¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

² Šta hoćete vi koji govorite priču o zemlji Izrailjevoj govoreći: Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi?

³ Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, nećete više govoriti te priče u Izrailju.

⁴ Gle, sve su duše moje, kako duša očeva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona će poginuti.

⁵ Jer ako je ko pravedan i čini sud i pravdu,

⁶ Na gorama ne jede i očiju svojih ne podiže ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni žene bližnjeg svog i ne ide k ženi odvojenoj radi nečistote,

⁷ I nikome ne čini nasilja, zalog dužniku svom vraća, ništa ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,

⁸ Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde usteže ruku svoju, i pravo sudi između jednog čoveka i drugog,

⁹ Po uredbama mojim hodi, i drži zakone moje tvoreći istinu; taj je pravedan, doista će živeti, govori Gospod Gospod.

¹⁰ Ako rodi sina lupeža, koji bi krv prolivao ili bi činio takvo šta,

¹¹ A ne bi činio sve ono, nego bi jeo na gorama, i ženu bližnjeg svog skvrnio,

¹² Siromahu i ubogome nasilje činio, otimao šta, zalog ne bi vraćao, i ka gadnim bogovima podizao bi oči svoje čineći gad,

¹³ Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoće li taj živeti? Neće živeti; učinio je sve te gadove, doista će poginuti, krv će njegova na njemu biti.

¹⁴ Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog što čini, i uzeo bi na um, te ne bi činio onako,

¹⁵ Ne bi jeo na gorama, niti bi očiju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, žene bližnjeg svog ne bi skvrnio,

¹⁶ I nikome ne bi činio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi ništa otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,

¹⁷ Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvršio i po uredbama mojim hodio; taj neće poginuti za bezakonje oca svog, doista će živeti.

¹⁸ A otac njegov, što je činio nasilje, otimao od brata svog i činio šta nije dobro u narodu svom, gle, on će poginuti za svoje bezakonje.

¹⁹ Ali govorite: Zašto da ne nosi sin bezakonje očevo? Jer sin čini sud i pravdu, sve uredbe moje drži i izvršuje; doista će živeti.

²⁰ Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova.

²¹ Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živeti, neće poginuti.

²² Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živeće.

²³ Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ?

²⁴ Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i činio nepravdu, i radio po svim gadovima koje čini bezbožnik, hoće li on živeti? Pravedna dela njegova, šta je god činio, neće se spomenuti; za bezakonje svoje koje učini za greh svoj kojim zgreši poginuće.

²⁵ Još govorite: Nije prav put Gospodnji. Čujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vaši putevi nepravi?

²⁶ Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i čini zlo i umre za to, umreće za zlo svoje koje učini.

²⁷ A kad se bezbožnik odvrati od bezbožnosti svoje koju je činio, i čini sud i pravdu, on će sačuvati u životu dušu svoju.

²⁸ Jer uzevši na um vrati se od svih bezakonja svojih koja učini; doista će živeti, i neće poginuti.

²⁹ Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vaši putevi nepravi?

³⁰ Zato, dome Izrailjev, sudiću vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prođite se svih greha svojih, i neće vam bezakonje biti na spoticanje.

³¹ Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste, i načiniste sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? Dome Izrailjev.

³² Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.

¹ A Elifas Temanac odgovori i reče:

² Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli i puniti trbuh vetrom istočnim,

³ Prepirući se govorom koji ne pomaže i rečima koje nisu ni na šta?

⁴ A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu.

⁵ Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja, ako i jesi izabrao jezik lukav.

⁶ Osuđuju te usta tvoja, a ne ja; i usne tvoje svedoče na te.

⁷ Jesi li se ti prvi čovek rodio? Ili si pre humova sazdan?

⁸ Jesi li tajnu Božiju čuo i pokupio u sebe mudrost?

⁹ Šta ti znaš što mi ne bismo znali? Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?

¹⁰ I sedih i starih ljudi ima među nama, starijih od oca tvog.

¹¹ Male li su ti utehe Božije? Ili imaš šta sakriveno u sebi?

¹² Što te je zanelo srce tvoje? I što sevaju oči tvoje,

¹³ Te obraćaš protiv Boga duh svoj i puštaš iz usta svojih takve reči?

¹⁴ Šta je čovek, da bi bio čist, i rođeni od žene, da bi bio prav?

¹⁵ Gle, ne veruje svecima svojim, i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;

¹⁶ A kamoli gadni i smrdljivi čovek, koji pije nepravdu kao vodu?

¹⁷ Ja ću ti kazati, poslušaj me, i pripovediću ti šta sam video,

¹⁸ Šta mudraci kazaše i ne zatajiše, šta primiše od otaca svojih,

¹⁹ Kojima samim dana bi zemlja, i tuđin ne prođe kroz nju.

²⁰ Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno.

²¹ Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.

²² Ne veruje da će se vratiti iz tame, odsvuda priviđa mač.

²³ Tumara za hlebom govoreći: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni.

²⁴ Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.

²⁵ Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom, i Svemogućem se opro.

²⁶ Trči ispravljena vrata na nj s mnogim visokim štitovima svojim.

²⁷ Jer je pokrio lice svoje pretilinom, i navaljao salo na bokove svoje.

²⁸ I sedeo je u gradovima raskopanim i u kućama pustim, obraćenim u gomilu kamenja.

²⁹ Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo, i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.

³⁰ Neće izaći iz mraka, ogranke njegove osušiće plamen, odneće ga duh usta njegovih.

³¹ Neka se ne uzda u taštinu prevareni, jer će mu taština biti plata.

³² Pre svog vremena svršiće se, i grana njegova neće zeleneti.

³³ Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.

³⁴ Jer će opusteti zbor licemerski, i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.

³⁵ Začinju nevolju i rađaju muku, i trbuh njihov sastavlja prevaru.