude uzalud ne boji se.

²⁰ Jer mu Bog nije dao mudrosti niti mu je udelio razuma.

²¹ Kad se podigne u vis, smeje se konju i konjiku.

²² Jesi li ti dao konju jačinu? Jesi li ti okitio vrat njegov rzanjem?

²³ Hoćeš li ga poplašiti kao skakavca? Frkanje nozdrva njegovih strašno je;

²⁴ Kopa zemlju, veseo je od sile, ide na susret oružju;

²⁵ Smeje se strahu i ne plaši se niti uzmiče ispred mača;

²⁶ Kad zvekće nad njim tul i seva koplje i sulica;

²⁷ Od nemirnoće i ljutine kopa zemlju, i ne može da stoji kad truba zatrubi.

²⁸ Kad truba zatrubi, on vrišti, iz daleka čuje boj, viku vojvoda i poklič.

²⁹ Eda li po tvom razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug?

³⁰ Eda li se na tvoju zapovest diže u vis orao, i na visini vije gnezdo?

³¹ Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu.

³² Odatle gleda hrane, daleko mu vide oči.

³³ I ptići njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on.

³⁴ I tako odgovarajući Gospod Jovu reče:

³⁵ Ko se prepire s Bogom, hoće li ga učiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to.

³⁶ Tada Jov odgovori Gospodu i reče:

³⁷ Gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio? Mećem ruku svoju na usta svoja.

³⁸ Jednom govorih, ali neću odgovarati; i drugom, ali neću više.