¹ I reče Gospod Mojsiju: Isteši sebi dve ploče od kamena kao što su bile prve, da napišem na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama, koje si razbio.

² I budi gotov za sutra da rano izađeš na goru Sinajsku, i staneš preda me na vrh gore.

³ Ali neka niko ne ide s tobom, i niko neka se ne pokaže na svoj gori, ni ovce ni goveda da ne pasu blizu gore.

⁴ I istesa Mojsije dve ploče od kamena kao što su bile prve, i ustavši rano izađe na goru Sinajsku, kao što mu zapovedi Gospod, i uze u ruku svoju dve ploče kamene.

⁵ A Gospod siđe u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod.

⁶ Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom.

⁷ Koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otačke na sinovima i na unucima do trećeg i četvrtog kolena.

⁸ A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se,

⁹ I reče: Ako sam našao milost pred Tobom, Gospode, neka ide Gospod posred nas, jer je narod tvrdovrat: i oprosti nam bezakonje naše i greh naš, i uzmi nas za nasledstvo.

¹⁰ A On reče: Evo postavljam zavet; pred celim narodom tvojim učiniću čudesa, koja nisu učinjena nigde na zemlji ni u kome narodu, i videćete delo Gospodnje sav narod, među kojim si, jer će biti strašno šta ću ja učiniti s tobom.

¹¹ Drži šta ti danas zapovedam; evo, ja ću izagnati ispred tebe Amoreje i Hananeje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.

¹² Čuvaj se da ne hvataš vere s onima koji žive u zemlji u koju ćeš doći, da ti ne budu zamka usred tebe.

¹³ Nego oltare njihove oborite, i likove njihove izlomite, i gajeve njihove isecite.

¹⁴ Jer ne valja da se klanjaš drugom Bogu: jer se Gospod zove revnitelj, Bog je revnitelj.

¹⁵ Nemoj hvatati vere s onima koji žive u onoj zemlji, da ne bi čineći preljubu za bogovima svojim i prinoseći žrtvu bogovima svojim pozvali te, i ti jeo žrtve njihove.

¹⁶ I da ne bi kćerima njihovim ženio sinove svoje, i da ne bi kćeri njihove čineći preljubu za bogovima svojim učinile da sinovi tvoji čine preljubu za bogovima njihovim.

¹⁷ Livene bogove ne gradi sebi.

¹⁸ Praznik presnih hlebova drži; sedam dana jedi presne hlebove, kao što sam ti zapovedio, na vreme, meseca Aviva, jer si tog meseca izašao iz Misira.

¹⁹ Sve što otvara matericu moje je, i svako muško u stoci tvojoj što otvara matericu, goveče ili sitna stoka.

²⁰ Ali magare koje otvori matericu otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat; i svakog prvenca između sinova svojih otkupi; i da se niko ne pokaže prazan preda mnom.

²¹ Šest dana radi, a u sedmi dan počini, i od oranja i od žetve počini.

²² Praznuj praznik sedmica, prvina žetve pšenične, i praznik berbe na svršetku godine.

²³ Tri puta u godini da se svako muško između vas pokaže pred Gospodom Bogom Izrailjevim.

²⁴ Jer ću izagnati narode ispred tebe, i međe tvoje raširiću, i niko neće poželeti zemlje tvoje, kad staneš dolaziti da se pokažeš pred Gospodom Bogom svojim tri puta u godini.

²⁵ Nemoj prinositi krv od žrtve moje uz hlebove kisele, i da ne prenoći do jutra žrtva praznika pashe.

²⁶ Prvine od prvog roda zemlje svoje donesi u kuću Gospoda Boga svog; nemoj kuvati jare u mleku majke njegove.

²⁷ I reče Gospod Mojsiju: Napiši sebi te reči; jer po tim rečima učinih zavet s tobom i s Izrailjem.

²⁸ I Mojsije osta onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući; i napisa Gospod na ploče reči zaveta, deset reči.

²⁹ I kad Mojsije silažaše s gore Sinajske, i držaše u ruci dve ploče svedočanstva silazeći s gore, ne znaše da mu koža na licu posta svetla dokle govoraše s njim.

³⁰ I vide Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija, a to mu se svetli koža na licu, i ne smeše pristupiti k njemu.

³¹ Ali ih zovnu Mojsije, i vratiše se k njemu Aron i svi glavari u zboru, i govori s njima Mojsije.

³² Potom pristupiše svi sinovi Izrailjevi, i zapovedi im sve što mu kaza Gospod na gori Sinajskoj.

³³ A kad im Mojsije izgovori, zastre lice svoje pokrivalom.

³⁴ Ali kad Mojsije dolažaše pred Gospoda da s Njim govori, skidaše pokrivalo dokle ne bi izašao; a izašavši kazivaše sinovima Izrailjevim šta mu se zapovedaše.

³⁵ Tada viđahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gde se svetli koža na licu njegovom, te Mojsije opet zastiraše pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet ušao da govori s Njim.

¹ K Tebi, Gospode, podižem dušu svoju.

² Bože moj! U Tebe se uzdam; ne daj da se osramotim, da mi se ne svete neprijatelji moji.

³ I koji se god u Te uzdaju, neće se osramotiti; osramotiće se oni koji se odmeću od Tebe besputno.

⁴ Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me hoditi stazama Tvojim.

⁵ Uputi me istini svojoj, i nauči me; jer si Ti Bog spasenja mog, Tebi se nadam svaki dan.

⁶ Opomeni se milosrđa svog, Gospode, i milosti svoje; jer su otkako je veka.

⁷ Grehova mladosti moje, i mojih prestupa ne pominji; po milosti svojoj pomeni mene, radi dobrote svoje, Gospode!

⁸ Dobar je i pravedan Gospod; toga radi pokazuje grešnicima put.

⁹ Upućuje krotke istini, uči krotke hoditi putem Njegovim.

¹⁰ Svi su putevi Gospodnji milost i istina onima koji drže zavet Njegov i otkrivenje Njegovo.

¹¹ Radi imena svog, Gospode, oprosti greh moj, jer je velik.

¹² Koji se čovek boji Gospoda? On će mu pokazati koji put da izabere.

¹³ Duša će njegova u dobru počivati, i seme će njegovo vladati zemljom.

¹⁴ Tajna je Gospodnja u onih koji Ga se boje, i zavet svoj javlja im.

¹⁵ Oči su mi svagda upravljene ka Gospodu, jer On izvlači iz zamke noge moje.

¹⁶ Pogledaj me i smiluj se na me, jer sam inokosan i nevoljnik.

¹⁷ Nek se raširi stisnuto srce moje, iz teskobe moje izvadi me.

¹⁸ Vidi jade moje i muku moju, i oprosti mi sve grehove moje.

¹⁹ Pogledaj neprijatelje moje kako ih je mnogo i kakvom me pakosnom nenavišću nenavide.

²⁰ Sačuvaj dušu moju i izbavi me; ne daj da se osramotim, jer se u Tebe uzdam.

²¹ Bezazlenost i pravda neka me sačuva, jer se u Tebe uzdam.

²² Izbavi, Bože, Izrailja od svih nevolja njegovih.