4818. Stih 2. I ondje vidje Juda kćer nekoga Hananejca. Da ovo označava osećanje zla od obmane od zla, vidi se iz značenja kćeri, što je osećanje dobra (br. 2362), a u obrnutom smislu, osećanje zla (br. 3024); i iz značenja čoveka, što je onaj ko je inteligentan, a u apstraktnom smislu, istina, a u obrnutom smislu, onaj ko nije inteligentan, i obmanu, baš kao gore (br. 4816); i iz značenja Hananejca, što je zlo (br. 1573, 1574). Iz ovoga je očito da kćer Hananejca označava zlo iz obmane od zla. Šta je zlo od obmane od zla, biće pokazano niže.

2. Ovde treba nešto reći o poreklu Judinog plemena, jer se ono opisuje u ovm poglavlju. Postoje tri porekla ovoga plemena, ili Jevrejske nacije – jedno je od Sele, Judinog sina, od njegove žene Hahanejke; drugo je od Fareza, a treće je od Zare, sinova Judinih od Tamare njegove snahe. Iz toga se vidi da je cela Jevrejska nacija od ova trti sina Judina koj u s njim došla u Egipat (Postanje 46:12); a tako isto to se vidi iz njihove klasifikacije po porodicama, kod Mojsija: Bijahu pak sinovi Judini po porodicama svojim: od Sele porodica Selina; od Fareza porodica Farezova; i od Zare porodica Zarina. (Brojevi 26:20; 1 knjiga Hronika 4:21). Ovo pokazuje poreklo ove nacije, naime, da je trećina od majke Hananejke, a dve trećine od snahe; sledstveno, da su svi poticali iz nezaknitih veza, jer je brak sa Hananeskim kćerima bio strogo zabranjen kao što se vidi u Postanju 24:3; Izlasku 34:16; Zak, Ponovljen 7:3; 1 o Carevima 11:2; Ezra IX. i X.), a leći sa snahom bi je veliki greh, što se vidi kod Mojsija: Ko bi spavao sa ženom sina svojega, oboje da se pogube; učiniše sramotu; krv njihova na njih (Levitska 20:12). U vezi s Judinim delom, pozivanjem na Levitski zakon, gde se govori o bratu a ne o ocu ( što je jasno iz stiha 26 ovoga poglavlja), znači (po implikaciji) da su njegove sinove od Tamare treba priznati za sinove Hera njegovog prvenca od Hananejke majke, a koji je bio zao u očima Jehovinim i zato je umro (stih 7). Jer oni koji su bili prvi rođeni muževljevom bratu nisi bili od onoga ko ih je rodio, nego od onoga ko ih je podigao, kao što se vidi iz Zak. Ponovljenih 25:5, 6, kao i iz stihova 8-9 ovoga poglavlja. Osim tga, oni koji su rođeni od Tamare, rođeni su iz preljube (fornicatio), jer je Juda pretpostavljao da je ona bila prostitutka (stihovi 15, 16, 21). Ovo pokazuje otkuda je i kakva je bila Jevrejka nacija , i da su oni govorili lažno kad su rekli: Mi nijesmo rođeni od kurvrstva (Jovan 8:41).

3. Šta sve ovo poreklo označava i predstavlja, jasno je iz onoga što sledi, naime, da je njihovo unutarnje bilo takvo ili da je bilo takvoga porekla, tako da brak s ženom Hanejkom znači poreklo od zla, jer je to označeno u unutrašnjem smislu kćer čoveka Hananejca, a što je legao sa snahom sasdrži i predstavlja osudu koja dolazi od istine falsifikovane zlom, jer svuda u Reči, kurvarstvo označava krivotvorenje istine (br. 3708). Zlo od obmane od zla je zlo od lažne doktrine koje je izleglo zlo ljubavi prema sebi, to jest, to su učinili oni koji su u tome zlu i koji su to potvrdili smislom slova u Reči- Takvo j poreklo zla kod Jevrejske nacije, i takvo je njeno poreklo kod nekih u Hrišćanskm svetu, posebno onih koji su u Reči označeni Babilonom. To je zlo takve prirode da ono zatvara prilaz unutrašnjem čoveku, jer se u njemju ne može oblikovati savest. Jer zlo koje čovek čini sledeći lažnu doktrinu, on verje da je dobar, jer on veruje da je to biti istinit; pa stoga on sve od radi slobodne volje i s uživanjem, kao nešo dazvoljeno. Tako je njemu nebo zatvoreeno da se ne može otvoriti.

4. Kakvo je ovo zlo, mož e pokazati jednim primerom.

Kod onih koji, iz ljubavi prema sebi, veruju da je Jehova izabrao samo jednu naciju, a da su sve ostale bedni robovi, i tako bedni da se mogu pogubii i s njima okrutno postupati – kao što je Jevrejska nacija verovala, a danas to veruje i Babilonska nacija – i da potvrđuje to verovanje smislom slova Reči, tako da bilo koje zlo da čine, oni to potvrđuju ovom lažnom doktrinom i sve na njoj grade, to je zlo od obmane od zla, (zlo koje je zasnovano na obmani koja je zasnoana na zlu), koje zlo razara unutrašnjeg čoveka, i sprečava da se u njemu oblikuje savest. To su oni o kojima se govori u Reči da su u krvi , jer oni besne protivu svakoga onoga koji se ne klanja njihovim članovima vere, to jest, njima samima, i koji ne ostablja darove na njihovim oltarima.

5. Uzmimo drugi primer: kod onih koji veruju da mora da neko bude Gospodov predstavnik (vikar) na zemlji, koji ima moć da otvara i zatvara nebo, i da tako vlada umovima i savestima svih ljudi, i koji ovu obmanu potvrđuje smislom slova Reči, to znači da svako zlo koje učine, ono potiče od obmane zla, koje razara unutrašnjeg čoveka kod onih koji ovo verujuj, zlo koje smatra da mu pripada svaka moć, i da ima pravo da vlada. Ovo zlo je razorno u toj meri, da oni više ne znaju šta je unutrašnji čovek, niti da postoji savest, a ne veruju ni da postoji život posle smrti, bez obzira kako oni govore o ovim stvarima.

6. Priroda ovoga zla se ne može lako razlikovati o drugih zala , ali u drugm životu anđeli je vde kao u svetlu dana; jer se zla i obmane u tome životu pokazuju u svojim osobinma i poreklu, koje su bezbrojne, a prema njihovim vrstama i podvrstama raspoeređeni su i paklovi. O ovim razlikama čovek ne zna skoro ništa. On samo veruje da zlo postoji, ali kakvo je, on to nezna, a to je stoga što ne zna ni šta je dobro, a ovo nezna zato što ne zna šta je ljubav prema bližnjemu; jer kad bi znao šta je dobro ljubavi ka bližnjemu, on bi znao i ono što je tome suprotno, to jest, šta je zlo, sa njegovim razlikama.