315. Kao zaklano. Da ovo označava da je ipak priznato od malo njih, vidi se iz zna enja biti kao zaklan, kada se govori o Gospodu, što označava to što On nije priznat; u sadašnjem slučaju, to što nije priznat kao Božankso ljudsko, jer se kaže, jagnje stajaše kao zaklano, a jagnjetom se označava Gospod kao Božansko Ljudsko (kao što je bilo pokazano gore, br. 314). Slučaj je sličan s onim što je rečeno o Gospodu (1:18), i bješe mrtav, čime se označava da je bio odbačen (o čemu vidi gore, br. 83). Sa biti kao zaklan, u duhovnom ili unutrašnjem smislu, ne označava se zaklan u pogledu tela nego u pogledu duše; a čovek je zaklan u pogledu duše kada više nije u dobru i veri, jer tada nama duhovnog života, nego umesto toga ima smrt, koja se naziva duhovnom smrću; ali kad se zaklan pomene u vezi sa Gospodom, ne označava ovo, jer je Gospod život sami, i svakome daje duhovni život; nego to znači ili da je On odbačen, ili da On nije priznavan; jer, kod onih koji ne priznaju Njega, On je kao niko, a osobito kod onih koji ga odriču. Gospod Sam je doista priznat u crkvi, a isto tako i Njegovo Božansko, ali u pogledu Ljudskog, samo kao čovek, a ne kao Bog; otuda to da Njegovo Božansko Ljudsko nije priznato; a to je, međutim, ono što je označeno jagnjetom koje stoji kao zaklano. Ali da je Gospod i u pogledu Ljudskog, Bog, može se videti u Nauku Novoga Jerusalima (br. 280-310); i videće se na kraju ovoga dela, gde će se jasno pokazati.
2. Oni koji misle samo od smisla slova Reči, a ne u isto vreme od doktrine prave istine, pretpostavljaju da biti kao zaklan u Reči označava biti zaklan kao telo; ali tu se označava biti zaklan u duši, što će se pokazati iz odlomaka koji će se ubrzo navesti. Jer se priznaje da je Reč u svojoj osnovi duhovna, iako je u smislu slova prirodna; stoga biti zaklan duhovno je nestati kao duša, kao što je slučaj s onima koji ne primaju nebeski život, koji se naziva večnim životom, ili prosto životom, i koji umesto toga imaju smrt, što je osuda. A pošto se ovo priznaje, to sledi da biti zaklan u Reči označava nestati zbog obmana i zala. Ali za Gospoda se kaže da je duhovno zaklan kada se istina odriče i dobro odbacuje, pošto su ovi od Njega; a među ovima On nije priznat; jer onaj koji odriče i poriče ono što je od Njega, tako isto odriče i odbacuje Njega, jer Gospod je kod čoveka u Svojim vlastitim istinama i dobrima.
3. Ali ovde se govori o Njegovom Božanskom Ljudskom; da ono još uvek nije priznato, poznato je. Pomenuću razloge: jedan je, što je pontifikalna nacija prenela na svog Primata su Božansku moć, koja je Gospodova čak i u Ljudskom, ne želeći da čuje da je ono bilo Božansko, jer je od Njegovog Ljudskog. Drugi je razlog, što su oni, koji ne pripadaju toj naciji, učinili od vere same jedino sredstvo spasavanja, a ne ljubav prema bližnjemu; a oni koji to čine, mogu da opažaju Gospodovo Ljudsko samo kao ljudsko nekog drugog čoveka; stoga oni ostaju slepi u doktrini Trojice iz Atanasijevog verovanja, i ne mogu da se prosvetle.
4. Da biti zaklan u Reči označava biti duhovno zaklan, vidi se iz sledećih odlomaka.
Kod Isaije:
Ti si kao gadna grana, kao haljina zaklanijeh, probodenih mačem; jer si narod svoj ubio. Pripravi pokolj sinovima svojima (14:19-21).
Ove se stvari kažu o Vavilonu, kojim se označava profanacija dobra i istine, a otuda i razaranje crkve. To se upoređuje sa haljinom zaklanih koji su probodeni mačem, jer haljina zaklanih označava gadnu obmanu, kaljanje i razbijanje stvari crkve, za koje se stoga kaže biti proboden mačem, jer mač označava obmanu koja razara istinu. Zbog toga se kaže, jer si zemlju svoju razorio, i narod svoj ubio. Zemljom se označava crkva, a narodom oni koji su u istinama, koji se ubijaju tako što ih obmane razaraju. Pripremi pokolj za sinove svoje, označava da da njihove obmane treba da budu razorene, gde sinovi označavaju obmane.
Kod Jeremije:
Pobijenijeh od Jehove biće u taj dan od jednga kraja zemlje do drugoga (25:33).
Pobijeni (zaklani) od Jehove od jednog do drugog kraja zemlje, označavaju one kod kojih su sve istine crkve razorene obmanama; pobijeni (zaklani) od Jehove označavaju one u kojima su razorene; od jednoga kraja zemlje do drugoga kraja, označava sve stvari crkve.
Kod istoga:
6. Zato predaj sinove njihove gladi i učini da izginu od mača, i žene njihove da budu sirote i udove, i muževi njihovi da postanu rijetki, ubijeni smrću, njihovi mladići posječeni mačem u ratu (18:21).
Predati sinove svoje gladi, i učiniti da padnu od mača, označava ugasiti istine crkve nedostatkom poznavanja istine i preko obmana; sinovi označavaju istine, a glad označava nedostatak poznavanja, dok mač označava obmanu koja razara istinu. da ljudi postanu rijetki, jer su pobijeni smrću, označava da nema osećanja za istinu, a zbog toga ni mudrosti (kao što se može videti gore, br. 280). Njihovi mladići pobijeni mačem u ratu, označava, zato što su istine razorene napadima obmana; mladići označavaju istine, mač označava obmanu koja razara; a rat označava njen napad.
Kod Jezekilja:
7. Prođi posred Jerusalima, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte; starce i mladiće i djevojke i djecu i žene pobijte da se istrijebe: ali na kome bude znak, k njemu ne pristupajte (9:5, 6).
Ove reči govori čovek obučen u lanene haljine, ili anđeo drugim anđelima, a čuo ih je prorok. Ovo ne znači da treba da prođu kroz Jerusalim, da treba da pobiju starce, mladiće, devojke, i decu da se istrebe; nego se Jerusalimom označava crkva u pogledu doktrine, a koja je potpuno opustošena u pogledu svih dobara i istina koje je sačinjavaju. Starcem se označava mudrost koja pripada dobru; mladićem, inteligencija koja pripada istini; devojkom, njegovo osećanje; a detetom, svako dobro i istina koji rastu, osobito dobro nevinosti, pomoću kojega se sve stvari u crkvi kod čoveka rađaju. Čovekom na kojemu bude znak, i kojemu da ne pristupaju, označava se istina od dobra.
Kod istoga:
8. A ljudstvo će ih zasuti kamenjem, i isjeći će ih mačevima svojim; sinove će njihove i kćeri pobiti, i kuće njihove ognjem spaliti (23:47).
Ove se stvari kažu o Samariji i Jerusalimu, koji se tamo nazivaju Ola i Oliva, kojima su označene duhovne i nebeske crkve, u sadašnjem slučaju, crkve koje su opustošene obmanama i zlima. Zasuti kamenjem, i iseći mačevima, označava razaranje istina od obmana; jer kamenovanje označava kaznu i smrt, zbog nasilja protivu Božanske istine, slično probadanju mačevima. Pobiti sinove i kćeri, označava razoriti sve istine i dobra, gde sinovi označavaju istine, a devojke dobra. A sagoreti kuće ognjem, označava razoriti sve stvari ljubavi i ljubavi prema bližnjem, zlima ljubavi prema sebi i svetu; kuće označavaju unutrašnje stvari čovekove, stoga one koje pripadaju njegovoj ljubavi; ovde, da se razaraju one stvari koje označavaju ljubav u oba smisla.
Kod Jeremije:
8. Leže na zemlji po ulicama djeca i starci, djevojke moje i mladići moji padoše od mača; pobio si ih u dan gnjeva svojega i poklao ne žaleći (2:21).
I ovde se govori o opustošenoj crkvi. Ležati na zemlji i po ulicama, označava, biti razoren od zala i obmana. Dečak i starac, devojke i mladići, koji su pali od mača, označavaju, ovde kao i gore, sva dobra i istine zajedno s inteligencijom i mudrošću. Njihovo se istrebljivanje označava sa, Pobio si ih u dan gnjeva svojega i poklao ne žaleći; dan gneva označava poslednje stanje crkve, kada dolazi do suda. Jehovi se pripisuje da on ubiija; ali ovo sam čovek čini sebi. To je u karakteru smisla slova da se Jehovi pripisuje ono što čovek sam čini (kao što se može videti, br. 2447, 5798, 6071, 6991, 6997, 7533, 7632, 9010, 10431).
Kod Amosa:
10. I istrijebiću sudiju iz Moava, i sve njegove knezove pobiću kod njega (2:2, 3).
Moavom se, u Reči, označavaju oni koji preljubočine dobra crkve; sudijom koji e biti istrebljen, i knezovima koji će biti pobijeni, označavaju se dobra koja su preljubočinjena, i istine koje su falsifikovane, gde sudija označava dobro, a knez označava istinu.
Kod Zaharije:
11. Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova. Ovako veli Jehova Bog moj: pasi ovce klanice, koje ubijaju oni koji ih drže. I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzev dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado (11:3-5, 7).
Ovcama klanicama, koje kolju oni koji ih drže, označavaju se oni koji su u dobru, a koji su zavedeni obmanama doktrine; nazivaju se ovcama oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem; pastiri su oni koji naučavaju istine, i time vode u dobro.
Kod Davida:
12. A ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama. Probudi se, nemoj nas odbaciti za svagda (Psalam 44:22, 23).
Ubijaju nas savki dan označava, da sami od sebe neprekidno padamo u obmane, i one nas zavode, posebno u vreme kad obmane vladaju; otuda se vidi šta je označeno stadom koje ubijaju. Želja da nas Gospod izbavi iz toga, označena je sa, Probudi se, o Gospode, nemoj nas odbaciti za svagda.
Kod Jezekilja:
13. Oni će istrgnuti mačeve svoje na ljepotu mudrosti tvoje, i ubiće svjetlost tvoju. Svaliće te u jamu i umrijećeš usred mora smrću pobijenijeh (28:7, 8).
Ove se stvari kažu o knezu Tirskom, kojim se označava inteligencija od poznavanja istine, ovde onih koje su ugašene obmanama. Istrgnuti mačeve na lepotu mudrosti tvoje, označava njegovo gašenje pod obmanama; svaliti u jamu, označava utopiti se u njih; umrijeti smrću pobijenih, označava razaranje i osudu; pobijeni označavaju one kod kojih je sva istina ugašena (kao što se može videti, br. 4503, 9262), a smrt označava osudu.
Kod Isaije:
14. Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udariše, je li ga ubio onako kako su ubijeni oni koje je ubio? (26:7).
Ove se stvari kažu za Jakova i za Izrailja, kojima se označava crkva; Jakovom spoljašnja crkva, a Izrailjem unutrašnja. Iskušenja onih koji pripadaju crkvi ovako se opisuju, što je označeno sa, Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udariše, a pokolj ubijenih označava istrebljenje zbog obmana.
Pokolj označava istrebljenje i na drugim mestima kod istoga:
15. Kad bude pokolj veliki, kad padaju kule (30:25).
Dan velikoga pokolja označava Poslednji Sud, kada zli primaju osudu i nestaju; kule označavaju doktrine obmane.
Kod istoga:
16. Ubiću tvoj korijen glađu, a oni će pobiti ostatak (14:30).
Ove se stvari kažu o Filistiji, kojom se označava istina bez dobra, ili vera bez ljubavi prema bližnjem. Ubiti koren glađu, označava nestati potpuno jer nema dobra; koren označava sve od čega nešto živi; stoga se kaže, on će pobiti ostatak tvoj; ostatkom se označava sve što je ostalo od crkve.
Kod Jeremije:
17. Čujem glas kćeri Sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreći: teško meni, jer mi nestaje duše od ubilaca (5:31).
Ovako se opisuje tuga crkve koja pada od istina u obmane. Kći Sionska označava crkvu, Ona rida i pruža ruke svoje, označava tugu; jer mi nestaje duše od ubilaca, označava, da pomoću obmana koje gase duhovni život, gde ubice označavaju te obmane.
Kod Isaije:
18. Gle, Jehova izlazi s mjesta svojega, da pohodi stanovnike zemaljske i bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoje, i neće više pokrivati pobijenijeh svojih (26:21).
Ovo se kaže o pohođenju ili sudu, kada će se bezakonja otkriti, što je označeno sa, Zemlja će otkriti krvi svoje, i neće više pokrivati pobijenijeh svojih; zemlja označava crkvu, ovde zlo koje je u njoj; krvi označavaju zla koja su razorila njena dobra; a pobijeni označavaju obmane koje razaraju njene istine; stoga, da li se kaže pobijeni označavaju obmane, ili one koji su u obmanama, to je ista stvar, jer oni su u obmanama, i obmane u njima, a obmane u njima razaraju.
Isto je označeno pobijenima i na drugim mestima kod Isaije:
Što ćete činiti u dan pohođenja i pustošenja? Da se ne bi unizili među roblje i među pobijene pali (10:3, 4).
Isto tako u Apokalipsi:
I u njemu /u Vavilonu/ se nađe krv proročka i svetijeh, i sviju koji su pobijeni u zemlji (10:3, 4).
Šta je označeno ovim rečima, videće se u onome što dolazi posle.
Kod Isaije:
19. I pohodiću vaseljenu za zloću, i bezbožnike za bezakonje; i ukinuću razmetanje oholijeh, i ponos silnijeh oboriću; i ko se god nađe, biće proboden (13:11, 15).
Ovo se kaže za Vavilon. I ko god se nađe, biće proboden, označava da će nestati zbog zloće; i koji se god skupe, poginuće od mača, označava da će nestati zbog obmane.
Kod Mateje:
20. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas (24:9).
Kod Jovana:
Izgoniće vas iz zbornica; i doći će vrijeme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini (16:2, 3).
Ovo je rečeo učenicima; a učenicima se u duhovno-reprezentativnom smislu označavaju sve istine i dobra crkve; otuda je očito, na šta se misli u tome smislu sa, oni će ih ubijati, naime, da će oni tada razoriti istine i dobra crkve.
Kod Marka:
21. I predaće brat brata na smrt, i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih (13:12).
Svršetak vremena je poslednje vreme crkve, kad će obmane razoriti istine, a zla razoriti dobra. Bratom, ocem, i decom ovde se označavaju ne brat, otac, deca, nego obmana i istina, kao i dobro i zlo. Da će brat predati brata na smrt, označava da će obmana razoriti dobro, osobito da će vera sama razbiti ljubav prema bližnjem, jer se vera u Reči naziva bratom ljubavi prema bližnjem. Da će otac predavati decu na smrt, označava da će dobro crkve nestati zbog obmana od zla; otac označava dobro crkve, a deca označavaju obmane od zla. Da će deca ustati protivu svojih roditelja i ubijati ih, označava da će obmane od zla napadati dobra i istine crkve, i razoriti ih.
Kod Luke:
22. Čovjek koji posadi vinograd, posla slugu vinogradarima da mu dadu od roda vinogradskoga; ali ovi ga izbiše, i poslaše prazna. I posla opet drugoga slugu: a oni i onoga izbiše i osramotiše poslavši prazna; i opet posla trećega; a oni i onoga raniše, i istjeraše. Onda reče gospodar vinogradarima: šta ću učiniti? Da pošaljem sina svojega ljubljenoga; eda se kako zastide kad ga vide. A vinogradari vidjevši ga u sebi rekoše: ovo je našljednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje. I izvedoše ga na polje iz vinograda i ubiše (20:10-16; Marko 12:2-9).
Ove se stvari kažu o crkvi koja je bila ustanovljena kod Jevreja, i ovime se opisuju izokretanja i falsifikovanja svake istine koju su imali iz Reči, predajama i primenama na sebe. A svaka pojedinost tamo sadrži duhovni smisao; jer što god da je Gospod govorio, govorio je i duhovno, jer je dolazilo od Božanskog. Vinogradom koji je čovek posadio, označava se crkva koja je u istinama; slugama koji su poslani tri puta, misli se na Reč koja im je bila data, preko Mojsija i proroka; tri puta se pominje, jer tri označava ono što je potpuno i kompletno; da su ih istukli, ranili, i poslali praznima natrag iz vinograda, označava da su falsifikovali i izokrenuli istine koje su bile tamo; vratiti ih prazne iz vinograda, označava da su lišili Reč njenih dobara i istina. Voljenim sinom označava se Gospod kao Božanska istina, koji se zbog toga naziva Rečju; da su ga izbacili iz vinograda i ubili, označava da su Ga ne samo ubili, nego da su ubili i svu Božansku istinu koja je od Njega (kao što se može videti gore, br. 83).
Kod Danila:
23. A poslije šezdeset i dvije nedjelje pogubljen će biti pomazanik, ali ne za Njega (9:26).
Pomazanikom (Mesijom) se isto tako označava Gospod kao Božanksa istina (kao što se može videti u br. 3008, 3009).
Da će On biti pogubljen, ne označava samo Njega, nego i Božansku istinu kod toga naroda; ali ne za Njega, označava da će ponovo oživeti kod onih koji su u Novoj Crkvi, na sličan način kako je bilo rečeno gore u poglavlju prvom Apokalipse; Ja sam koji živi, a bio sam mrtav; a evo sam živ za vijek vijekova (1:18).
