¹ I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.

² I uđe u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.

³ I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.

⁴ K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;

⁵ I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima.

⁶ I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.

⁷ Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici.

⁸ Ali ti, sine čovečji, slušaj šta ću ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi šta ću ti dati.

⁹ I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.

¹⁰ I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plač i naricanje i jaoh.

¹ Treće godine carovanja Valtasarovog pokaza se meni Danilu utvara posle one koja mi se pokazala pre.

² I videh u utvari; a bejah u Susanu u gradu koji je u zemlji Elamu, kad videh, i videh u utvari i bejah na vodi Ulaju.

³ I podigoh oči svoje i videh, i gle, stajaše kraj vode ovan, koji imaše dva roga, a rogovi behu visoki, ali jedan viši od drugog, i viši naraste posle.

⁴ Videh ovna gde bode na zapad i na sever i na jug, i nijedna zver ne mogaše mu odoleti, i ne beše nikoga ko bi izbavio od njega, nego činjaše šta hoćaše, i osili.

⁵ A kad ja motrah, gle, iđaše jarac od zapada povrh sve zemlje, a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim.

⁶ I dođe do ovna koji imaše dva roga, kog videh gde stoji kraj vode, i potrča na nj gnevno silom svojom.

⁷ I videh ga gde dođe do ovna, i razgnevivši se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne beše sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne beše nikoga da izbavi ovna od njega.

⁸ I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mesto njega narastoše znamenita četiri roga prema četiri vetra nebeska.

⁹ I iz jednog od njih iziđe jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji.

¹⁰ I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvezda, i pogazi ih.

¹¹ I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze Mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan Njegov obori.

¹² I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju, i šta činjaše napredovaše mu.

¹³ Tada čuh jednog sveca gde govoraše; i jedan svetac reče nekome koji govoraše: Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska?

¹⁴ I reče mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti.

¹⁵ A kad videh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle, stade preda me kao čovek.

¹⁶ I čuh glas čovečiji nasred Ulaja, koji povika i reče: Gavrilo, kaži ovome utvaru.

¹⁷ I dođe gde ja stajah; i kad dođe uplaših se, i padoh na lice svoje; a on mi reče: Pazi, sine čovečiji, jer je ova utvara za poslednje vreme.

¹⁸ A dok mi on govoraše, ja bejah izvan sebe ležeći ničice na zemlji; a on me se dotače, i ispravi me, te stadoh.

¹⁹ I reče: Evo, ja ću ti kazati šta će biti na kraju gneva; jer će u određeno vreme biti kraj.

²⁰ Ovan što si ga video, koji ima dva roga, to su carevi midski i persijski.

²¹ A runjavi je jarac car grčki; i veliki rog što mu beše među očima, to je prvi car.

²² A šta se on slomi, i mesto njega narastoše četiri, to su četiri carstva, koja će nastati iza tog naroda, ali ne njegovom silom.

²³ A na kraju carovanja njihovog, kad bezakonici navrše meru, nastaće car bestidan i lukav.

²⁴ Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine, i čudesno će pustošiti, i biće srećan i svršivaće, i gubiće silne i narod sveti.

²⁵ I lukavstvom njegovim napredovaće prevara u njegovoj ruci, i podignuće se u srcu svom, i u miru će pogubiti mnoge, i ustaće na Kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke.

²⁶ A rečena utvara o danu i noći istina je; zato ti zapečati utvaru, jer je za mnogo vremena.

²⁷ Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vreme; posle ustah i vrših poslove careve; i čudih se utvari, ali niko ne dozna.

¹ A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad seđah u svojoj kući i starešine Judine seđahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.

² I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost.

³ I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh među nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost.

⁴ I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oči kao ona što je videh u polju.

⁵ I reče mi: Sine čovečji, podigni oči svoje k severu. I podigoh oči svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku.

⁶ Potom mi reče: Sine čovečji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali ćeš još videti većih gadova.

⁷ I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu.

⁸ A On mi reče: Sine čovečji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata.

⁹ Tada mi reče: Uđi i vidi opake gadove koje čine tu.

¹⁰ I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.

¹¹ I pred njima stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.

¹² Tada mi reče: Vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.

¹³ Potom mi reče: Još ćeš videti većih gadova koje oni čine.

¹⁴ I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za Tamuzom.

¹⁵ I reče mi: Jesi li video, sine čovečji? Još ćeš videti većih gadova od tih.

¹⁶ I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.

¹⁷ Tada mi reče: Jesi li video, sine čovečji? Malo li je domu Judinom što čine te gadove koje čine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim.

¹⁸ Zato ću i ja učiniti u gnevu, neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neću ih uslišiti.