10643. I likove njihove polomite. Da ovo označava da obmane od zla mora da se razaspu, vidi se iz značenja likova, a to su reprezentativi Gospodovog bogoštovanja od istina, vidi br. 4580, 4582, 9388, 9389; a u obrnutom smislu, reprezentativi idolopokloničnog bogoštovanja od obmana. Stupovi su bili reprezentativi bogoštovanja, jer je kod drevnih bio običaj postaviti stup, i pomazati ga uljem, i tako ga posvetiti. Drevni su bogoštovali obično na gorama, bregovima, i u gajevima. Tako su postavljali stupove. Bogoštovali su na gorama, jer su gore označavale nebo gde vlada nebeska ljubav, koja je ljubav ka Gospodu; na bregovima, jer bregovi označavaju nebesku mudrost i inteligenciju. Sve ovo ishodi iz korespondencija. Stupovi koji su postavljani, označavali su Božansku Istinu, jer su stupovi bili kamenje, a kamen označava istinu, zbog čega se Gospod kao Božanska Istina u Reči naziva stenom Izrailjevom. To je zato što su stupovi označavali bogoštovanje Gospoda od istina. Ali kada su se reprezentativi Crkve, koji su postojali kod drevnih, počeli preokretati delimično u idolopoklonične stvari, a delimično u magijske stvari, ovakve su stvari opozvane, osobito kod Izrailjske nacije, koja je u srcu bila idolopoklonična. To je zašto su stupovi označavali idolopoklonično bogoštovanje od obmana. Tako je sa svakim bogoštovanjem kad čovek postane spoljašnji; a to je slučaj kada gleda na sebi i n vet kao na cilj, a na Božanske stvari Crkve kao na sredstva; jer tada, sve stvari koje pripadaju bogoštovanju, kod onih koji ostanu u bogoštovanju, postaju likovi, jer se tada bogoštuju spoljašnje stvari bez unutrašnjih; stoga istine bogoštovanja i doktrine postaju obmane; jer one postaju obmane zbog misli o sebi i o svetu koje su u njima, kojima se mnoge druge ideje pridruže, a što udaljava Božansko iz tih istina, i okreće ih prema sebi i svetu. Ovo se vidi i po oltarima Neznabožaca na kojima su njihove žrtve bile mrske , iako su prinošene na sličan način kao i žrtve kod Izailjeske nacije.
Da su se stupovi koristili kod drevnih, i da su označavali sveto stanje bogoštovanja, vidi se po stupu koji je postavio Jakov, o kojemu je ovako napisano u Postanju, I usta Jakov ujutro rano i uze kamen što beše metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem, i reče, ako Bog bude sa mnom i ako se vratim na miru u dom oca mojega, ovaj kamen koji utvrdih za spomen biće dom Božiji Postanje 28:18, 19, 22).
A vidi se i iz dvanaest stupova koje je Mojsije postavio ispod gore Sinajske, o kojima se ovo piše u Izlasku, I napisa Mojsije sve reči Jehovine, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih (Izlazak 24:5).
I kod Isaije,
U to će vreme biti oltar Jehovin usred zemlje Egipatske, i spomenik Jehovin na međi njezinoj (Isaija 19:19.
I kod Osije,
Jer će dugo vremena sinovi Izrailjevi sedeti bez cara i bez kneza i bez žrtve i bez stupa i bez oplećka i bez likova Osija 3:4. U ovim se odlomcima stupovima označava bogoštovnje od istina, jer, kao što je rečeno gore, kamen označava Božansku Istinu, a kad je preliven uljem, Božansku Istinu od Božanskog Dobra. Ali kad su ove reprezentative počeli da bogoštuju na idolopokloničan način, bilo je zapoveđeno da se takve stvari obore i polome, kao u ovome stihu, a i u Izlasku 23:24; Zak. Ponovljeni 7:5; 12:3.
A pošto je Izrailjska nacija bila u srcu idolopoklonična, stoga da nebi podizali stupove na brdima i bregovima i u lugovima, i da ih ne bi bogoštovali idoloponički, bilo im je zabranjeno da postavljaju stupove, i da sade lugove iako su takve stvari među drevnima bile svete stvari bogoštovanja. Da je ovo bilo zabranjeno, vidi se kod Mojsija,
Ne sadi luga ni od kakijeh drveta kod oltara Gospoda Boga svoga, koji načiniš; i ne podiži nikakoga lika, na to mrzi Jehova Bog tvoj (Zak. Ponovljeni 16:21, 22).
Isto je rečeno o sinovima Izrailjevim i o Carevima 17:10).
I kod Miheja,
I istrebiću likove tvoje rezane i stupove tvoje posred tebe, i nećeš se više klanjati delu ruku svojih. I iskopaću gajeve tvoje ispred tebe (Miheja 5:12, 13).
I kod Isaije,
Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim (Isaija 57:5.
I kod Jezikilja,
Kopitama konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupov ile tvoje popadaće na zemlju Jezekilj 26:11; pored mnogo drugih mesta. Iz ovih se odlomaka vidi šta je označeno stupovima u unutrašnjem smislu.
