¹ Ko ukrade vola ili ovcu ili kozu, i zakolje ili proda, da vrati pet volova za jednog vola, a četiri ovce ili koze za jednu ovcu ili kozu.

² Ako se lupež uhvati gde potkopava, te bude ranjen tako da umre, da ne bude kriv za krv onaj koji ga bude ubio;

³ Ali ako se bude sunce rodilo, da je kriv za krv. A lupež sve da naknadi; ako li ne bi imao, onda da se on proda za svoju krađu.

⁴ Ako se nađe šta je pokrao u njegovoj ruci živo, bio vo ili magarac ili ovca ili koza, da vrati dvostruko.

⁵ Ko potre njivu ili vinograd pustivši stoku svoju da pase po tuđoj njivi, da naknadi najboljim sa svoje njive i najboljim iz svog vinograda.

⁶ Ako izađe vatra i naiđe na trnje, pa izgori stog ili žito koje još stoji ili njiva, da naknadi onaj koji je zapalio.

⁷ Ako ko da bližnjemu svom novce ili posuđe na ostavu, pa se ukrade iz kuće njegove, ako se nađe lupež, da plati dvojinom;

⁸ Ako li se ne nađe lupež, onda gospodar od one kuće da stane pred sudije da se zakune da nije posegao rukom svojom na stvar bližnjeg svog.

⁹ Za svaku stvar za koju bi bila raspra, ili za vola ili za magarca ili za ovcu ili za kozu, ili za haljinu, za svaku stvar izgubljenu, kad ko kaže da je njegova, pred sudije da dođe raspra obojice, pa koga osude sudije, onaj da vrati bližnjemu svom dvojinom.

¹⁰ Ako ko da bližnjemu svom da čuva magarca ili vola ili ovcu ili kozu ili kako god živinče, pa ugine ili ohrone, ili ga ko otera a da niko ne vidi,

¹¹ Zakletva Gospodnja neka bude između njih, da nije posegao rukom svojom na stvar bližnjeg svog, i gospodar od stvari neka pristane, a onaj da ne plati.

¹² Ako li mu bude ukradeno, neka plati gospodaru njegovom.

¹³ Ako li ga bude rastrgla zverka da donese od njega svedodžbu, i da ne plati šta je rastrgnuto.

¹⁴ Ako ko uzme od bližnjeg svog živinče na poslugu, pa ohrone ili ugine, a gospodar mu ne bude kod njega, da plati.

¹⁵ Ako li gospodar bude kod njega, da ne plati. Ako li bude najmljeno, da plati samo najam.

¹⁶ Ko bi prevario devojku, koja nije zaručena, te bi spavao s njom, da joj da miraz i uzme je za ženu.

¹⁷ A ako mu je otac njen ne bi hteo dati, da da novaca koliko ide u miraz devojci.

¹⁸ Veštici ne daj da živi.

¹⁹ Ko bi obležao živinče, da se pogubi.

²⁰ Ko žrtvu prinosi bogovima drugim osim jedinog Gospoda, da se istrebi kao prokletnik.

²¹ Došljaku nemoj činiti krivo niti ga ucveliti, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj.

²² Nemojte ucveliti udovice i sirote.

²³ Ako li koju ucveliš u čem god, i poviče k meni, čuću viku njenu,

²⁴ I zapaliće se gnev moj, i pobiću vas mačem, pa će vaše žene biti udovice i vaša deca sirote.

²⁵ Kad daš u zajam novaca narodu mom, siromahu koji je kod tebe, nemoj mu biti kao kamatnik, ne udarajte na nj kamate.

²⁶ Ako uzmeš u zalogu haljinu bližnjemu svom, vrati mu je pre nego sunce zađe;

²⁷ Jer mu je to sve odelo čim zaklanja telo svoje; u čem će spavati? Pa kad poviče k meni, ja ću ga čuti, jer sam milostiv.

²⁸ Nemoj psovati sudije, i starešini naroda svog ne govori ružno.

²⁹ Od letine svoje i od žitkih stvari svojih nemoj se zatezati da prineseš prvine; prvenca između sinova svojih meni da daš.

³⁰ Tako čini s volom svojim i s ovcom i s kozom; sedam dana neka bude s majkom svojom, a osmog dana da ga daš meni.

³¹ Bićete mi sveti ljudi; mesa u polju rastrgnuta ne jedite, bacite ga psima.

¹ Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.

² Nasledstvo naše privali se tuđincima, domovi naši inostrancima.

³ Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.

⁴ Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.

⁵ Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.

⁶ Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.

⁷ Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.

⁸ Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

⁹ Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.

¹⁰ Koža nam pocrne kao pećod ljute gladi.

¹¹ Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.

¹² Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.

¹³ Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.

¹⁴ Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.

¹⁵ Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.

¹⁶ Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!

¹⁷ Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,

¹⁸ Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.

¹⁹ Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.

²⁰ Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?

²¹ Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.

²² Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?