3923. Za to mu nadjede ime Dan. Da ovo označava kvalitet (te istine), vidi se iz značenja imena i nadjenutiime, što je kvalitet (vidi br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 341). Kvalitet je u imenu Dan, jer je nazvan po suđenju. Ali iako mu je dato ime po suđenju, ipak to označava i sve ono što je sadržano u Rahelinim rečima:- Bog mi je sudio, i čuo glas moj, to jest, označava dobro života i svetost vere i , u najvišem smislu, Gospodovu pravdu i milost. Ovo opšte načelo crkve je označeno Danom, a prestavljeno je i plemenom koje je dobilo ime po Danu. Ovo opšte načelo treba da se potvrdi i prizna pre nego li se čovek nanovo rodi ili postane crkva. Ako se ove stvari ne potvrde i ne priznaju, sve i ono što pripada veri i onošto pripada životu, ne može da se primi, pa stoga ne može ni da se potvrdi a još manje prizna. Jer onaj ko potvrdi samu veru u sebi, a ne i svetost vere, to jest ljubav ka bližnjemu (jer ovo je svetost vere), i ako ovo ne potvrdi dobrom života, to jest, delima ljubavi ka bližnjemu, taj ne može uživati u onome što je suštinsko u veri, jer je on tako odbacije. Potvrđivanje skupa sa priznavanjem je prvo opšte načelo kod čoveka koji se rađa nanovo; stoga je Dan prvo kod onoga koji se rađa nanovo, a Josip je poslednje; jer čovek koji se preporađa, počinje od potvrđivanja da je tako, naime, da svetost vere i dobro života (vode spasenju). A preporođeni čovek, koji je duhovan, on je u samom duhovnom dobru, i od njega on smatra da je ovakvo potvrđivanje ono što je poslednje; jer su kod njega svete SEKCIJA 2 stvari vere i dobra života potvrđeni. Da je Dan potvrđivanje koje treba da bude prvo kada se čovek ponovo rađan, može se videti i iz drugih odlomaka u Reči gde se Dan pominje po imenu; kao iz Jakovljevog proroštva, tada Izrailjevog, o njegovim sinovima: Dan će suditi svojemu narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih. Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konjik nauznako. O Jehova, tebe čekam da me spasiš (Postanje 49:16-18). Ovde Dan označava potvrđivanje istine, o kome se kaže da će biti zmija na putu, i guja na stazi, kad svako umuje o istinama polazeći od čulnih stvari; i da će ujedati konjaza kičicu, kada polazi od najnižih intelektualnih stvari ili reči-znanja, i kada na njima zasniva zaključke; a da se na taj način odvaja od istine, označeno je sa konjik će padatinauznako; a to je razlog da se kaže, O Jehova, čekam da me izbaviš (O jehova, spasi me!). Da zmija označava čoveka koji umuje polazeći od čulnih stavri i reči-znanja o Božanskim tajnama, može se videti gore (br. 195-197); i da put i staza označavaju istinu (br. 627, 2333); i da su konjske kičice najniže intelektualne stvari ili reči-znanja (br. 259); jer konj jeIntelektualno (br. 2761, 2762); čiji je SEKCIJA 3 najniži deo kičica (peta, kopito). Opet u proroštvu Mojsijevom o dvanaest plemena: Za Dana reče: Dan je lavić, koji će iskakati iz Bazana (Zak. Ponovljeni 33:22). Lavić, u unutrašnjem smilu Reči, označava istinu crkve, po njegovioj snazi, jer istina je ta koja se bori i pobeđuje; otuda, lavić označava prvu stvar u istini, što je potvrđivanje i priznavanje. Kaže se iz Bazana jer je od dobra Prirodnog.

Kod Jeremije: Umij srce svoje oda zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle će stajati u tebi misli tvoje ništave? Jer se glas javlja iz Dana, i oglašuje zlo od gore Efraimove Jeremija 4:14, 15). Od Dana, označava istinu koja treba da se potvrdi; od gore

Efraimove, da je to od osećanja.

Kod istoga: Čekasmo mir, ali nema dobra; i vrijeme da ozdravimo, a gle, strah. Od Dana ču se frkanje konja njegovijeh, od rzanja pastuva njegovijeh sva se zemlja zatrese, dođoše i pojedoše zemlju i sve što bješe u njoj, gradove i koji življahu u njima, jer, evo, ja ću pustiti na vas zmije, aspide, od kojih nema bajanja, te će vas ujedati, govori Jehova (VIII-15-17). Rzanje konja koje se čuje od Dana, označava umovanja o istini koja ne počivaju na potvrđivanju; zemlja se zatrese, i dođoše i pojedoše zemlju, označava crkvu i sve stvari crkve; jer oni koji umuju ne polazeći od potvrđivanja (to jest, polaze od osporavanja), oni razaraju sve stvari koje pripadaju veri; zmije aspide označavaju umovanja, kao gore.

Kod Jezikilja: I Dan i Javan i Mozel dolažahu na sajme tvoje; urađeno gvožđe i kasiju i cimet mijenjahu s tobom Jezekilj 27:19. Ovde se govori o Tiru, kojim se označavaju poznavanja istine i dobra (br. 1201).

Dan označava prve istine koje se potvrde; sajam i trgovina, prisvajanja istine i dobra (br. 2967); urađeno gvožđe, prirodnu istinu koja je prva (br. 425, 426); kasija i cimet, prirodnu istinu od koje dolazi dobro.

Kod Amosa: U to će vrijeme obamrijeti lijepe djevojke i mladići od žeđi, koji se kunu krivicom Samarijskom i govore: tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put ubersabaju. I pačće, i ne će više ustati Amos 8:13, 14). Tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put u Bersabeju, označava da oni odriču sve istine vere i nauke vere. (Da put označava istinu, vidi gore, br. 627, 2333; a bersabeja, nauke, br. 2723, 2858, 3466).

Da se tu označava odricanje svih stvari vere, je stoga što je Dan bio na krajnjem obronku Hanana, a bersabeja na prvom, to jest, sredina ili onon najdublje u zemlji; jer se zemljom Hananskom predstavlja i označava Gospodovo carstvo, pa stoga i crkva (br. 1607, 3938, 3481), pa u skalu s tim i sve stvari ljubavi i vere, jer ove pripadaju Gospodovom carstvu i crkvi. Otuda se stvari u zemlji Hananskoj reprezentativne, u SEKCIJA 7 skladu s njihovim razdaljinama. Položajima, i obroncima (br. 1585, 1866, 3686). Prvi obronak (granica), to jest središte ili najdublje u zemlji, ili najudaljenija (granica), bila je Dan; stoga, kada su se sve stvari skupno označavale, reklo se, od dana do Bersabeja; kao drugoj knjizi o Samuilu: Da se prenese ovo carstvo od doma saulova, i da se utvrdi prijesto Davidov nad Izraelom i nad Judom, od dana do bersabeje 2. Samuelova 3:10).

Kod istoga: Da skupiš sebi sve Izrailjce od dana do bersabeje (17:1).

Opet: I reče car Joabu, vojvodi svom: prođi po svim plemenima Izrailjevim od Dana do bersabeje 2. Samuelova 24:2, 15). I u prvoj knjizi o Carevima: I življahu

Juda i Izrailj bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do bersabeja 1. Kraljevima 4:25. Ovim se izrazom, u istorijskom smislu, označavaju sve stvari u zemlji Hahanskoj; ali u unutrašnjem smislu, sve stvari Gospodovog carstva, kao i sve stvari crkve. Razlog za SEKCIJA 8 ovo je to, kao što je rečeno, što se Danom kao prvom i poslednjom granicom Gospodovog carstva označava potvrđivanje istine i dobra kao prvom stvari u veri i ljubavi ka bližnjemu sa kojima počinje čovek (koji se preporađa), a one su isto tako i poslednje stvari kada je čovek u ljubavi ka bližnjemu i veri koja iz ishodi iz te ljubavi. To je bio razlog i tome da je poslednji komad (zemlje) ždrebom dopao Danu kada se se zemlja delila u nasleđe (Jošua 19:40, itd); jer je ždreb bačem predJjehovom (Jošua 18:6); otudato da je zemlja podeljena u skladu s onim što je predstavljeno svakim plemenom. A stoga što Danu nije SEKCIJA 9 ždrebom dodelje u nasleđe da bude među ostalim plemenima, nego preko njenih granica (Sudije 18:1), to se pleme izostavlje u Jiovanovo Otkrovenju 7:5-8, gde su zapečaćena dvanaest hiljada koja se pominju; jer oni koji samo potvrđuju istinu i dobro, ali ne idu dalje, ti nisu u Gospodovom carstvu, to jest, među zapečaćenim. I najbori ljudi su sposobni da znaju istine i dobra, i da ih potvrđuju; ali se po životu zna kakav je ko. SEKCIJA 10 Dan se isto tako pominje kao granica u Postanju 14:14; gde se opisuje kako je Abraham gonio neprijatelja sve dotle. I gde dan ima slično značenje. Danov grad nisu sagradili danovi potomci u to vreme. Nego posle (Jošua 19:47); Sudije 18:29); ali se čak i tada nazivao prva granica kad se ulazi u zemlju hahansku, i kao poslednja kada se iz nje izlazi; a središte zemlje je bio Hebron, a kasnije bersabeja, gde su obitavali Abraham i Isak.