5135. Jer su me ukrali. Da ovo označava da je zlo otuđilo nebeske stvari, vidi se iz reprezentacije Josipa (koji ovo kaže o sebi), naime, o Nebeskim u Prirodnom (br. 5086, 5087, 5106), stoga o nebeskim stvarima; i iz značenja biti ukraden, naime, da ga je zlo otuđilo; jer ukrasti je otuđiti, a krađa je otuđivanje, kao i to da zlo prisvaja nebeske stvari u Prirodnom. Krađa označava otuđenje u pogledu mesta koje zauzima, iz kojega izbacuje dobra i istine, a koja [mesta] ispunjava zlima i obmanama; krađa tako isto znači prisvajati nešto što pripada drugome, kada to pripisuje sebi i ubacuje na to mesto svoja dobra i istine, a isto tako kada ih primenjuje na zla i obmane. Da bismo objasnili šta je krađu duhovnom smislu, nužno je reći kako zla i obmane ulaze i zaposedaju jedno mesto, i kako smatraju da im pripadaju ta dobra i istine.

2. Od najranijeg detinjstva pa i do ranog muževnog doba, preko pouka koje prima od roditelja i učitelja, čovek prima pouku i tako usvaja (asimiluje) dobra i istine; jer tada on uči žudno i veruje u prostoti [srca]; pri tome pomaže mu stanje nevinosti, kada pouke predaje memoriji; ali ih smešta ssmo na vanjskik prag; jer nevinost detinjstva nije unutrašnja nevinost koja deluje na Racionalno, nego je to spoljašnja nevinost koja deluje samo na spoljašnje Prirodno (br. 2306, 4797). Ali kada čovek odraste i počne sam za sebe da misli, a ne kao pre po onome što čuje od roditelja i učitelja, on tada kao da žvaće ono što je ranije bio naučio i verovao, pa ili to potvrđuje, ili u to sumnja, ili to poriče. Ako to potvrdi, to je znak da je u dobr; ako poriče, to je znak da je u zlu; ali ako u to sumnja, to je znak da će se u sledećim godinama odlučiti za ili protivu [pouka koje je primio od roditelja i učitelja].

3. DOVDE Ono što čovek kao malo dete u najranijim godinama žudno nauči ili poveruje, a što kasnije ili potvrdi, ili u što sumnja, ili što odbacuje, to je ono kao što sledi: da postoji Bog, i da je On jedan; da je On stvorio sve stvari; da On nagrađuje one koji čine dobro, a kažnjava one koji čine zlo; da postoji život posle smrti, u kojemu zli idu u pakao a dobri u nebo, stiga da postoji i nebi i pakao, i da je život posle smrti večan; tako isto, da treba da se mioli svakoga dana, i to u poniznosti; da treba Subotu čuvato svetom; da treba poštovati roditelje; da se n me počiniti preljuba, ubistvo, ili krađa; i tako dalje. Ove stvari čovek upija i asimiluje od ranoga detinjstva; ali kad počne da misli sam za sebe i da vodi sebe, ako tada potvrdi ove stvari u sebi i njima doda neke koje su još više unutrašnje, tada je on zaista u dobrom stanju; ali ako oduzima od ovih stvari, i na kraju ih i poriče, , ma kako po njima živi izvana iz obzira prema zakon i prema zajednici, on je tada u zlu.

4. Ovo zlo je ono što se naziva krađom, jer je to kao kad kradljivac zaposedne mesto gde je pre bilo dobro, i otuda odnese dobra i istine koja su tamo pre bila, te ih koristi da bi potvrživao zla i obmane. Tada Gospod, koliko je to moguće, uklanja s toga mesta dlobra i istine ranoga detinjstva, da bi ih povujkaol unutra unutra, gde ih smešta u unutrašnje Prrodno. Ova dobra i istine koja se sačuvaju u unutrašnjem Prirodnom. označeba su u Reči ostacimna (br. 468, 1906, 2284). Ali ako lao odatle ukrade dobra istine, , i ako ih koristi da bi njima potvrdio zla i obmaned, a osobito ako to radi na revaran nači kada razara one ostatke; jer on tada izmeša zla sa dobrimaoi obmane s istinama dok one ne postaneu beodvojive, i tada je sa čovekom svršeno.

5. Da je ovo označeno krađom, može se videti i po samoj upotrebi ove reči na stvari duhovnoga života. U duhovnom životu postoji samo jedno bogatstv, a to je poznavanje dobra i istine, i samo jedno posedovanje i nasledstvo, a to je sreća koja dolazi od dobara i njihovih istina. Kao što je rečeno, krasti ovo je krađa u duhovnom smislu, pa stoga krađa samo to i znači u unutrašnjem smislu Reči; kao kod Zaharije:-

Po tom opet podigoh oči svoje, i vidjeh, a to knjiga lećaše. Tada mi rećče: to je prokletstvo koje izađe za svu zemlju, jer svaki koji krade istrijebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrijebiće se po njoj s druge strane. Ja ću pustiti, govori Jehova nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje Zaharija 5:1, , 3, 4);

zlo koje oduzima ostatke dobro označeno je onim koji krade, kao i kućom lupežovom; a obmana koja oduzima ostatke istine označena je onim ko se kune, kao i kućom onoga koji se kune krivo; istrijebiće se po svoj zemlji označav niverzalnu crkvu; pa se stoga kaže da će prokletstvo doći usred kuće i satrće je i drvlje joj i kamenje. Kuća je prirodni um ili čovek u pogledu ovoga uma (br. 3128, 5043); drvlje je njeno dobro (br. 2784, 4943); a kamenje su istine (br. 643, 3720).

6. Profanacije (oskrvnuće) pa otuda oduzimanje dobra i istine označeno je u Reči delom Ahanovim, koji je uzeo od prokletih stvari Šinarov ogrtač, dvesta šekela srebra i komad zlata, i sakrio to u zemlju posred svoga šatora; stoga je bio kamenovan, i sve su stvari bile spaljene, kao što se iznosi kod Jošue:-

Jehova reče Jošui: zgriješio je Izrailj, prekršio je zavjet moj koji sam zapovijedio; uzeše od prokletih stvari, i ukradoše, lagaše i staviše ih među sudove svoje Isus Navin 7:10, 11, 21, 25);

proklete stvari označavaju obmane i zla, koja se ne smeju mešati sa svetim stvarima; ogrtač Šinarov, šekel srebrai komad zlata su u duhovnom smislu vrste obmane; skrivanje u zemlju u sred šatora označava mešanje sa svetim stvarima. (Da šator označava ono što je sveto, može se videti gore, br. 414, 1102, 4591, 4599). Ovo je označeno Izrailjevom krađom, laganjem, i skrivanjem među sudovima; je sudovi su svete istine (vidi br. 3068, 3316, 3318).

7.

Kod Jeremije:-

Bježite, obratite pleći, zavrite se duboko, stanovnici Dedanski, jer ću pustiti na Ezava pogibao njegovu u vrijeme kad ću ga pohoditi. Da ti dođu berači ne bi li ti ostavili pabirka? da dođu lupeži noću, ne bi li odnijeli koliko im je dosta? Ali ja ogoluznih Ezava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade sjeme njegovo, i braća njegova, i susjedi njegovi, niko ne osta Jeremija 49:8-10.

Ezav ovde označava zlo ljubavi prema sebi kojemu se pripajaju obmane (br. 3322).

Da ovo zlo uništava ostatke dobra i istine ozačeno je lupežima koji dolaze noću koji uzimaju koliko im je dosta; kao i rečima, njegovo sjeme, braća njeova i susjedi njegovi da će propasti. Sjeme označava istine koje pripadaju veri od ljubavi prema bližnjemu (br. 1025, 1447, 3373); braća označavaju dobra koja pripadaju ljubavi prema bližnjemu (367, 3303, 4191); susjedi označavaju pridružena i srodna dobra i istine koje mu pripadaju.

8. Nešto se slično kaže o Ezavu kod Abdije (Obadije):-

Kako si oplijenjen? da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noću ne bi li pokrali koliko im je dosta? da su došli k tebi berači vinogradski, ne bi li ostavili pabirka? (stih 5):

berači vinogradski označavaju obmane koje ne potiču od zla; dobra i istine koje Gospod čuva u čovekovom unutrašnjem Prirodnom (to jest, ostaci) ne uništavaju se zbog obmana, nego zbg obmana koje potiču od zala, koja kradu istine i dobra, kao i zbog izokrenute njihove primene kako bi se potvrdila zla i obmane.

9.

Kod Joila:-

Tako ide narod velik i silan, kakoga nije bilo od kad je vijeka niti će ga poslije kada biti od koljena do koljena; oni će trčati kao junaci, kao vbojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će otstupiti od svoje staze. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež Joilo 2:2, 7, 9); narod velik i silan označava obmane koje se bore protivu istina (br. 1259, 1260); a pošto se bore silno dok razaraju istine, za njih se kaže da su vojnici i ratnici; grad kroz koji će trčati označava doktrinarne stvari istine (vidi br. 402, 2268, 3216); kuće u koje će se peti označavaju dobra koja će razarati (br. 710, 4720, 4982); prozori kroz koje će ulaziti označavaju intrelektualne stvari i umovanja (br. 655, 3391); otuda se upoređuju s lupežom, jer zaposedaju mesto gde su pre bile istine i dobra.

10.

Kod Davida:-

A sam mrziš na nauku, i riječi mje bacaš za leđa. Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljubočincima imaš dijel. Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare (Psalam 50:17-19),

Ovo se kaže za zlu osobu; pristati s lupežom označava otuđiti istinu od sebe preko obmane.

11. U Otkrovenju:-

Niti se pokajaše od ubistva svojijeh, ni od čaranja svojijeh, ni od kurvarstva svojijeh ni od krađa svojijeh Otkrivenju 9:21. :

ubistva označavaju zla koja razaraju dobra; čaranja, obmane koje razaraju istine; kurvarstva, istine krivotvorene; krađe, dobra otuđena.

12.

Kod Jovana:-

Zaista zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugome mjestu, on je lupež i hajduk. A koji ujlazi na vrata, jeste pastir ovcama: Ja sam vrata; ko uđe kroza Me, spašće se, i uči će i izići će, i pašu će naći. Lupež ne dolazi ni za šta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje Jovan 10:1, 2, 9, 10).

Lupež ovde označava zlo zasluge; jer onaj koji oduzima od Gospoda ono što je Njegovo, i smatra to svojim, naziva se lupežom. Pošto ovo zlo zatvara put i sprečava da dobro i istina utiču od Gospoda, kaže se da je to ubica i hajduk. Isto je označeno zapovešću u Deset Zapovesti (Dekalogu):-

Ne kradi (Zak. Ponovljeni 5:19; vidi br. 4174).

Sve ovo pokazuje šta je označeno zakonima koji su proglašeni u Jevrejskoj Crkvi u pogledu krađa (kao u Izlasku 21:16; 22:1-4; Zak. Ponovljeni 24:7), jer svi ovi zakoni u crkvi potiču iz duhovnoga sveta, i oni korespondiraju zakonima reda u nebu.