¹ I Gospod reče Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj.

² Govorićeš sve što ti zapovedim; Aron, pak, brat tvoj govoriće Faraonu da pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.

³ A ja ću učiniti da otvrdne srce Faraonu, te ću umnožiti znake svoje i čudesa svoja u zemlji misirskoj.

⁴ I neće vas ipak poslušati Faraon; a ja ću metnuti ruku svoju na Misir, i izvešću vojsku svoju, narod svoj, sinove Izrailjeve iz zemlje misirske sudovima velikim.

⁵ I poznaće Misirci da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Misir, i izvedem sinove Izrailjeve između njih.

⁶ I učini Mojsije i Aron, kako im zapovedi Gospod, tako učiniše.

⁷ A Mojsiju beše osamdeset godina, a Aronu osamdeset i tri godine, kad govorahu s Faraonom.

⁸ I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

⁹ Kad vam kaže Faraon i reče: Učinite kako čudo, onda reci Aronu: Uzmi štap svoj, i baci ga pred Faraona; te će se premetnuti u zmiju.

¹⁰ I izađoše Mojsije i Aron pred Faraona, i učiniše kako zapovedi Gospod; i baci Aron štap svoj pred Faraona i pred sluge njegove, i premetnu se u zmiju.

¹¹ A Faraon dozva mudrace i vračare; te i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem.

¹² I baciše svaki svoj štap, i premetnuše se štapovi u zmije; ali štap Aronov proždre njihove štapove.

¹³ I otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod.

¹⁴ I reče Gospod Mojsiju: Oteža srce Faraonovo; neće da pusti narod.

¹⁵ Idi ujutru k Faraonu. Gle, on će izaći na vodu, pa stani prema njemu na obali, a štap koji se bio premetnuo u zmiju uzmi u ruku.

¹⁶ I reci mu: Gospod Bog jevrejski posla me k tebi da ti kažem: Pusti narod moj da mi posluži u pustinji. Ali ti eto još ne posluša.

¹⁷ Zato Gospod ovako veli: Ovako ćeš poznati da sam ja Gospod: evo, udariću štapom što mi je u ruci po vodi što je u reci, i premetnuće se u krv.

¹⁸ I ribe u reci pomreće, i reka će se usmrdeti, i Misirci će se uzmučiti tražeći vode da piju iz reke.

¹⁹ I Gospod reče Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi štap svoj, i pruži ruku svoju na vode misirske, na potoke, na reke i na jezera njihova i na sva zborišta voda njihovih; i premetnuće se u krv, i biće krv po svoj zemlji misirskoj, i po sudima drvenim i kamenim.

²⁰ I učiniše Mojsije i Aron kako im zapovedi Gospod; i podigavši Aron štap svoj udari po vodi koja beše u reci pred Faraonom i slugama njegovim. I sva voda što beše u reci premetnu se u krv.

²¹ I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Misirci piti vode iz reke, i beše krv po svoj zemlji misirskoj.

²² Ali i vračari misirski učiniše tako svojim vračanjem; i srce Faraonu otvrdnu, te ih ne posluša, kao što beše kazao Gospod.

²³ I okrenuvši se Faraon otide kući svojoj, i ne mari ni za to.

²⁴ A Misirci svi kopaše oko reke tražeći vode da piju; jer ne mogahu piti vode iz reke.

²⁵ I navrši se sedam dana kako reku udari Gospod.

¹ A ovo je pleme Aronovo i Mojsijevo, kad Gospod govori s Mojsijem na gori Sinajskoj.

² I ovo su imena sinova Aronovih: prvenac Nadav, pa Avijud i Eleazar i Itamar.

³ To su imena sinova Aronovih, sveštenika, koji biše pomazani i posvećeni da vrše službu svešteničku.

⁴ Ali pogibe Nadav i Avijud pred Gospodom, kad prinesoše oganj tuđ pred Gospodom u pustinji Sinajskoj; i ne imaše dece; zato Eleazar i Itamar otpravljahu službu svešteničku za života Arona, oca svog.

⁵ A Gospod reče Mojsiju govoreći:

⁶ Kaži neka pristupi pleme Levijevo, i postavi ga pred Aronom sveštenikom da mu služe,

⁷ I da rade za nj i za sav zbor pred šatorom od sastanka služeći šatoru,

⁸ I da čuvaju sve posuđe u šatoru od sastanka, i da straže za sinove Izrailjeve služeći šatoru.

⁹ Pa ćeš dati Levite Aronu i sinovima njegovim; oni su darovani njemu između sinova Izrailjevih.

¹⁰ A Arona i sinove njegove postavi da vrše svešteničku službu svoju; ako li bi ko drugi pristupio, da se pogubi.

¹¹ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹² Evo uzeh Levite između sinova Izrailjevih za sve prvence što otvaraju matericu među sinovima Izrailjevim; zato će moji biti Leviti.

¹³ Jer je moj svaki prvenac; od onog dana kada pobih sve prvence u zemlji misirskoj, posvetih sebi svakog prvenca u Izrailju od čoveka do živinčeta; moji će biti; ja sam Gospod.

¹⁴ Još reče Gospod Mojsiju u pustinji Sinajskoj govoreći:

¹⁵ Izbroj sinove Levijeve po domovima otaca njihovih, po porodicama njihovim, sve muškinje od meseca dana i više izbroj.

¹⁶ I Mojsije ih izbroja po zapovesti Gospodnjoj, kako mu bi zapoveđeno.

¹⁷ I behu sinovi Levijevi po imenu ovi: Girson i Kat i Merarije.

¹⁸ A ovo su imena sinova Girsonovih po porodicama njihovim: Lovenije i Semej.

¹⁹ A sinovi Katovi po porodicama svojim: Amram i Isar, Hevron i Ozilo.

²⁰ A sinovi Merarijevi po porodicama svojim: Malije i Musije. To su porodice levitske po domovima otaca svojih.

²¹ Od Girsona porodica Lovenijeva i porodica Semejeva. To su porodice Girsonove.

²² A izbrojanih među njima, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, beše ih izbrojanih svega sedam hiljada i pet stotina.

²³ Porodice Girsonove stajahu u logor iza šatora sa zapada.

²⁴ A starešina od doma otačkog u porodicama Girsonovim beše Elisaf, sin Dailov.

²⁵ A sinovi Girsonovi čuvahu u šatoru od sastanka šator i naslon, pokrivač njegov i zaves na vratima šatora od sastanka,

²⁶ I zavese od trema i zaves na vratima od trema što je oko šatora i oko oltara, i uža njegova za svaku potrebu njegovu.

²⁷ A od Kata beše porodica Amramova i porodica Isarova i porodica Hevronova i porodica Ozilova. To su porodice Katove.

²⁸ Svega muškinja od meseca dana i više beše na broj osam hiljada i šest stotina, koji služahu oko svetinje.

²⁹ Porodice sinova Katovih stajahu u logor pored šatora s juga.

³⁰ A starešina od doma otačkog u porodicama Katovim beše Elisafan, sin Ozilov.

³¹ A oni čuvahu kovčeg i sto i svećnjak i oltar i posuđe u svetinji kojim služe, i zaves, i sve što pripada k njemu.

³² A starešina nad starešinama levitskim beše Eleazar, sin Arona sveštenika, postavljen nad onima koji čuvaju svetinju.

³³ A od Merarija beše porodica Malijeva i porodica Musijeva. To su porodice Merarijeve.

³⁴ I beše ih izbrojanih, kad se izbroja sve muškinje od meseca dana i više, šest hiljada i dvesta.

³⁵ A starešina od doma otačkog u porodicama Merarijevim beše Surilo sin Avihejev; oni stajahu u logor pored šatora sa severa.

³⁶ I sinovi Merarijevi čuvahu daske od šatora i prevornice njegove i stupce njegove i stopice njegove i sve sprave njegove i sve što k njemu pripada,

³⁷ I stupce od trema unaokolo i stopice njihove i kolje i uža njihova.

³⁸ A pred šatorom od sastanka s istoka stajahu u logor Mojsije i Aron i sinovi njegovi čuvajući svetinju za sinove Izrailjeve; a da ko drugi pristupi, poginuo bi.

³⁹ A svega Levita kad ih izbroja Mojsije i Aron po zapovesti Gospodnjoj po porodicama njihovim, svega muškinja od mesec dana i više, beše dvadeset i dve hiljade.

⁴⁰ I Gospod reče Mojsiju: Izbroj sve prvence muške među sinovima Izrailjevim od meseca dana i više, i saberi broj imena njihovih.

⁴¹ I uzmi Levite za mene (ja sam Gospod) mesto svih prvenaca među sinovima Izrailjevim, i stoku levitsku mesto svih prvenaca od stoke sinova Izrailjevih.

⁴² I izbroja Mojsije kako mu zapovedi Gospod, sve prvence među sinovima Izrailjevim;

⁴³ I svega prvenaca muških, kad se izbrojaše po imenima od jednog meseca i više, beše izbrojanih dvadeset i dve hiljade i dvesta i sedamdeset i tri.

⁴⁴ I Gospod reče Mojsiju govoreći:

⁴⁵ Uzmi Levite mesto svih prvenaca među sinovima Izrailjevim i stoku levitsku mesto stoke njihove, da budu moji Leviti; ja sam Gospod.

⁴⁶ A da se otkupe oni dvesta i sedamdeset i tri, što ima prvenaca među sinovima Izrailjevim više nego Levita,

⁴⁷ Uzmi po pet sikala od glave; uzmi po svetom siklu (a u taj sikal ide dvadeset gera).

⁴⁸ I podaj te novce Aronu i sinovima njegovim, otkup za one koji prelaze broj njihov.

⁴⁹ I uze Mojsije otkup od onih koji ostaše preko onih koji biše promenjeni za Levite.

⁵⁰ I uze novce od prvenaca sinova Izrailjevih, hiljadu i trista i šezdeset i pet sikala, po svetom siklu.

⁵¹ I dade Mojsije taj otkup Aronu i sinovima njegovim po zapovesti Gospodnjoj, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.