¹ Još načini oltar kadioni, od drveta sitima načini ga.

² Dužina neka mu bude lakat, i širina lakat, četvorouglast da bude, i dva lakta visok; iz njega neka mu izlaze rogovi.

³ I pokuj ga čistim zlatom, ozgo sa strana unaokolo, i rogove njegove; i načini mu venac zlatan unaokolo.

⁴ I načini mu po dva biočuga zlatna ispod venca na dva ugla njegova s obe strane, i kroz njih ćeš provući poluge da se može nositi.

⁵ A poluge načini od drveta sitima, i okuj ih u zlato.

⁶ I metni ga pred zaves koji visi pred kovčegom od svedočanstva prema zaklopcu koji je nad svedočanstvom, gde ću se s tobom sastajati.

⁷ I neka kadi na njemu Aron kadom mirisnim; svako jutro neka kadi kad spremi žiške.

⁸ I kad zapali Aron žiške uveče, neka kadi; neka bude kad svagdašnji pred Gospodom od kolena do kolena vašeg.

⁹ Ne prinosite na njemu kad tuđi niti žrtvu paljenicu niti prinos; ni naliv ne lijte na njemu.

¹⁰ Samo očišćenje neka čini nad rogovima njegovim Aron jednom u godini; krvlju od žrtve za greh u dan očišćenja jednom u godini činiće očišćenja na njemu od koljena do koljena vašeg; jer je to svetinja nad svetinjama Gospodu.

¹¹ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹² Kad staneš brojati sinove Izrailjeve, između onih koji idu u broj svaki neka dade otkup za život svoj Gospodu, kad ih staneš brojati, da ne bi došlo na njih kakvo zlo kad ih staneš brojati.

¹³ A neka da svaki koji ide u broj pola sikla, po siklu svetom (a taj je sikal dvadeset novčića); pola sikla biće prilog Gospodu.

¹⁴ Ko god ide u boj, od dvadeset godina i više, neka da prilog Gospodu.

¹⁵ Bogati da ne da više a siromah da ne da manje od po sikla, kad daju prilog Gospodu na očišćenje duša vaših.

¹⁶ I uzevši novce za očišćenje od sinova Izrailjevih ostavi ih za potrebu u šatoru od sastanka, i biće sinovima Izrailjevim spomen pred Gospodom za očišćenje duša vaših.

¹⁷ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹⁸ Načini i umivaonicu od bronze i podnožje joj od bronze za umivanje; i metni je između šatora od sastanka i oltara, i nalij u nju vode.

¹⁹ Da iz nje pere Aron i sinovi njegovi ruke svoje i noge svoje.

²⁰ Kad idu u šator od sastanka, neka se umivaju vodom, da ne izginu, ili kad pristupaju k oltaru da služe i da pale žrtvu ognjenu Gospodu.

²¹ Tada neka peru ruke svoje i noge svoje da ne izginu. To neka im bude uredba večna Aronu i semenu njegovom od kolena do kolena.

²² Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

²³ Uzmi mirisa najboljih: smirne najčistije pet stotina sikala i cimeta mirisavog pola toliko, dvesta pedeset, i iđirota takođe dvesta pedeset,

²⁴ I kasije pet stotina merom svetom, i ulja maslinovog jedan in.

²⁵ I od toga načini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje veštinom apotekarskom; to da bude ulje svetog pomazanja.

²⁶ I njim pomaži šator od sastanka i kovčeg od svedočanstva,

²⁷ I sto i sve sprave njegove, i svećnjak i sprave njegove, i oltar kadioni,

²⁸ I oltar na kome se prinosi žrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umivaonicu i podnožje njeno.

²⁹ Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom, i šta ih se god dotakne biće sveto.

³⁰ Pomaži i Arona i sinove njegove, i osvetićeš ih da mi budu sveštenici.

³¹ A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Ovo neka mi bude ulje svetog pomazanja od kolena do kolena vašeg.

³² Telo čovečje neka se ne maže njim, niti pravite takvo ulje kakvo je ono; sveto je, neka vam bude sveto.

³³ Ako li bi ko načinio tako ulje ili namazao njim drugog, istrebiće se iz naroda svog.

³⁴ I reče Gospod Mojsiju: Uzmi mirisa, stakte, oniha i halvana mirisavog, i tamjana čistog, koliko jednog toliko drugog.

³⁵ I od toga načini kad, sastavljen veštinom apotekarskom, čist i svet.

³⁶ I istucavši ga nasitno, metaćeš ga pred svedočanstvom u šatoru od sastanka, gde ću se sastajati s tobom; to neka vam bude svetinja nad svetinjama.

³⁷ A takav kad kakav načiniš nemojte sebi praviti; to neka ti je svetinja za Gospoda.

³⁸ Ako li bi ko načinio takav da ga miriše, istrebiće se iz naroda svog.

¹ Posle mnogo vremena, treće godine, dođe reč Gospodnja Iliji govoreći: Idi, pokaži se Ahavu, i pustiću dažd na zemlju.

² I otide Ilija da se pokaže Ahavu, i beše velika glad u Samariji.

³ I Ahav dozva Avdiju, koji beše upravitelj dvora njegovog; a Avdija se bojaše Gospoda veoma.

⁴ Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pećinu, i hrani ih hlebom i vodom.

⁵ I reče Ahav Avdiji: Pođi po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo našli trave da sačuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.

⁶ I podeliše među se zemlju kuda će ići; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.

⁷ A kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade ničice, i reče: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?

⁸ A on mu reče: Ja sam; idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.

⁹ A on reče: Šta sam zgrešio, da slugu svog predaš u ruke Ahavu da me pogubi?

¹⁰ Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže; i rekoše: Nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nađu.

¹¹ A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.

¹² A kad ja otidem od tebe, duh će te Gospodnji odneti, a ja neću znati kuda; pa da otidem i prokažem Ahavu, a on da te ne nađe, ubiće me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje.

¹³ Nije li kazano gospodaru mom šta sam učinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu, i hranih ih hlebom i vodom.

¹⁴ A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije. Ubiće me.

¹⁵ A Ilija reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas ću mu se pokazati.

¹⁶ Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju.

¹⁷ A kad vide Ahav Iliju, reče mu Ahav: Jesi li ti onaj što nesreću donosiš na Izrailja?

¹⁸ A on reče: Ne donosim ja nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.

¹⁹ Nego sada pošalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i četiri stotine i pedeset proroka Valovih i četiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim.

²⁰ I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku.

²¹ Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i reče: Dokle ćete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reči.

²² A Ilija reče narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima četiri stotine i pedeset.

²³ Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmeću; a ja ću prigotoviti drugog junca, i metnuću ga na drva, ali oganj neću podmetati.

²⁴ Tada prizovite ime svojih bogova, a ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i reče: Dobro reče.

²⁵ Potom reče Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmećite.

²⁶ I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreći: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji načiniše.

²⁷ A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreći: Vičite većma; jer je on bog! Valja da se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi.

²⁸ A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožima i šilima po svom običaju, dokle ih krv ne obli.

²⁹ A kad dođe podne, stadoše prorokovati dokle dođe vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da čuje.

³⁰ Tada reče Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji beše razvaljen.

³¹ I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dođe reč Gospodnja govoreći: Izrailj će ti biti ime.

³² I načini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop širok da bi se mogle posejati dve mere žita.

³³ I namesti drva, i junca isečenog na komade metnu na drva.

³⁴ I reče: Napunite četiri vedra vode, i izlijte na žrtvu i na drva. Pa opet reče: Učinite još jednom. I učiniše još jednom. Pa opet reče: Učinite i trećom. I učiniše trećom,

³⁵ Te voda poteče oko oltara, i napuni se opkop vode.

³⁶ A kad bi vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i reče: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reči učinio sve ovo.

³⁷ Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova.

³⁸ Tada pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi.

³⁹ A narod kad to vide sav popada ničice, i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog.

⁴⁰ Tada im reče Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne uteče. I pohvataše ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde.

⁴¹ I reče Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dažd.

⁴² I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saže se k zemlji i metnu lice svoje među koljena svoja.

⁴³ A momku svom reče: Idi, pogledaj put mora. A on otišavši pogleda, pa reče: Nema ništa. I reče mu: Idi opet sedam puta.

⁴⁴ A kad bi sedmi put, reče: Eno, mali oblak kao dlan čovečiji diže se od mora. Tada reče: Idi, reci Ahavu: Preži i idi, da te ne uhvati dažd.

⁴⁵ U tom se zamrači nebo od oblaka i vetra, i udari veliki dažd. A Ahav sedavši na kola otide u Jezrael.

⁴⁶ A ruka Gospodnja dođe nad Iliju, i on opasavši se otrča pred Ahavom dokle dođe u Jezrael.