1
Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:
2
Sine čovečji, zagonetni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevom,
3
I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, šaren, dođe na Livan i uze vrh od kedra,
4
Odlomi vrh od mladih grana njegovih, i odnese ga u zemlju trgovačku, u grad trgovački metnu ga.
5
I uze seme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gde ima mnogo vode, i ostavi ga dobro.
6
I izniče, i posta busat čokot, nizak, kome se loze pružahu k njemu a žile behu pod njim; posta čokot, i pusti grane i izbi odvode.
7
A beše drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj čokot pusti k njemu žile svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zalivao iz brazda svog sada.
8
Posađen beše u dobroj zemlji kod mnoge vode, da pusti grane i rađa rod i bude krasna loza.
9
Kaži: Ovako veli Gospod Gospod: Hoće li napredovati? Neće li mu počupati žile i rod mu odlomiti da se posuši? Sve će mu se grane što je pustio posušiti, i bez velike sile i bez mnogog naroda iščupaće ga iz korena.
10
Eto, posađen je, hoće li napredovati? I neće li se sa svim posušiti čim ga se dohvati ustoka? Posušiće se u brazdi gde je posađen.
11
Potom, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
12
Kaži tom domu odmetničkom: Ne znate li šta je ovo? Reci: Evo, dođe car vavilonski u Jerusalim, i uze mu cara i knezove, i odvede ih sa sobom u Vavilon.
13
I uze jednog od carskog semena, i učini s njom veru, i zakle ga, i uze silne u zemlji,
14
Da bi carstvo bilo sniženo da se ne bi podiglo, nego da bi držeći veru s njim stajalo.
15
Ali se odmetnu od njega poslavši poslanike svoje u Misir da mu da konja i mnogo naroda. Hoće li biti srećan? Hoće li uteći ko tako čini? Ko prestupa veru hoće li uteći?
16
Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, u mestu onog cara koji ga je zacario, kome je zakletvu prezreo i kome je veru prestupio, kod njega će u Vavilonu umreti.
17
Niti će mu Faraon s velikom vojskom i mnogim narodom pomoći u ratu, kad iskopa opkope i pogradi kule da pogubi mnoge duše.
18
Jer prezre zakletvu prestupajući veru; i gle, davši ruku čini sve to; neće pobeći.
19
Zato ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, obratiću mu na glavu zakletvu svoju koju prezre i veru svoju koju prestupi.
20
Jer ću razapeti nad njim mrežu svoju i uhvatiće se u zamku moju; i odvešću ga u Vavilon, i onde ću se suditi s njim za bezakonje koje mi učini.
21
I sva bežan njegova sa svom vojskom njegovom pašće od mača, a koji ostanu raspršaće se u sve vetrove, i poznaćete da sam ja Gospod govorio.
22
Ovako veli Gospod Gospod: Ali ću ja uzeti s vrha od tog visokog kedra, i posadiću; s vrha od mladih grana njegovih odlomiću grančicu, i posadiću na gori visokoj i uzdignutoj.
23
Na visokoj gori Izrailjevoj posadiću je, i pustiće grane, i rodiće, i postaće krasan kedar, i pod njim će nastavati svakojake ptice, u hladu grana njegovih nastavaće.
24
I sva će drveta poljska poznati da ja Gospod snizih visoko drvo i uzvisih nisko drvo, posuših zeleno drvo i učinih da ozeleni suvo drvo. Ja Gospod rekoh, i učiniću.
