¹ Kad Gospod Bog tvoj potre narode kojih zemlju daje tebi Gospod Bog tvoj, i kad ih naslediš i nastaniš se po gradovima njihovim i po kućama njihovim,

² Odvoj tri grada usred zemlje svoje koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš,

³ Načini put, i razdeli na troje krajeve zemlje svoje koju ti da Gospod Bog tvoj u nasledstvo, pa neka beži onamo svaki krvnik.

⁴ A ovako neka bude s krvnikom koji uteče onamo, da bi ostao živ: ko ubije bližnjeg svog nehotice, ne mrzevši pre na nj,

⁵ Kao kad bi ko otišao s bližnjim svojim u šumu da seče drva, pa bi zamahnuo sekirom u ruci svojoj da poseče drvo, a ona bi spala s držalice i pogodila bi bližnjeg njegova tako da umre on neka uteče u koji od tih gradova da ostane živ,

⁶ Da ne bi osvetnik poterao krvnika dok mu je srce raspaljeno i da ga ne bi stigao na dalekom putu i ubio ga, premda nije zaslužio smrt, jer nije pre mrzeo na nj.

⁷ Zato ti zapovedam i velim: tri grada odvoj.

⁸ A kad raširi Gospod Bog tvoj međe tvoje kao što se zakleo ocima tvojim, i da ti svu zemlju koju je rekao dati ocima tvojim,

⁹ Ako uzdržiš i ustvoriš sve ove zapovesti, koje ti ja danas zapovedam, da ljubiš Gospoda Boga svog i hodiš putevima Njegovim svagda, onda dodaj još tri grada osim ona tri,

¹⁰ Da se ne proliva krv prava u zemlji tvojoj, koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, i da ne bude na tebi krv.

¹¹ Ali ako ko mrzi na bližnjeg svog i vreba ga, i skoči na nj, i udari ga tako da umre, a on uteče u koji od tih gradova,

¹² Onda starešine mesta njegova neka pošalju i uzmu ga odande, i predadu ga u ruke osvetniku da se pogubi.

¹³ Neka ga ne žali oko tvoje nego skini krv pravu s Izrailja, da bi ti dobro bilo.

¹⁴ Ne pomiči međe bližnjeg svog koju postave stari u nasledstvu tvom koje dobiješ u zemlji koju ti Gospod Bog tvoj daje da je naslediš.

¹⁵ Neka ne ustaje jedan svedok na čoveka ni za kako zlo i ni za kakav greh između svih greha koji se čine, nego na rečima dva ili tri svedoka da ostaje stvar.

¹⁶ Ako bi ustao lažan svedok na koga da svedoči na njega da se odmeće Boga,

¹⁷ Onda neka stanu ta dva čoveka, koji imaju tu raspru, pred Gospoda, pred sveštenike i pred sudije koje budu u to vreme;

¹⁸ I neka dobro ispitaju sudije, ako svedok onaj bude lažan svedok i lažno svedoči na brata svog,

¹⁹ Učinite mu onako kako je on mislio učiniti bratu svom i izvadi zlo iz sebe,

²⁰ Da se ostali čuvši to boje, i unapred više ne čine tako zlo usred tebe.

²¹ Neka ne žali oko tvoje: život za život, oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu.

¹ A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:

² Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.

³ Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.

⁴ Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kćeri, žena s decom svojom neka bude gospodaru njegovom, a on neka otide sam.

⁵ Ako li rob reče tvrdo: Ljubim gospodara svog, ženu svoju i decu svoju, neću da idem da budem slobodan,

⁶ Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje doveka.

⁷ Ako ko proda kćer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.

⁸ Ako ne bude po volji gospodaru svom, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuđ narod učinivši joj neveru.

⁹ Ako li je zaruči sinu svom, da joj učini po pravu koje imaju kćeri.

¹⁰ Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odela ni zajednice.

¹¹ Ako joj ovo troje ne učini, onda nek otide bez otkupa.

¹² Ko udari čoveka, te umre, da se pogubi.

¹³ Ako li ne bude hteo, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediću ti mesto kuda može pobeći.

¹⁴ Ako bi ko namerno ustao na bližnjeg svog da ga ubije iz prevare, odvuci ga i od oltara mog da se pogubi.

¹⁵ Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁶ Ko ukrade čoveka i proda ili se nađe u njegovim rukama, da se pogubi.

¹⁷ Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁸ Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,

¹⁹ Ako se pridigne i izađe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.

²⁰ Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;

²¹ Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.

²² Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija;

²³ Ako li se dogodi smrt, tada ćeš uzeti život za život,

²⁴ Oko za Oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,

²⁵ Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.

²⁶ Ako ko udari po oku roba svog ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodnog za oko njegovo.

²⁷ I ako izbije zub robu svom ili robinji svojoj, da ga pusti slobodnog za zub njegov.

²⁸ Ako vo ubode čoveka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv.

²⁹ Ali ako je vo pre bio bodač i gospodar njegov znao za to pa ga nije čuvao, te ubije čoveka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi.

³⁰ Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi.

³¹ Ako ubode sina ili kćer, da mu bude po istom zakonu.

³² Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovom trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.

³³ Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac,

³⁴ Da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovom, a što je uginulo da je njegovo.

³⁵ Ako vo jednog ubode vola drugom, te pogine, onda da prodadu vola živog i novce da podele, tako i ubijenog vola da podele.

³⁶ Ako li se znalo da je vo pre bio bodač pa ga nije čuvao gospodar njegov, da da vola za vola, a ubijeni neka bude njemu.