¹ I podiže se iz pustinje Sina sav zbor sinova Izrailjevih putem svojim po zapovesti Gospodnjoj, i stadoše u logor u Rafidinu; a onde ne beše vode da narod pije.

² I narod se svađaše s Mojsijem govoreći: Daj nam vode da pijemo. A on im reče: Što se svađate sa mnom? Što kušate Gospoda?

³ Ali narod beše onde žedan vode, te vikaše narod na Mojsija, i govoraše: Zašto si nas izveo iz Misira da nas i sinove naše i stoku našu pomoriš žeđu?

⁴ A Mojsije zavapi ka Gospodu govoreći: Šta ću činiti s ovim narodom? Još malo pa će me zasuti kamenjem.

⁵ A Gospod reče Mojsiju: Prođi pred narod, i uzmi sa sobom starešine izrailjske, i štap svoj kojim si udario vodu uzmi u ruku svoju, i idi.

⁶ A ja ću stajati pred tobom onde na steni na Horivu; a ti udari u stenu, i poteći će iz nje voda da pije narod. I učini Mojsije tako pred starešinama izrailjskim.

⁷ A mesto ono prozva Masa i Meriva zato što se svađaše sinovi Izrailjevi i što kušaše Gospoda govoreći: Je li Gospod među nama ili nije?

⁸ Ali dođe Amalik da se bije s Izrailjem u Rafidinu.

⁹ A Mojsije reče Isusu: Izberi nam ljude, te izađi i bij se s Amalikom; a ja ću sutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci.

¹⁰ I učini Isus kako mu reče Mojsije, i pobi se s Amalikom; a Mojsije i Aron i Or izađoše na vrh brda.

¹¹ I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, pobeđivahu Izrailjci, a kako bi spustio ruke, odmah nadvlađivahu Amaličani.

¹² Ali ruke Mojsiju otežaše, zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj, te sede; a Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge, i ne klonuše mu ruke do zahoda sunčanog.

¹³ I razbi Isus Amalika i narod njegov oštrim mačem.

¹⁴ Potom reče Gospod Mojsiju: Zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu neka pamti da ću sasvim istrebiti spomen Amalikov ispod neba.

¹⁵ Tada načini Mojsije oltar, i nazva ga: Gospod, zastava moja.

¹⁶ I reče: Što se ruka beše podigla na presto Gospodnji, Gospod će ratovati na Amalika od kolena do kolena.

¹ Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

² Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.

³ Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

⁴ Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.

⁵ Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

⁶ Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

⁷ On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

⁸ Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.

⁹ Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.

¹⁰ To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,

¹¹ Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

¹² Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.

¹³ Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.

¹⁴ Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

¹⁵ "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla."

¹⁶ I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.

¹⁷ Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.

¹⁸ Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu,

¹⁹ Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.

²⁰ Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.

²¹ Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.

²² Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.

²³ Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

²⁴ I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.

²⁵ Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov, i činiše lukavstvo slugama Njegovim.

²⁶ Posla Mojsija, slugu svog, Arona izabranika svog.

²⁷ Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu i znake Njegove u zemlji Hamovoj.

²⁸ Pusti mrak i zamrači, i ne protiviše se reči Njegovoj.

²⁹ Pretvori vodu njihovu u krv, i pomori ribu njihovu.

³⁰ Provre zemlja njihova žabama, i kleti careva njihovih.

³¹ Reče, i dođoše bubine, uši po svim krajevima njihovim.

³² Mesto dažda posla na njih grad, živi oganj na zemlju njihovu.

³³ I pobi čokote njihove i smokve njihove, i potre drveta u krajevima njihovim.

³⁴ Reče, i dođoše skakavci i gusenice nebrojene;

³⁵ I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu.

³⁶ I pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihovog.

³⁷ Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovim.

³⁸ Obradova se Misir izlasku njihovom, jer strah njihov beše na nj pao.

³⁹ Razastre im oblak za pokrivač, i oganj da svetli noću.

⁴⁰ Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani.

⁴¹ Otvori kamen i proteče voda, reke protekoše po suvoj pustinji.

⁴² Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu, sluzi svom.

⁴³ I izvede narod svoj u radosti, izbrane svoje u veselju.

⁴⁴ I dade im zemlju naroda i trud tuđinaca u nasledstvo.

⁴⁵ Da bi čuvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. Aliluja.