¹ A Mojsije pasaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku madijanskom, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv.

² I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva.

³ I Mojsije reče: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.

⁴ A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me.

⁵ A Bog reče: Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja.

⁶ Još reče: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.

⁷ I reče Gospod: Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu.

⁸ I siđoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.

⁹ I sada evo vika sinova Izrailjevih dođe preda me, i videh muku, kojom ih muče Misirci.

¹⁰ Sada hajde da te pošaljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira.

¹¹ A Mojsije reče Bogu: Ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira?

¹² A Bog mu reče: Ja ću biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služićete Bogu na ovoj gori.

¹³ A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati?

¹⁴ A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.

¹⁵ I opet reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno.

¹⁶ Idi, i skupi starešine izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreći: Doista obiđoh vas, i videh kako vam je u Misiru.

¹⁷ Pa rekoh: Izvešću vas iz nevolje misirske u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i ferezejsku i jevejsku i jevusejsku, u zemlju gde teče mleko i med.

¹⁸ I oni će poslušati glas tvoj; pa ćeš ti i starešine izrailjske otići k caru misirskom, i reći ćete mu: Gospod Bog jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izađemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom.

¹⁹ A ja znam da vam neće dopustiti car misirski da izađete bez ruke krepke.

²⁰ Ali ću pružiti ruku svoju, i udariću Misir svim čudesima svojim, koja ću učiniti u njemu: i posle će vas pustiti.

²¹ I učiniću da narod nađe ljubav u Misiraca, pa kad pođete, nećete poći prazni;

²² Nego će svaka žena zaiskati u susede svoje i u domaćice svoje nakita srebrnog i nakita zlatnog i haljina; i metnućete na sinove svoje i na kćeri svoje, i oplenićete Misir.

¹ Ali car Solomun ljubljaše mnoge žene tuđinke osim kćeri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,

² Od ovih naroda za koje beše rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer će zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeći ih.

³ Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoča; i žene njegove zanesoše srce njegovo.

⁴ I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog.

⁵ I Solomun hođaše za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.

⁶ I činjaše Solomun šta beše zlo pred Gospodom, i ne hođaše sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.

⁷ Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.

⁸ Tako učini svim ženama tuđinkama, te kađahu i prinošahu žrtve svojim bogovima.

⁹ A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta,

¹⁰ I beše mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne održa šta mu Gospod zapovedi.

¹¹ I reče Gospod Solomunu: Što se to nađe na tebi, i nisi držao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato ću otrgnuti od tebe carstvo i daću ga sluzi tvom.

¹² Ali za tvog veka neću to učiniti radi Davida oca tvog; nego ću ga otrgnuti iz ruke sina tvog.

¹³ Ali neću otrgnuti svo carstvo; jedno ću pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.

¹⁴ I podiže Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji beše od carskog roda u Idumeji.

¹⁵ Jer kad David beše u Idumeji i Joav vojvoda dođe da pokopa pobijene, pobi sve muškinje u Idumeji.

¹⁶ Jer Joav osta onde šest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muškinje u Idumeji.

¹⁷ Tada uteče Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad beše tada dete.

¹⁸ I otišavši iz Madijana dođoše u Faran; i uzevši sa sobom ljudi iz Farana dođoše u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kuću i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.

¹⁹ I Adad nađe veliku milost u Faraona, te ga oženi sestrom žene svoje, sestrom carice Tahpenese.

²⁰ I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i beše Genuvat na dvoru Faraonovom među sinovima Faraonovim.

²¹ A kad Adad ču u Misiru da je David počinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, reče Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.

²² A Faraon mu reče: A šta ti je malo kod mene, te hoćeš da ideš u svoju zemlju? A on reče: Ništa; ali me pusti.

²³ Podiže mu Bog još jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji beše pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.

²⁴ I skupivši k sebi ljude posta starešina od čete kad ih David ubi; potom otišavši u Damask ostaše onde i ovladaše Damaskom.

²⁵ I beše protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje činjaše Adad; i mržaše na Izrailja carujući u Siriji.

²⁶ I Jerovoam sin Navatov, Efraćanin iz Saride, čija mati beše po imenu Seruja žena udovica, sluga Solomunov, podiže se na cara.

²⁷ A ovo bi uzrok zašto se podiže na cara: Solomun građaše Milon i zaziđivaše prolom grada Davida, oca svog;

²⁸ A Jerovoam beše krepak i hrabar; zato videći Solomun mladića da nastaje za poslom postavi ga nad svim podanicima doma Josifovog.

²⁹ Pa u to vreme kad Jerovoam otide iz Jerusalima, nađe ga na putu Ahija Silomljanin, prorok imajući na sebi novu haljinu, i behu njih dvojica sami u polju.

³⁰ I Ahija uze novu haljinu koja beše na njemu, i razdre je na dvanaest komada.

³¹ I reče Jerovoamu: Uzmi deset komada; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo istrgnuću carstvo iz ruke Solomunove, i daću tebi deset plemena.

³² Samo će jedno pleme ostati njemu radi sluge mog Davida i radi grada Jerusalima, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih.

³³ Jer ostaviše mene i pokloniše se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodiše putevima mojim čineći što je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.

³⁴ Ali neću uzeti carstvo iz ruku njegovih, nego ću ga ostaviti neka vlada dokle je god živ Davida radi sluge svog, kog izabrah, koji je držao zapovesti moje i uredbe moje.

³⁵ Nego ću uzeti carstvo iz ruku sina njegovog, i daću tebi od njega deset plemena.

³⁶ A sinu ću njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje.

³⁷ Tebe ću, dakle, uzeti da caruješ nad svim šta ti duša želi, i bićeš car nad Izrailjem.

³⁸ I ako uzaslušaš sve što ti zapovedim, i uzideš mojim putevima i uščiniš što je pravo preda mnom, držeći uredbe moje i zapovesti moje, kao što je činio David sluga moj, biću s tobom i sazidaću ti tvrd dom, kao što sam sazidao Davidu, i daću ti Izrailja.

³⁹ I mučiću seme Davidovo zato, ali ne svagda.

⁴⁰ Zato tražaše Solomun da ubije Jerovoama; ali se Jerovoam podiže i pobeže u Misir k Sisaku, caru misirskom, i bi u Misiru dokle ne umre Solomun.

⁴¹ A ostala dela Solomunova i šta je god činio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomunovih?

⁴² A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem četrdeset godina.

⁴³ I počinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svog; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto.