1
Ti dakle, sine čovečji, prorokuj protiv Goga, i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te, Gože, kneže i glavo Mesehu i Tuvalu.
2
I vratiću te natrag i vodiću te, i izvešću te iz severnih krajeva i dovešću te na gore Izrailjeve.
3
I izbiću ti luk tvoj iz leve ruke, i prosuću ti iz desne ruke strele.
4
Na gorama ćeš Izrailjevim pasti ti i sve čete tvoje i narodi koji budu s tobom; pticama, svakojakim pticama krilatim i zverima poljskim daću te da te izjedu.
5
Na polju ćeš pasti, jer ja rekoh, govori Gospod Gospod.
6
I pustiću oganj na Magoga i na one koji žive na ostrvima bez straha; i poznaće da sam ja Gospod.
7
I sveto ime svoje obznaniću usred naroda svog Izrailja, i neću više dati da se skvrni sveto ime moje, nego će poznati narodi da sam ja Gospod, Svetac u Izrailju.
8
Evo, doći će, i zbiće se, govori Gospod Gospod; to je dan za koji govorih.
9
Tada će izaći stanovnici gradova Izrailjevih, i naložiće na oganj i spaliće oružje i štitove i štitiće, lukove i strele, sulice i koplja, i ložiće ih na oganj sedam godina.
10
I neće nositi drva iz polja, niti će seći u šumi, nego će oružje ložiti na oganj, i opleniće one koji ih pleniše, i pootimaće od onih koji od njih otimaše, govori Gospod Gospod.
11
I u to ću vreme dati Gogu mesto za grob onde u Izrailju, dolinu kojom se ide na istok k moru, i ona će stisnuti usta putnicima; onde će biti pogreben Gog i sve mnoštvo njegovo, i prozvaće se dolina mnoštva Gogovog.
12
I ukopavaće ih dom Izrailjev sedam meseci, da bi očistili zemlju.
13
I ukopavaće ih sav narod, i biće im na slavu u onaj dan kad se proslavim, govori Gospod Gospod.
14
I odvojiće ljude koji će jednako ići po zemlji i s onima koji prolaze ukopavati one koji bi ostali po zemlji da je očiste; posle sedam meseca tražiće.
15
I prohodiće zemlju i ići po njoj, i ko vidi kosti ljudske, načiniće kod njih znak, dokle ih ne ukopaju grobari u dolini mnoštva Gogovog.
16
A i gradu će biti ime Amona; i tako će očistiti zemlju.
17
Ti, dakle, sine čovečji, ovako govori Gospod Gospod, reci pticama, svakojakim pticama i svim zverima poljskim: Skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješćete mesa i pićete krvi;
18
Ješćete mesa junačkog i pićete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca i telaca, sve ugojene stoke vasanske.
19
I ješćete pretiline da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti od žrtava mojih što ću vam naklati.
20
I nasitićete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i svakojakih vojnika, govori Gospod Gospod.
21
I pustiću slavu svoju među narode, i svi će narodi videti sud moj koji ću učiniti i moju ruku koju ću dignuti na njih.
22
I poznaće dom Izrailjev da sam ja Gospod Bog njihov, od onog dana i posle.
23
I narodi će poznati da se za svoje bezakonje zarobi dom Izrailjev, što meni zgrešiše, te sakrih lice svoje od njih, i dadoh ih u ruke neprijateljima njihovim, i svi padoše od mača.
24
Po nečistoti njihovoj i po prestupu njihovu učinih im i sakrih lice svoje od njih.
25
Toga radi ovako govori Gospod Gospod: Povratiću roblje Jakovljevo i smilovaću se svemu domu Izrailjevom i revnovaću za sveto ime svoje,
26
Pošto podnesu sramotu svoju i sve prestupe svoje, kojima mi prestupiše dok seđahu u svojoj zemlji bez straha i nikoga ne beše da ih plaši,
27
Kad ih dovedem natrag iz naroda i saberem ih iz zemalja neprijatelja njihovih, i posvetim se u njima pred mnogim narodima.
28
I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov kad odvedavši ih u ropstvo među narode opet ih saberem u zemlju njihovu ne ostavivši ih nijednoga onde.
29
I neću više kriti lice svoje od njih kad izlijem Duh svoj na dom Izrailjev, govori Gospod Gospod.
