4545. I očistite se i preobucite se. Da ovo onačava da treba da se obuku u svetost, jasno je iz značenja očistiti se ili biti očišćen, što je primiti posvećenje (o čemu u onome što sledi); i iz značenja preobući se (promeniti haljine), što je ovde, obući se u svete istine; jer u unutrašnjem smislu Reči, haljinama se označavaju istine. Vrlo je vidljivo da je promeniti haljine reprezentativ primljen u crkvi, ali šta on predstavlja ne zna koji ne zna šta haljine predstavljaju u unutrašnjem smislu (vidi br. 2576). Pošto se ovde govori o odbacivanju obmana i raspoređivanju istina od strane dobra u Prirodnom, to se pominje činjenica da im je Jakov naložio da promene haljine.

2. Da promeniti haljine označava da treba da se obuku u svete istine (da prime svete istine), može se videti iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Isaije: Probude se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer neće više ući u tebe neobrezani i nečisti (Isaija 52:1. Sion je nebeska crkva, a Jerusalim, duhovna crkva, a pošto je nebeska crkva u dobru od ljubavi ka Gospodu, a duhovna crkva je u istini vere i u ljubavi ka bližnjemu, stoga se sila kaže za Sion, a haljine za Jerusalim; a to označava da su kroz to postali čisti.

3. Kod Zaharije: A Isus (Jošua) bješe obučen u prljave haljine, i stajaše pred anđelom. A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine Zaharija 3:3, 4). I iz ovoga odlomka, jasno je da skinuti haljine i obući haljine, predstavlja očišćenje od obmana, jer se kaže, uzeh s tebe bezakonje tvoje. I to je bio razlog da su ljudi bili promenili haljine, i da su na to bili pozvani (kada je za to prilika u Reči), jer je tako ustanoljena reprezentacija.

4. Pošto je ovo bilo predstavjeno promenom haljina, stoga kada se govori kodJezikilja o novome hramu, kojim se u unutrašnjem smislu označava jedna nova crkva, kaže se: Kad svećenici uđu, ne će izlaziti iz svetinje u spoljašnji trijem, nego će ondje ostavljati haljine svoje u kojima služe, jer su svete, i obačiće druge haljine, pa onda izlaziti k narodu. (Jezekilj 42:14).

Opet: A kada izlaze u trijem spoljašnji, u spoljašnji trijem k narodu, neka svuku sa sebe haljine u kojima služe, i ostave ih u klijetima svetijem, pa neka obuku druge haljine; da ne osvećuju naroda haljinama svojim (daosvećuj aroda u drugim haljinama) Jezekilj 44:19).

5. Svak može da vidi da se novim hramom i svetim gradom ovde opisuje kod proroka kao i u prethodnim poglavljima i u onima koji slede, da se ne misli na neki novi hram, niti na novi grad i na novu zemlju, jer se pominju žrtve i obredi koji treba da se ponovo ustanove a koji su, međutim, bili opozvani. A pominju se po imenu plemena Izrailjeva među kojima da će se podeliti zmlja u nasledstvo među njima, a koja su međuim bila razasuta i koja se nisu nikada vratila. Otuda je jasno da se obredima koji se pominju označavaju duhovne i nebeske stvari crkve, slične onima koje su označene promenom haljina kada je Arom služio, kod Mojsija: Svećenik neka obuče svoju haljinu lanenu, i gaće lanene neka obuče na tijelo svoje. Po tom neka svuče haljine svoje, i obuče druge haljine, i neka iznese pepeo na polje iz okola na čisto mjesto (Levitska 6:9-11).

6. Da biti očišćen označava biti posvećen, može se videti po čišćenjima koja su bila zapoveđena, kao da treba da operu svoje telo i svoje haljine, i da treba da se pokrope vodom odvajanja. Da niko ne postaje svet na ovaj način, može da zna svako ko zna i malo o duhovnom čoveku; jer šta bezakonje i greh imaju zajedničko sa haljinama koje treba da se operu? A ipak se kaže da kada se očiste, da će biti sveti. Iz ovog se vidi da su obredi naloženi Izrailjskoj crkvi bili sveti jer su predstavljali svete stvari; sledstveno, da oni koji su predstavljali, da nisu ličnio postajali sveti; nego da je svetost apstraktbo predstavljena po njima oticala na duhove koji su bilikod njih, a preko toga i na anđele u nebu (br. 4307).

7. Jer nužno je da postoji komunikacija neba sa čovekom, da bi ljudska rasa postojala, i to preko crkve, jer bi bez toga (ljudi) postali kao zveri, lišeni unutrašnjih i spoljašnjih spona; tako bi svako jurio da razori drugoga, te bi tako jedan drugoga uništili. A pošto ova komunikacija nije bila moguća ni preko jedne crkve, to se Gospod na čudotvoren način postarao da postoji komunikacija pomoću reprezentativa (predstava). Da je posvećivanje bilo predstavljeno obredom pranja i čišćenja, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, kao kad je Jehova sišao na brdo Sinajsko, On je rekao Mojsiju: Idi k narodu, i osveti ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje. I neka budu gotovi za treći dan (Izlazak 19:10, 11).

Kod Jezikilja: I pokropiću vas vodom šistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svijeh nečistota vaših i svijeh gadnijeh bogova vaših, I daću vam novo srce, i daću vam nov duh Jezekilj 36:25? 36:26). Ovde je jasno da kropljenje vodom čistom predstavklja očišćenje srca; na taj način, biti očišćen je biti posvećen.