1
Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.
2
A Avram reče Gospode, Gospode, šta ćeš mi dati kad živim bez dece, a pa kome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin?
3
Još reče Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa će sluga rođen u kući mojoj biti moj naslednik.
4
A gle, Gospod mu progovori: Neće taj biti naslednik tvoj, nego koji će izaći od tebe taj će ti biti naslednik.
5
Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje.
6
I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.
7
I reče mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
8
A on reče: Gospode, Gospode, po čemu ću poznati da će biti moja?
9
I reče mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupče.
10
I on uze sve to, i raseče na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseče ptice.
11
A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.
12
A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
13
I Gospod reče Avramu: Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina.
14
Ali ću suditi i narodu kome će služiti; a posle će oni izaći s velikim blagom.
15
A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti.
16
A oni će se u četvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.
17
A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, pećse dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onih delova.
18
Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata,
19
Kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku,
20
I hetejsku i ferezejsku i rafajsku,
21
I amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.
