¹ Ne iznosi lažnih glasova; ne pristaj s bezbožnikom da svedočiš krivo.

² Ne idi za množinom na zlo, i ne govori na sudu povodeći se za većim brojem da se izvrne pravda.

³ Siromahu u parnici njegovoj ne gledaj što je siromah.

⁴ Ako naiđeš na vola neprijatelja svog ili na magarca njegovog, gde je zalutao, odvedi ga k njemu.

⁵ Ako vidiš gde je nenavidniku tvom pao magarac pod teretom svojim, nemoj da ga ostaviš, nego mu pomozi.

⁶ Nemoj izvrnuti pravde siromahu svom u parnici njegovoj.

⁷ Reči lažne kloni se, i bezazlenog i pravog nemoj ubiti, jer neću opravdati bezbožnika.

⁸ Ne uzimaj poklona, jer poklon zaslepljuje okate i izvrće reči pravima.

⁹ Došljake ne cveli, jer vi znate kakva je duša došljaku, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj.

¹⁰ Šest godina zasejavaj zemlju svoju i sabiraj rod njen;

¹¹ A sedme godine ostavi je neka počine, da jedu siromasi naroda tvog, a šta iza njih ostane neka jedu zveri poljske; tako radi i s vinogradom svojim i s maslinikom svojim.

¹² Šest dana radi poslove svoje, a u sedmi dan počini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin robinje tvoje i došljak.

¹³ Držite se svega što sam vam kazao. Ne pominjite imena bogova tuđih, i da se ne čuje iz usta vaših.

¹⁴ Tri puta preko godine svetkuj mi:

¹⁵ Praznik presnih hlebova drži; sedam dana jedi hlebove presne, kao što sam ti zapovedio, na vreme, meseca Aviva, jer si tada izašao iz Misira; i niko da ne izađe preda me prazan;

¹⁶ I praznik žetve prvina od truda tvog što poseješ u polju svom; i praznik berbe na svršetku svake godine, kad sabereš trud svoj s njive.

¹⁷ Tri puta preko godine sve muškinje tvoje da izlazi pred Gospoda Boga.

¹⁸ Krv od žrtve moje ne prinosi uz hlebove kisele, i pretilina praznika mog da ne prenoći do jutra.

¹⁹ Prvine od prvog roda zemlje svoje donesi u kuću Gospoda Boga svog; nemoj kuvati jagnjeta u mleku majke njegove.

²⁰ Evo, ja šaljem anđela svog pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mesto koje sam ti pripravio.

²¹ Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga rasrdiš, jer vam neće oprostiti greh, jer je moje ime u njemu.

²² Nego ako ga dobro uzaslušaš i ustvoriš sve što kažem, ja ću biti neprijatelj tvojim neprijateljima i protivnik tvojim protivnicima.

²³ Jer će anđeo moj ići pred tobom i odvešće te u zemlju amorejsku i hetejsku i ferezejsku i hananejsku i jevejsku i jevusejsku, i ja ću ih istrebiti.

²⁴ Nemoj se klanjati bogovima njihovim niti im služiti, ni činiti šta oni čine, nego ih sasvim obori i likove njihove sasvim izlomi.

²⁵ I služite Gospodu Bogu svom, i On će blagosloviti hleb tvoj i vodu tvoju; i ukloniću bolest između vas.

²⁶ Neće biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji tvojoj; i broj dana tvojih napuniću.

²⁷ Pustiću strah svoj pred tobom, i uplašiću svaki narod na koji dođeš, i obratiću k tebi pleći svih neprijatelja tvojih.

²⁸ Poslaću i stršljene pred tobom, da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred tebe.

²⁹ Neću ih oterati ispred tebe za jednu godinu, da ne opusti zemlja i da se zverje poljsko ne namnoži na tebe.

³⁰ Pomalo ću ih odgoniti ispred tebe dokle se ne namnožiš i zauzmeš zemlju.

³¹ I postaviću međe tvoje od mora crvenog do mora filistejskog i od pustinje do reke; jer ću vama u ruke dati one koji žive u onoj zemlji da ih oteraš ispred sebe.

³² Nemoj hvatati vere s njima ni s bogovima njihovim.

³³ Neka ne sede u zemlji tvojoj, da te ne navrate da se ogrešiš o mene, jer bi služio bogovima njihovim, i to bi ti bila zamka.

¹ I življaše Izrailj u Sitimu, i narod stade činiti preljubu sa kćerima moavskim.

² One pozivahu narod na žrtve svojih bogova, i narod jeđaše, i klanjaše se bogovima njihovim.

³ I Izrailj prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod na Izrailja.

⁴ I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja.

⁵ I reče Mojsije sudijama Izrailjevim: Pobijte svaki svoje koji su prionuli uz Velfegora.

⁶ I gle, jedan između sinova Izrailjevih dođe i dovede k braći svojoj jednu Madijanku na oči Mojsiju i na oči svemu zboru sinova Izrailjevih; a oni zaplakaše na vratima šatora od sastanka.

⁷ A kad to vide Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika, usta isred zbora i uze koplje u ruku;

⁸ I uđe za čovekom Izrailjcem u šator, i probode ih oboje, čoveka Izrailjca i onu ženu, kroz trbuh, i presta pogibija među sinovima Izrailjevim.

⁹ I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade.

¹⁰ Tada reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹¹ Fines, sin Eleazara sina Arona sveštenika odvrati gnev moj od sinova Izrailjevih otvorivši revnost za me među njima, da ne bih istrebio sinove Izrailjeve u revnosti svojoj.

¹² Zato mu kaži: Evo dajem mu svoj zavet mirni.

¹³ I imaće on i seme njegovo nakon njega zavet sveštenstva večnog, jer revnova za Boga svog i očisti sinove Izrailjeve.

¹⁴ A čoveku Izrailjcu ubijenom, koji bi ubijen s Madijankom, beše ime Zamrije, sin Salmanov, knez od doma oca svog od plemena Simeunovog.

¹⁵ A ubijenoj ženi Madijani beše ime Hazvija, kći Sura kneza narodnog u domu oca svog među Madijanima.

¹⁶ I reče Gospod Mojsiju govoreći:

¹⁷ Zavojštite na Madijane, i bijte ih;

¹⁸ Jer oni zavojštiše na vas prevarama svojim, i pretvoriše vas Velfegorom i Hazvijom kćerju kneza madijanskog, sestrom svojom, koja bi ubijena u dan pogibije koja dođe s Fegora.