¹ I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.

² I uđe u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.

³ I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.

⁴ K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;

⁵ I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima.

⁶ I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.

⁷ Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici.

⁸ Ali ti, sine čovečji, slušaj šta ću ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi šta ću ti dati.

⁹ I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.

¹⁰ I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plač i naricanje i jaoh.

¹ Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

² Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.

³ Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

⁴ Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.

⁵ Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

⁶ Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

⁷ On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

⁸ Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.

⁹ Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.

¹⁰ To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,

¹¹ Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

¹² Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.

¹³ Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.

¹⁴ Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

¹⁵ "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla."

¹⁶ I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.

¹⁷ Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.

¹⁸ Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu,

¹⁹ Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.

²⁰ Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.

²¹ Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.

²² Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.

²³ Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

²⁴ I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.

²⁵ Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim.

²⁶ Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog.

²⁷ Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj.

²⁸ Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.

²⁹ Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu.

³⁰ Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih.

³¹ Reče, i dođoše bubine, uši po svim krajevima njihovim.

³² Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu.

³³ I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim.

³⁴ Reče, i dođoše skakavci i gusenice nebrojene;

³⁵ I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu.

³⁶ I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog.

³⁷ Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim.

³⁸ Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao.

³⁹ Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću.

⁴⁰ Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.

⁴¹ Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji.

⁴² Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom.

⁴³ I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju.

⁴⁴ I dade im zemlju naroda i trud tuđinaca u nasledstvo.

⁴⁵ Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.