¹ I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, koja gledaju na istok, a ona behu zatvorena.

² I reče mi Gospod: Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena.

³ Za kneza su; sam knez neka seda na njima da jede hleb pred Gospodom; kroz trem od ovih vrata neka ulazi i istim putem neka izlazi.

⁴ I odvede me k severnim vratima pred dom; i videh, i gle, dom Gospodnji beše pun slave Gospodnje, i padoh na lice svoje.

⁵ I reče mi Gospod: Sine čovečji, pazi srcem svojim i vidi očima svojim i slušaj ušima svojim šta ću ti kazati za sve uredbe doma Gospodnjeg i za sve zakone Njegove; pazi srcem svojim na sve ulaze u dom i na sve izlaze iz svetinje.

⁶ I reci odmetničkom domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Dosta je gadova vaših, dome Izrailjev,

⁷ Što uvodiste tuđince neobrezanog srca i neobrezanog tela da budu u mojoj svetinji da skvrne dom moj, i prinosiste moj hleb, pretilinu i krv, i tamo prestupaše moj zavet osim svih gadova vaših;

⁸ I ne izvršavaste šta treba za moju svetinju, nego postaviste ljude po svojoj volji da izvršuju šta treba u mojoj svetinji.

⁹ Ovako veli Gospod Gospod: Ni jedan tuđin neobrezanog srca i neobrezanog tela da ne dolazi u moju svetinju, ni jedan od svih tuđinaca koji su među sinovima Izrailjevim.

¹⁰ A Leviti koji odstupaše od mene kad zađe Izrailj, koji zađoše od mene za gadnim bogovima svojim, nosiće bezakonje svoje.

¹¹ I biće sluge u mojoj svetinji u službi na vratima od doma služeći domu; oni će klati žrtve paljenice i druge žrtve narodu, i stajaće pred njima služiće im.

¹² Što im služiše pred gadnim bogovima njihovim i biše domu Izrailjevom spoticanje na bezakonje, zato podigoh ruku svoju na njih, govori Gospod Gospod, da će nositi bezakonje svoje,

¹³ I neće pristupati k meni da mi vrše svešteničku službu, niti kojoj svetinji mojoj, ni svetinji nad svetinjama neće pristupati, nego će nositi sramotu svoju i gadove svoje, koje činiše.

¹⁴ Nego ću ih postaviti za čuvare domu na svaku službu njegovu i na sve što biva u njemu.

¹⁵ A sveštenici Leviti sinovi Sadokovi, koji izvršavahu šta treba u mojoj svetinji, kad sinovi Izrailjevi zađoše od mene, oni će pristupati k meni da mi služe, i stajaće preda mnom prinoseći mi pretilinu i krv, govori Gospod Gospod.

¹⁶ Oni neka ulaze u moju svetinju i oni neka pristupaju k stolu mom da mi služe i neka izvršuju šta sam zapovedio da se izvršuje.

¹⁷ I kad ulaze na vrata unutrašnjeg trema, neka obuku lanene haljine, i ništa da ne bude na njima vuneno kad služe na vratima unutrašnjeg trema i u njemu.

¹⁸ Na glavama neka im budu kape lanene i gaće lanene po bedrima, i da se ne pašu ničim oda šta bi se znojili.

¹⁹ A kad izlaze u trem spoljašnji, u spoljašnji trem k narodu, neka svuku sa sebe haljine u kojima služe, i ostave ih u kletima svetim, pa neka obuku druge haljine, da ne osvećuju narod haljinama svojim.

²⁰ I glave svoje da ne briju, a ni kose da ne ostavljaju, nego neka strižu glave svoje.

²¹ I vino da ne pije nijedan sveštenik kad hoće da uđe u unutrašnji trem.

²² I udovicom ni puštenicom da se ne žene, nego devojkom od semena doma Izrailjevog ili udovicom svešteničkom neka se žene.

²³ I narod moj neka uče šta je sveto šta li nije sveto, i neka ih uče raspoznavati nečisto od čistog.

²⁴ A u raspri neka stanu da sude, po mojim zakonima neka sude, i zakone moje i uredbe moje neka drže o svim praznicima mojim, i subote moje neka svetkuju.

²⁵ I k mrtvacu da ne idu da se ne oskvrne; samo za ocem i za materom i za sinom i za kćerju, za bratom i za sestrom neudatom mogu se oskvrniti.

²⁶ A kad se očisti, neka mu se broji sedam dana.

²⁷ I u koji bi dan ušao u svetinju, u trem unutrašnji, da služi u svetinji, neka prinese žrtvu za greh svoj, govori Gospod Gospod.

²⁸ A nasledstvo što će imati, ja sam njihovo nasledstvo; i vi im ne dajte dostojanja u Izrailju, ja sam njihovo dostojanje.

²⁹ Dar i žrtvu za greh i žrtvu za krivicu oni će jesti; i sve zavetovano u Izrailju njihovo će biti.

³⁰ I prvine od svakog prvog roda i svi prinosi podizani od svega između svih prinosa vaših biće sveštenicima; i prvine od testa svog davaćete svešteniku da bi počivao blagoslov na domovima vašim.

³¹ Sveštenici da ne jedu mrcino ni šta zverka raskine, bilo ptica ili šta od stoke.

¹ Ovako govori Gospod: Siđi u dom cara Judinog, i reci onde ovu reč,

² I kaži: Slušaj reč Gospodnju, care Judin, koji sediš na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata.

³ Ovako veli Gospod: Činite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne činite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne činite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu.

⁴ Jer ako doista uzradite ovo, ulaziće na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov.

⁵ Ako li ne poslušate ove reči, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da ću opusteti taj dom.

⁶ Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog: Ti si mi Galad i vrh livanski, ali ću te obratiti u pustinju, u gradove u kojima se ne živi.

⁷ I spremiću na tebe zatirače, svakog s oružjem, i poseći će tvoje krasne kedre i pobacati ih u oganj.

⁸ I mnogi će narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriće jedan drugom: Zašto učini ovo Gospod od tog grada velikog?

⁹ I reći će: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im.

¹⁰ Ne plačite za mrtvim niti ga žalite; nego plačite za onim koji odlazi, jer se neće više vratiti niti će videti svoje postojbine.

¹¹ Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovaše mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: neće se više vratiti.

¹² Nego će umreti u mestu kuda ga odvedoše u ropstvo, i neće više videti ove zemlje.

¹³ Teško onom koji gradi svoju kuću ne po pravdi, i kleti svoje ne po pravici, koji se služi bližnjim svojim nizašta i platu za trud njegov ne daje mu;

¹⁴ Koji govori: Sagradiću sebi veliku kuću i prostrane kleti; i razvaljuje sebi prozore, i oblaže kedrom i maže crvenilom.

¹⁵ Hoćeš li carovati kad se mešaš s kedrom? Otac tvoj nije li jeo i pio? Kad činjaše sud i pravdu, tada mu beše dobro.

¹⁶ Davaše pravicu siromahu i ubogome, i beše mu dobro; nije li to poznavati me? Govori Gospod.

¹⁷ Ali oči tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkom i da prolivaš krv pravu i da činiš nasilje i krivdu.

¹⁸ Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog: Neće naricati za njim: Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro! Neće naricati za njim: Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!

¹⁹ Pogrebom magarećim pogrepšće se, izvući će se i baciće se iza vrata jerusalimskih.

²⁰ Iziđi na Livan i viči, i na Vasanu pusti glas svoj, i viči preko brodova, jer se satrše svi koji te ljube.

²¹ Govorih ti u sreći tvojoj, a ti reče: Neću da slušam; to je put tvoj od detinjstva tvog da ne slušaš glas moj.

²² Sve će pastire tvoje odneti vetar, i koji te ljubi otići će u ropstvo; tada ćeš se posramiti i postideti za svu zloću svoju.

²³ Ti sediš na Livanu, gnezdo viješ na kedrima, kako ćeš biti ljupka, kad ti dođu muke i bolovi kao porodilji!

²⁴ Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pečatni na desnoj ruci mojoj, i odande ću te otrgnuti.

²⁵ I daću te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima.

²⁶ I baciću tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tuđu, gde se niste rodili, i onde ćete pomreti.

²⁷ A u zemlju u koju ćete želeti da se vratite, nećete se vratiti u nju.

²⁸ Je li taj čovek Honija ništav idol izlomljen? Je li sud u kome nema miline? Zašto biše isterani, on i seme njegovo, i bačeni u zemlju, koje ne poznaju?

²⁹ O zemljo, zemljo, zemljo! Čuj reč Gospodnju.

³⁰ Ovako veli Gospod: Zapišite da će taj čovek biti bez dece i da neće biti srećan do svog veka; i niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom.