Novokřesťanské studium Bible

Bible

 

Ponovljeni Zakon 28

Studie

   

1 Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog držeći i tvoreći sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisiće te Gospod Bog tvoj više svih naroda na zemlji.

2 I doći će na te svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog,

3 Blagosloven ćeš biti u gradu, i blagosloven ćeš biti u polju,

4 Blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.

5 Blagoslovena će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.

6 Blagosloven ćeš biti kad dolaziš i blagosloven ćeš biti kad polaziš.

7 Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.

8 Gospod će poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom, i blagosloviće te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.

9 Postaviće te Gospod da mu budeš narod svet, kao što ti se zakleo ako uzdržiš zapovesti Gospoda Boga svog i uzideš putevima Njegovim.

10 I videće svi narodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojaće se tebe.

11 I učiniće Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje na zemlji za koju se zakleo Gospod ocima tvojim da će ti je dati.

12 Otvoriće ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo, da da dažd zemlji tvojoj na vreme, i blagosloviće svako delo ruku tvojih te ćeš davati u zajam mnogim narodima, a sam nećeš uzimati u zajam.

13 I učiniće te Gospod Bog tvoj da si glava a ne rep, i bićeš samo gore, a nećeš biti dole, ako uzaslušaš zapovesti Gospoda Boga svog, koje ti ja danas zapovedam, da ih držiš i tvoriš,

14 I ne odstupiš ni od jedne reči koju vam ja danas zapovedam ni nadesno ni nalevo, pristajući za drugim bogovima da im služiš.

15 Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog da držiš i tvoriš sve zapovesti Njegove u uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te.

16 Proklet ćeš biti u gradu, i proklet ćeš biti u polju.

17 Prokleta će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.

18 Proklet će biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.

19 Proklet ćeš biti kad dolaziš, i proklet ćeš biti kad polaziš.

20 Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio.

21 Učiniće Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebi sa zemlje u koju ideš da je naslediš.

22 Udariće te Gospod suvom bolešću i vrućicom, i groznicom i žegom i mačem, i sušom i medljikom, koje će te goniti dokle ne propadneš.

23 A nebo nad glavom tvojom biće od bronze, a zemlja pod tobom od gvožđa.

24 Učiniće Gospod da dažd zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koji će padati s neba na te, dokle se ne istrebiš.

25 Daće te Gospod Bog tvoj neprijateljima tvojim da te biju; jednim ćeš putem izaći na njih, a na sedam ćeš puteva bežati od njih, i potucaćeš se po svim carstvima na zemlji.

26 I mrtvo telo tvoje biće hrana svim pticama nebeskim i zverju zemaljskom, niti će biti ko da ih poplaši.

27 Udariće te Gospod prištevima misirskim i šuljevima i šugom i krastama da se nećeš moći isceliti.

28 Udariće te Gospod ludilom i slepotom i besnilom.

29 I pipaćeš u podne, kao što pipa slepac po mraku, niti ćeš imati napretka na putevima svojim; i činiće ti se krivo i otimaće se od tebe jednako, i neće biti nikoga da ti pomogne.

30 Oženićeš se, a drugi će spavati sa tvojom ženom; sazidaćeš kuću, a nećeš sedeti u njoj; posadićeš vinograd, a nećeš ga brati.

31 Vo tvoj klaće se na tvoje oči, a ti ga nećeš jesti; magarac tvoj oteće se pred tobom, i neće ti se vratiti; ovce tvoje daće se neprijatelju tvom, i neće biti nikoga da ti pomogne.

32 Sinovi tvoji i kćeri tvoje daće se drugom narodu, a oči će tvoje gledati i kapaće jednako za njima, a neće biti snage u ruci tvojoj.

33 Rod zemlje tvoje i svu muku tvoju izješće narod, kog ne znaš, i činiće ti krivo i gaziće te jednako.

34 I poludećeš od onog što ćeš gledati svojim očima.

35 Udariće te Gospod prištem zlim u kolenima i na nogama, da se nećeš moći isceliti, od stopala noge tvoje do temena.

36 Odvešće Gospod tebe i cara tvog, kog postaviš nad sobom, u narod kog nisi znao ti ni stari tvoji, i onde ćeš služiti drugim bogovima, drvetu i kamenu.

37 I bićeš čudo i priča i podsmeh svim narodima, u koje te odvede Gospod.

38 Mnogo ćeš semena izneti u polje, a malo ćeš sabrati jer će ga izjesti skakavci.

39 Vinograde ćeš saditi i radićeš ih a nećeš piti vino niti ćeš ih brati, jer će izjesti crvi.

40 Imaćeš maslina po svim krajevima svojim, ali se nećeš uljem namazati, jer će opasti masline tvoje.

41 Rodićeš sinove i kćeri, ali neće biti tvoji; jer će otići u ropstvo.

42 Sve voće tvoje i rod zemlje tvoje izješće bube.

43 Stranac koji je kod tebe popeće se nada te visoko, a ti ćeš sići dole, veoma nisko.

44 On će ti davati u zajam, a ti nećeš njemu davati u zajam; on će postati glava, a ti ćeš postati rep.

45 I doći će na te sve ove kletve i goniće te i stizaće te, dokle se ne istrebiš, jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog i držao zapovesti Njegove i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio.

46 I one će biti znak i čudo na tebi i na semenu tvom doveka.

47 Jer nisi služio Bogu svom radosnog i veselog srca u svakom obilju.

48 I služićeš neprijatelju svom, kog će Gospod poslati na tebe, u gladi i u žeđi, u golotinji i u svakoj oskudici; i metnuće ti gvozden jaram na vrat, dokle te ne satre.

49 Podignuće na tebe Gospod narod izdaleka, s kraja zemlje, koji će doleteti kao orao, narod, kome jezika nećeš razumeti.

50 Narod bezdušan, koji neće mariti za starca niti će dete žaliti.

51 I izješće plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, dokle se ne istrebiš; i neće ti ostaviti ništa, ni žito ni vino ni ulje, ni plod goveda tvojih ni stada ovaca tvojih, dokle te ne zatre.

52 I stegnuće te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš, po svoj zemlji tvojoj; stegnuće te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj koju ti daje Gospod Bog tvoj;

53 Te ćeš u teskobi i u nevolji kojom će ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje, meso od sinova svojih i od kćeri svojih, koje ti da Gospod Bog tvoj.

54 Čovek koji je bio mek i vrlo nežan među vama prozliće se prema bratu svom i prema miloj ženi svojoj i prema ostalim sinovima koji mu ostanu,

55 Te neće dati nikome između njih mesa od sinova svojih koje će jesti, jer neće imati ništa drugo u nevolji i teskobi, kojom će ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.

56 Žena koja je bila meka i vrlo nežna među vama, koja od mekote i nežnosti nije bila navikla stajati nogom svojom na zemlju, prozliće se prema milom mužu svom i prema sinu svom i prema kćeri svojoj,

57 I posteljici, koja iziđe između nogu njenih, i deci koju rodi; jer će ih jesti krišom u oskudici svojoj od nevolje i od teskobe, kojom će ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.

58 Ako ne uzdržiš i ne ustvoriš sve reči ovog zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeći se slavnog i strašnog imena Gospoda Boga svog,

59 Pustiće Gospod na tebe i na seme tvoje zla čudesna, velika i duga, bolesti ljute i duge.

60 I obratiće na tebe sve pomore misirske, od kojih si se plašio, i prilepiće se za tebe.

61 I sve bolesti i sva zla, koja nisu zapisana u knjizi ovog zakona, pustiće Gospod na tebe dokle se ne istrebiš.

62 I ostaće vas malo, a pre vas beše mnogo kao zvezda nebeskih; jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog.

63 I kao što vam se Gospod radova dobro vam čineći i množeći vas, tako će vam se Gospod radovati zatirući vas i istrebljujući vas; i nestaće vas sa zemlje u koju idete da je nasledite.

64 I rasejaće te Gospod po svim narodima s jednog kraja zemlje do drugog, i onde ćeš služiti drugim bogovima, kojih nisi znao ni ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu.

65 Ali u onim narodima nećeš odahnuti, niti će se stopalo noge tvoje odmoriti; nego će ti Gospod dati onde srce plašljivo, oči iščilele i dušu iznemoglu.

66 I život će tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašićeš se noću i danju, i nećeš biti miran životom svojim.

67 Jutrom ćeš govoriti: Kamo da je veče! A večerom ćeš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim će se strašiti srce tvoje, i od onog što ćeš gledati očima svojim.

68 I vratiće te Gospod u Misir na lađama, putem za koji ti rekoh: Nećeš ga više videti. I onde ćete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a neće biti kupca.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Apokalipsa Objašnjena # 514

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 1232  
  

514. I trećina lađa propade. - Da ovo označava sva poznavanja iz Reči, i iz doktrine iz nje, vidi se iz značenja trećine, koja označava sve, u ovom slučaju sva, jer se govori o poznavanjima istine i dobra, kao i doktrinarnih stvari. Lađe imaju ovo značenje, jer one nose blago preko mora kao trgovinu; a bogatstvo, u Reči, označava poznavanja istine i dobra, koja su isto tako stvari doktrine. U uskom smislu, lađe, gde se misli na njihov sadržaj, označavaju Reč, i doktrinu iz Reči, jer Reč i doktrina iz Reči, sadrže poznavanja istine i dobra, kao što lađe sadrže bogatstvo. A trgovati, što se u glavnom obavlja lađama, označava pribaviti sebi poznavanja, i preneti ih drugima; ali kada se misli na stvari sadržane umesto stvari koje sadrže, tada lađe označavaju poznavanja iz Reči. Da lađe označavaju takve stvari, vidi se iz odlomaka gde se pominju u Reči. Tako kod Jezekilja: O Tire, međe su ti u srcu morskom; koji te zidaše, načiniše te sasvijem lijepim. Od jela Sinarskih gradiše ti daske, kedre s Livana uzimaše da ti grade stubove. Od hrastova Vazanskih gradiše ti vesla, sjedišta ti gradiše od slonove kosti i od šimšira s ostrva Kitajskih. Stanovnici Sidonski i Aradski bjahu ti veslari; mudraci tvoji, Tire, što bijahu u tebi, bijahu ti krmari. Starješine i mudraci Gibalski opravljahu u tebi što bi se pokvarilo; sve lađe morske i lađari bijahu u tebi trgujući. Lađe tarsiske bijahu prve u tvojoj trgovini, i ti bijaše veoma pun i veoma slavan u srcu morskom (27:4-6, 8, 9, 25). U ovome se poglavlju govori o Tiru. A pošto Tir označava poznavanja istine i dobra, stoga se govori i o njegovoj trgovini, o raznoj vrsti robe od koje je postao bogat; jer zato što njegovo trgovanje raznim robama označava sticanje ovih poznavanja, a otuda i duhovno bogatstvo, ovde se stoga lađa opisuje sa svom njenom opremom, daskama, veslima, jarbolom, pilotima, veslarima, i mornarima, a u prethodnom poglavlju, robom. Ali značenje svake pojedinosti u duhovnom smislu bilo bi zamorno da se opisuje. Neka je dovoljno da se kaže da lađa označava doktrinu iz Reči, a njene daske, vesla, i jarbol, označavaju razne stvari iz kojih je doktrina /sastavljena/; i da su oni koji uče, vode, i vladaju, označeni pilotom, i vlasnikom broda, veslarima, i mornarima, a same doktrinarne stvari njenom robom, čije je sticanje i duhovno bogatstvo u poznavanjima istine i dobra; a sredstva pomoću kojih se stiče mudrost, označena su trgovinom; stoga se kaže, Tvoji mudraci, o Tire, koji su u tebi, oni su piloti tvoji.

3. A u sledećem poglavlju gde se isto tako govori o Tiru: Eto mudriji si od Danijela, nikaka tajna nije sakrivene od tebe. Stekao si blago mudrošću svojom, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje; veličinom mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje, te se ponese srce tvoje blagom tvojim (Jezekilj 28:3-5). Vidi se iz ovih reči, da Tir i njegova trgovina označavaju poznavanja istine i dobra koji su stečeni mudrošću. Kakva bi bila korist da se govori toliko o robi i o trgovini, ako ne bi u tome bilo duhovnoga značenja? Da Tir ozačava trgovinu u pogledu poznavanja istine i dobra, a poznavanje istine i dobra pripada crkvi, može se videti u Tajnama Nebeskim (br. 1201). Pustošenje Crkve u 4 pogledu poznavanja istine i dobra, kasnije je predmet o kome se govori u istom poglavlju, u kome se govori, i opisuje ovim rečima: Od vike krmara uskolebaće se vali morski. I izaći će iz lađa svi veslari. Lađari, svi krmari morski, i staće na zemlju. I povikaće iza glasa i zaridati gorko (27:28, 29, 30); lađari označavaju one koji su mudri uz pomoć poznavanja iz Reči; veslari označavaju inteligentne: pustošenje mudrosti i inteligencije označeno je vikom i ridanjem veslara, i silaženjem na zemlju krmara. Da se u Reči poznavanja istine i dobra kao i doktrinarnih stvari iz Reči označavaju lađama, kad one označavaju bogatstvo, to je onda kada se sadržaj stavlja ispred onoga što ga sadrži; isto se dalje vidi iz sledećih mesta. Kod Isaije: Ridajte, lađe Tarsiske, jer je raskopan, nema kuće niti ko dolazi iz zemlje Cetimske, javi mi se. Umuknite vi koji živite na moru, koje trgovci Sidonski puniše. Ridajte, lađe Tarsiske, jer je raskopan grad vaš (23:1, 2, 14). Lađe Tarsiske označavaju doktrinarne stvari iz Reči; jer lađa nosi srebro i zlato, kojim su označna dobra i istine, kao i poznavanja njihova, iz Reči. A zato što Tir označava crkvu u pogledu istine i dobra, u ovom slučaju, crkvu opustošenu, stoga se kaže, Ridajte, lađe Tarsiske, jer je raskopan grad vaš. Stanovnici ostrva označavaju one koji su u dobrima života u skladu sa svojim doktrinama; trgovci iz Sidona označavaju one koji su u istinama iz Reči, o kojima se kaže, oni su te punili. Vaša utvrda označava doktrinu iz Reči koja štiti, a njegovo pustošenje označava da u njoj više nema opažanja, pa da stoga nije istinita. Jer slične doktrinarne stvari iz Reči, odvojene od duhovng opažanja, nisu istinite, jer su falsifikovane netačnim idejama.

6. Kod istoga proroka: Ostrva će me čekati i prve lađe Tarsiske da dovezu sinove tvoje iz daleka, i s njima srebro njihovo i zlato njihovo (60:9). Lađama Tarsiskim označavaju se poznavanja dobra i istine onakva kakva su na početku kod onih koji su tek reformisani, kao što se gore može videti (br. 409:11), gde su te stvari objašnjene. Jer su lađe Tarsiske, u početku, donosile zlato i srebro u velikom obilju, što označava 7 dobra i istine doktrine. O lađama Tarsiskim napisano je u prvoj knjizi Careva: I Solomon načini lađe u Azion-Gaberu, koji je kod Ajlata na brijegu Sufskog Mora (Crvenoga Mora) u zemlji Idumejskoj. I posla Hiram tijem lađama sluge svoje, lađare vješte moru, sa slugama Solomonovijem (9:26-28). Ponovo: Jer car imaše lađe Tarsiske na moru s lađama Hiramovijem; jedan put u tri godine vraćahu se lađe Tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune (10:22). Ponovo, u istoj knjizi, car Josafat načini lađe Tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidoše, jer se lađe razbiše u Azion-Gaberu (22:49). Iako su ovo istorijske stvari, one sadrže duhovni smisao, isto kao i proročki delovi. Da su lađe načinjene u Azion-Gaberu, na obali Sufskog Mora, u zemlji Edomskoj, označavalo je poznavanja prirodnog čoveka, jer ova u sebi sadrže duhovno bogtstvo, isto kao što lađe sadrže svetsko bogatstvo. Jer je Sufsko More i zemlja Edomska, gde je bio Azion-Gaber označavala poslednje stvari crkve, koje su znanja koja obuhvataju poznavanja istine i dobra. Zlato i srebro označavaju dobra i istine unutrašnje crkve; slonova kost, majmuni, i pauni označavaju istine i dobra spoljašnje crkve. Znanja ovde označavaju znanja kakva su imali drevni, naime, znanja o korespondencijama, reprezentativima, i uplivima, i o istini i dobru crkve, koja su im služila. Hiramom se označavaju nacije izvan crkve, kod kojih je bilo znanja dobra i istine; a lađe Joasafatove, koje su se 8 razbile, označavaju pustošenje crkve u pogledu istina i dobara. Šta je posebno označeno lađama Tarsiskim, u odlomcima već navedenim, vidi se iz gorjih razmatranja; isto tako kod Davida: Razbijaš lađe Tarsiske vjetrom istočnim (Psalam 48:7). Istočni vetar (ustok) označava pustošnje i razaranje. Jer istočni vetar u duhovnom svetu, ruši staništa zlih iz temelja, a njih same, sa blagom za koje je prionulo njihovo srce, baca u paklove, o kojem vetru vidi u Poslednjem Sudu (br. 61). Lađe Tarsiske ovde označavaju lažne doktrinarne stvari.

9. I kod Isaije: Jer će doći dan Jehove nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga ko se podiže, te će biti poniženi. I na sve kedre Livanske velike visoke i na sve hrastove Vazanske, i na sve gore visoke i na sve humove uzdignute, i na svaku kulu uzdignutu i na svaki zid tvrdi, i na sve lađe Tarsiske i na sve likove mile. Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti a Jehova će sam biti uzvišen u onaj dan (2:12-17). Dan Jehovin znači Gospodov dolazak, kada On izvršava poslednji sud. Da ga je Gospod izvršio kad je bio u svetu, može se videti u Poslednjem Sudu (br. 46). U tome odlomku, sve se odnosi na one koji su bili u crkvi kada je izvšen poslednji sud. Kedrovi Livanski, visoki i veliki, označavaju one koji su ponosni na svoju vlastitu inteligenciju; a hrastovi Vasanski, one koji su ponosni na vlastita znanja; jer kedrovi, u Reči, označavaju racionalnog čoveka, a hrastovi prirodnog čoveka; inteligencija pripada racionalnom čoveku, a znanja prirodnom čoveku. Visoke gore i humovi koji su uzdignuti, označavaju one koji su u ljubavi prema sebi i u ljubavi prema svetu, kao što se može videti gore (br. 405:32). Uzdignuta kula i tvrdi zid označavaju potvrđena lažna načela, stoga one koji su u njima. Lađe Tarsiske i mili likovi označavaju lažne doktrine koje pogoduju uživanjima zemaljskih ljubavi; rušenje ponosa, od čovekove vlastite inteligencije, i znanja, označava se rečima, da se ljudska ponositost ugne i visina ljudska ponizi. Da su sva inteligencija i znanje od Gospoda, označeno je sa, Jehova će sam biti uzvišen u onaj dan. Pretpostavlja se da su znanja od čoveka, ali koliko su znanja u službi 10 inteligencije, toliko su od Gospoda samoga. U Sionu i u Jerusalimu, Gospod veliki će im biti umjesto rijeka, i potoka širokih, po kojima će ići lađe s veslima, niti će velika lađa prolaziti onuda (33:21). Sion i Jerusalim označavaju Gospodovu crkvu; Sion, crkvu gde vlada dobro ljubavi; Jerusalim, crkvu gde vlada istinita doktrina. Jehova se tamo naziva velikim, jer kada su ljudi crkve takvi da postanu prijemnici Božanskog Dobra i Istine od Gospoda. Sion i Jerusalim se nazivaju mestom reka, potoka, i širokih postora, kad su sva njihova intligecija i mudrost, i njihovo dobro i istina, od Gospoda; reke označavaju mudrost; potoci, inteligenciju; a široki prostori, istinu od dobra u mnoštvu i u postiranju. Lađa na vesla neće tu prolaziti, ni velike lađe, označava da u crkvi neće biti inteligencije i mudrosti od propriuma. Lađa na vesla označava inteligenciju od propriuma, jer je pokreću ljudi pomoću vesala; a velika lađa označava mudrost od propriuma, jer je čovek, zbog nje, arogantan, i ponosan; jer lađa, kada prolazi i ide preko mora, jer nosi blago, označava inteligenciju i mudrost. Da se ovde ne misli na lađu, očito je, jer se govori o Sionu i Jerusalimu.

11. Kod Davida: O Jehova, kako su velika djela tvoja! Gle, more velkiko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika, i lađe plove, krokodil (levijatan) kojega si stvorio da se igra u njemu; sve tebe čeka da im daš piće na vrijeme (Psalam 104:24-27). Ovde se ne misli na more, stvorenja koja gmižu, životinje, levijatan ili morsko čudovište i na lađe, nego na stvari kod čoveka crkve, jer ove čekaju na Jehovu. More široko i veliko označava spoljašnjeg ili prirodnog čoveka, koji prima istine kao doslovna znanja; velik se kaže za dobro u njemu, a širok, za istinu. Onim što gmiže označavaju se živa doslovna znanja; životinjama malim i velikim, viša i niža poznavanja dobra i istine svake vrste, uopšte i posebno, kao što je pokazano u prethodnom članku (br. 513). Lađe označavaju doktrinarne stvari. Levijatan ili morsko čudovište označava sve stvari prirodnog čoveka u skupini, za kojega se kaže da se igra u moru, iz uživanja da saznaje i postaje mudar. Pošto ove ljude pokreće želja da saznaju i da razumeju, stoga se kaže, sve tebe čeka da im daš piće na vrijeme. Čekati znači želeti, a pića (hrana) označava znanje i inteligenciju; jer čovek od sebe ne želi ove stvari, nego od onih koje ima od Gospoda; stoga su 12 ove stvari izvor želje kod čoveka, iako izgleda kao da ih čovek želi sam od sebe. Tako ponovo: Koji plove na korabljima, i rade na velikim vodama, oni su vidjeli djela Jehovina, i čudesa njegova u dubini (Psalam 107:23, 24). Da plove po dubokim morima na lađama, i da rade na velikim vodama, označava one koji pažljivo proučavaju doktrine istine iz Reči. Ovi su videli dela Jehovina, i Njegova čuda u dubini, što označava da oni razumeju istine i dobra neba i crkve, i skrivene stvari u njima; dela Jehovina označavaju sve stvari Reči koje usavršavaju čoveka, od kojih se sve odnose na dobro i istinu; a čuda u dubini označavaju skrivene stvari inteligencije i mudrosti.

12. Kod Isaije: Ovako govori Jehova, izbavitelj vaš, svetac Izrailjev: vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prijevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale (Isaije 43:14). Ovde se govori o oslobođanju vernih od ugnjetavanja onih koji pustoše crkvu; oni koji je pustoše označeni su Vavelom, a pustošenje tako što odvajaju svakoga od spoznavanja istine i dobra, tvrdeći da samo oni poseduju znanje, i da se samo njima može verovati, a u stvari oni ne znaju ništa od istine; tako drže i sebe i druge u potpunom neznanju i odvraćaju od bogošovanja Gospoda, kako bi sami bili bogoštovani. Pobacati prevornice označava srušiti njihova lažna načela, koja pustoše istine, gde prevornice označavaju lažna načela. Haldejcima se označavaju oni koji pustoše pomoću obmana; jer se Vavelom, u Reči, označavaju oni koji pomoću zala ruše istine. U čijim je lađama vika, označava rušenje njihovih lažnih načela. Ovo se razaranje ovako opisuje u Apokalipsi: Jer u jedan čas pogibe toliko bogatstvo! I svi gospodari od lađi, i sav narod u lađama, i lađari, i koji god rade na moru, stadoše iz daleka, i vikahu, vidjevši dim gorenja, i I baciše prah na glave svoje, i povikaše plačući i ridajući, govoreći: jaoh, jaoh! Grade veliki, u kojemu se obogatiše svi koji imaju lađe na moru od bogatsva njegova, jer u jedan čas opustje! (18:17-19). Ali ovaj će se odlomak naći više objašnjen na sledećim stranicama.

13. Kod Danila: U poslednje će se vrijeme južni car pobiti s njim; i car će sjeverni udariti na nj kao vihor s kolima i konjicima i s mnogim lađama, i ušavši u zemlju poplaviće i proći (1:40). Poslednje vreme označava poslednje vreme crkve, kada više nema istine, jer nema dobra. Južnim carem označava se istina u svetlosti, koja je istina od dobra. Carem severnim označava se da nema više istine jer nema dobra, pa je stoga obmana; jer gde nema istine, ima obmane, jer tada se čovek otkreće od neba prema svetu, i od Gospoda ka sebi; i kad nema ničega iz neba od Gospoda, tada samo se uliva zlo od sebe i od sveta. Borbe između dobra od istine i obmane od zla, u poslednje vreme crkve, opisuju se u tome poglavlju borbama između cara južnog i cara severnog. Da će ući obmane i oboriti istine, označava se carem severnim koji će udariti na cara južnoga, s kolima i konjicima, i sa mnogim lađama. Kola označavaju lažne doktrine, konjici, umovanja, a lađe, obmane svake vrste i falsifikovaja istine. Njegovim se ulaženjem u zemlju, i plavljenjem zemlje, označava da će obmane razoriti sve stvari crkve, kako spoljašnje tako i unutrašnje.

a. Kod Mojsija: I vratiće te Jehova u Egipat na lađama, putom za koji ti rekoh: nećeš ga više videti; i onde ćete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a neće biti kupca (Zak. Ponovljeni 28:68). Ovde se govori o pustošenju crkve u pogledu istine, ako ne žive u skladu s uredbama Gospodovim u Reči. Sinovi Izrailjevi, za koje su ove stvari rečene, predstavljali su, pa stoga i označavali, crkvu u kojoj je Reč, pa stoga i istine doktrine, i duhovne ljude; dok su Egipćani predstavljali čisto prirodne ljude. Jehova će ih dovesti na lađama u Egipat, na lađama, označava da će postati čisto prirodni zbog lažnih doktrina, gde lađe označavaju lažne doktrine. Putem po kome će ići lađa a za koji sam ti rekao da ga više nećeš videti, označava da će se pretvoriti od duhovnog u čisto prirodnog čoveka; jer čovek crkve, od prirodnog, postaje duhovan, ali kada ne živi u skladu s uredbama Reči, on, od duhovong, postje čisto pirodni čovek. Gde ćete se prodavati neprijateljima kao robovi i robinje, označava da će obmane i zla vladati; ali ne će biti kupca, označava sasvim nizak /kupac se neće naći/. Kod Jova: Ali dani moji bješe brži od glasnika; pobjegoše ne vidješe dobra. Prođoše kao brze lađe, kao orao koji sleti na hranu (9:25, 26). Brze lađe kao dani, označavaju prirodna osećanja i uživanja svake vrste, koja su samo telesna i svetska; a pošto se ova više vole i žele nego duhovne stvari, kaže se, one su kao orao koji sleti na hranu.

16. Kod Mojsija: Zevulon će živjeti pokraj mora i gdje pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona (49:13). Zevulon označava povezvanje dobra i istine; živeće pokraj mora gde pristaju lađe, označava u skladu sa doktrinama iz Reči; međa će mu biti do Sidona, označava širenje na stranu poznavanja dobra. Ove se stvari mogu videti objašnjene u Tajnama Nebeskim (br. 6382-6386). Tako ponovo: I lađe Sitimske (Italske) doploviće i dosadiće Asircima i Jevrejima (Eberima), ali će i sami propasti (Brojevi 24:24). Ovo je u proroštvu Valamovom. Lađe Italske označavaju poznavanja istine i dobra, koja imaju oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi; Asirci, kojima će dosaditi, označavaju rezonovanja od obmana; a Jevreji (Eber), kojima će isto tako dosaditi, označavaju spoljašnje bogoštovanje, koje je bilo kod sinova Jakovljevih; njihovo pustošenje u pogledu istine i dobra označeno je sa, ali će i sami propasti. U knjizi Sudija: Galad osta s onu stranu Jordana; a Dan što se zabavi kod lađa? (5:17). Galad znači isto što i Manasija, a Manasija označava dobro prirodnog čoveka: pa stoga što se pleme Manasijino nije borilo s Devorom i Varakom protivu neprijatelja, kaže se, Galad osta s onu stranu Jordana (zašto se zabavi kod lađa?), što označava /pitanje/ zašto živi samo u spoljašnjim stvarima, koje pripadaju prirodnom čovjeku? Spoljašnje u crkvi bilo je označeno oblašću preko Jordana, a unutrašnje, oblastima unutar Jordana. Spoljašnje stvari u crkvi su kod onih koji su više prirodni nego duhovni. A pošto pleme Danovo nije bilo prisutno s Devorom i Varakom u borbi s neprijateljima, o Danu se kaže, a Dan, zašto se zabavi kod lađa? Ovo označava, zašto nije odbacio obmane i lažne doktrine? Pošto sve stvari u Starom Zavjetu sadrže duhovni smisao, kao i one u Novom Zavjetu, koje su sadržane kod Jevanđelsta i u Apokalipsi, isto tako sve Gospodove reči i Njegova dela i čuda, označavaju nebeske Božanske stvari, jer Gospod je govorio iz Božanskog, i izvodio svoja čuda i dela iz Božanskog, stoga od početnih preko poslednjih stvari, pa tako u punoći. Stoga se vidi da je Gospodovo učenja sa lađe imalo značenje, kao i to što je pozvao neke učenike iz njihovih čamaca /lađa/ dok su ribarili, kao i to što je hodao po moru ka brodu u kome su bili Njegovi učenici; i kada je smirio vetar, o Gospodovom učenju sa lađe, kaže se kod Jevanđelista, I u onaj dan izišavši Isus iz kuće sjeđaše kod mora. I sabraše se oko njega ljudi mnogi tako da mora ući u lađu i sjesti; a narod sav stajaše po brijegu. I kaziva im mnogo u pričama (Matej 13:1, 2 i slededeći stihovi; Marko 4:1, 2 i sledeći stihovi). Ponovo: U onaj dan Isus stajaše kod jezera Genisaretskog, i vidje dvije lađe gdje stoje u kraju, a ribari bijahu izišli iz njih i spirahu mreže; i uljeze u jednu od lađi koja bješe Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sjedavši učaše narod iz lađe (Luka 5:1-3). U svakoj pojedinosti ovde postoji unutrašnji smislao, i u stajanju kod jezera Genisaretskog, i u ulaženju u Simonovu lađu, i u učenju mnogih stvari iz nje. Ovo se dogodilo zato što more i Genisaretsko jezero, kada se govori o Gospodu, označavaju poznavanja dobra i istine, u njihovoj širini, gde Simonova lađa označava doktrinarne stvari vere; stoga učenje sa lađe označava učenje iz doktrine.

21. O Gospodovom hodanju po moru ka lađi u kojoj su bili učenici, ovako piše kod Jevanđelista: A lađa bješe nasred mora u nevolji od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u četvrtu stražu noću otide k njima Isus idući po moru. I vidjevši ga učenici po moru gdje ide, uplašiše se govoreći: to je utvara; i od staha povikaše. A Isus odmah reče im: ne bojte se; ja sam, ne plašite se. A Petar odovarajući reče: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem k tebi po vodi. A on reče: hodi. I izašavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu. No videći vjetar veliki, uplaši se i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: malovjerni, zašto posumnja? I kad uđoše u lađu, prestade vjetar. A koji bijahu u lađi pristupiše i pokloniše se govoreći: u istini ti si Sin Božiji (Matej 14:24-33; Marko 6:48-52).

Ponovo: A kad bi uveče siđoše učenici njegovi na more, i uđoše u lađu i pođoše prema moru u Kapernaum. I već se bijaše smrklo, a Isus ne bješe došao k njima. A more se podizaše od velikoga vjetra. Vozivši pak oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugldaše Isusa gdje ide po moru i došao bješe blizu do lađe, i uplašiše se. A on im reče: ja sam; ne bojte se. I tada bjehu spremni da prime /nauku/ (Jovan 6:16-21 i sledeći stihovi). Sve pojedinosti ovde označavaju Božanske duhovne stvari, koje se ipak ne pokazuju u slovu; kao more, Gospodovo hodanje, četvrta straža kada je došao učenicima, lađa, Isusovo ulaženjeu nju, i onda karanje valova morskih, s pojedinostima. Ali nije potrebno objašnjavati koje su to duhovne stvari ovde označene, osim da se kaže da more znači poslednje stvari neba i crkve, jer su poslednje granice neba mora. Gospodovo hodanje po moru, označavalo je prisustvo i upliv Gospoda u njih, a otuda i život od Božanskog kod onih koji su u poslednjim stvarima neba; život ovih od Božanskog bio je predstavljen Gospodovim hodanjem po moru. Njihova zatamnjena i kolebljiva vera bila je predstavljena Petrovim hodanjem po moru, i početkom topljenja, ali ga je Gospod uhvatio i spasao. Hodati, u Reči, označava živeti. To što se ovo desilo u četvrtu stražu, označavalo je prvo stanje crkve, u osvit dana i u jutro koje je na pomolu, jer tada dobro počinje da deluje pomoću istine, i tada Gospod dolazi. To što je u međuvemenu more uzburkano zbog vetra, i to što ga je Gospod utišao, označava prethodno prirodno stanje života, koje je uzburkano, i olujno. Ali kad je stanje blizu jutra, koje je prvo stanje crkve 22 kod čoveka, tada dolazi do smirenja uma, jer je tada Gospod prisutan u dobru ljubavi. Značenje Gospodovog smirivanja vetra i valova morskih, zabeleženo je kod Jevanđelista, na sličan način. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a on spavaše. I prikučivši se učenici njegovi, probudiše ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo. A on im reče: zašto ste strašljivi, malovjerni? Tada ustavši zaprijeti vjetrovima i moru, i postade tišina velika (Matej 8:23-26; Marko 4:3-40; Luka 8:23, 24). Ovo je predstavljalo stanje ljudi crkve, koje je prirodno, a ne još duhovno, u kojem stanju prirodna osećanja, koja su različite želje, tada izbijaju iz ljubavi prema sebi i svjetu, rastu i uzrokuju razna uznemirenja uma. U ovome stanju izgleda kao da je Gospod odsutan, i kao da spava; ali kad izađu iz prirodnog i uđu u duhovno stanje, tada ta uznemirenja prestanu, i vraća se mir. Jer Gospod smiruje olujne strasti prirodnog čoveka, kada mu otvori duhovni um, i kada se Gospod uliva preko ovoga u prirodno. Pošto su osećanja koja dolaze od ljubavi prema sebi i svetu a otuda i misli i umovanja, iz pakla, jer su ona požude svake vrste koje se tada podižu u prirodni um, stoga se i ove 23 označavaju vetrom i morskm talasima. A i sami pakao je označen morem. Ovo se vidi i iz onoga što se kaže da je Gospod pokarao vetar. I kod Marka, Isus ustade i pokara vetar i reče moru:mir, umiri se. I vjetar prestade i bi velika tišina (4:39). Ovo ne bi bilo rečeno vetru i moru da se paklovi ne označavaju morima, kao što se može videti gore (br. 42:10).

  
/ 1232  
  

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org