730. Da četrdeset dana i noći označava trajanje iskušenja, vrlo je jasno iz Gospodove Reči. Da četrdeset označava trajanje iskušenja, dolazi od činjenice da je Sam Gospod bio iskušavan četrdeset dana (kao što piše kod Mateje 4:1, 2; Luke 4:2; Marka 1:13). I pošto su načela Jevrejske i ostalih reprezentativnih crkava pre Gospodovog dolaska sve pojedinačno i zajedno bile slike Njega, tako su i četrdeset dana i noći – u onome što označava iskušenja – predstavljali trajanje iskušenja, ma kakva da su bila. A pošto je čovek, kada je u iskušenju, istovremeno i u pustošenju u pogledu svog proprijuma i svog tela, jer proprijum i telo moraju da umru, što se dešava kroz borbe i iskušenja pre nego on postane novi čovek, ili pre nego postane duhovan odnosno nebeski; stoga četrdeset dana i noći takođe označava i trajanje pustošenja; isto tako je i ovde, gde je predmet kako iskušenje čoveka nove crkve nazvane Noje, tako i pustošenje pretpotopaca. Da broj četrdeset označava trajanje iskušenja, bilo većeg bilo manjeg, jasno je kod Jezekilja:
A kada ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judina četrdeset dana; po jedan dan dajem ti za godinu. (Jezekilj 4:6).
Četrdeset pokazuje trajanje pustošenja Jevrejske crkve, a isto tako i Gospodovo iskušenje; jer se kaže kako On treba da nosi bezakonje doma Judina. Ponovo:
Zato me, evo, na tebe i na rijeke tvoje, i obratiću zemlju egipatsku u pustoš i samu pustinju, od kule sijenske do međe etiopske. Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovjek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živjeti u njoj četrdeset godina. I učiniću od zemlje egipatske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njezini među pustijem gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasijaću Egipćane među narode i razasuću ih po zemljama. (Jezekilj 29:10-12).
I ovde četrdeset znači trajanje izumiranja i ojađenosti; i u unutrašnjem smislu ne misli se na četrdeset godina, nego uopšte na jadno stanje vere, bilo za kraće bilo za duže vreme.
Kod Jovana:
A portu što je izvan crkve, izbaci na polje, niti je mjeri, jer je dana neznabošcima; i grad sveti gaziće četrdeset dva mjeseca. (Otkrivenju 11:2).
I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da čini četrdest dva mjeseca. (Otkrivenju 13:5).
To se odnosi na trajanje izumiranja, jer svako može da zna kako četrdeset dva mjeseca ne označavaju vreme. Ali razlog što se u ovom odlomku koristi broj četrdeset dva, koji ima isto značenje kao i broj četrdeset, jeste to što sedam dana označava kraj izumiranja i novi početak, a šest dana označava rad ili trud, od šest dana rada ili borbe. Sedam se, dakle, pomnoži sa šest i dobija se četrdeset dva, što predstavlja trajanje izumiranja i iskušenja, ili trud i borbu čoveka koji se rađa iznova, a to je nešto sveto. Ali kao što je očito iz ovih odlomaka iz Apokalipse, okrugao broj četrdeset uzima se umesto broja četrdeset dva. To što je izrailjski narod bio vođen u pustinji četrdeset godina pre nego je doveden u obećanu zemlju Kanaan, na sličan način predstavlja trajanje iskušenja, a isto tako i trajanje izumiranja; trajanje iskušenja time što su kasnije bili dovedeni u Svetu zemlju; trajanje izumiranja time što su svi koji su imali više od dvadeset godina kada su otišli iz Egipta, osim Jošue i Kaleba, umrli u pustinji (Knjiga brojeva 14:33-35; 32:8-14). Stvari protivu kojih su hulili označavaju iskušenje, a pomori i razaranj, koji su ih snalazili, znače izumiranje. Da ti pojmovi znače iskušenje i izumiranje, biće po Gospodovoj Božanskoj milosti pokazano na tom mestu. O tome se piše kod Mojsija:
I opominji se svega puta kojim te je vodio Jehova Bog tvoj četrdeset godina po pustinji, da bi te namučio i iskušao, da se zna šta ti je u srcu, hoćeš li držati zapovjesti njegove ili nećeš. I mučio te je, i glađu morio; ali te je opet hranio manom, za koju ti nijesi znao, ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovjek ne živi o samom hljebu, nego o svemu što izlazi iz usta Gospodovih. Koji te je hranio u pustinji manom. Za koju ne znaše oci tvoji. Da bi te namučio i iskušao, a najposlije da bi ti dobro učinio. (Ponovljeni Zakon 8:2, 3, 16)
Da to što je Mojsije četrdeset dana i noći bio na brdu Sinaj označava trajanje iskušenja, to jest Gospodova iskušenja, jasno je iz toga što je on boravio na brdu ne jedući i ne pijući vodu, moleći se za narod da ne bude uništen (Ponovljeni zakoni 9:9, 11, 18, 25 do kraja; 10:10). Razlog što četrdeset dana označava trajanje iskušenja jeste, kao što je rečeno, to što je Gospod dopustio da bude iskušavan od đavola četrdeset dana. I pošto je sve predstavljalo Gospoda, kada se ideja o iskušenju pokazala anđelima, bila je predstavljena u svetu duhova preko onoga što je u ovome svetu, kao što je to slučaj s anđeoskim idejama kada se ovi spuštaju u svet duhova; naime, tada se njihove ideje vide kao predstave. Tako je ideja iskušenja bila predstavljena brojem četrdeset, jer je Gospod bio iskušavan četrdeset dana. S Gospodom je stoga kao i s anđeoskim Nebom; isto bi bilo da se radi o ideji koja postoji ili o nekoj koja tek treba da nastane: ono što treba da dođe, već je prisutno, a što treba da se učini, učinjeno je. ( 1
Odatle su došle predstave iskušenja i izumiranja s brojem četrdeset u reprezentativnim crkvama. Ali to se ne može lako razumeti, jer se još uvek ne zna za uticaj anđeoskog Neba u svetu duhova niti kakva je priroda tog uticaja. ( 2
Poznámky pod čarou:
