¹ Ne prinosi Gospodu Bogu svom ni vola ni jagnjeta ni jareta na kome ima mana ili kako god zlo; jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim.

² Ako se nađe kod tebe u kome od mesta tvojih, koja ti da Gospod Bog tvoj, čovek ili žena da učini zlo pred Gospodom Bogom tvojim prestupajući zavet Njegov,

³ I otide te služi drugim bogovima i klanja im se, ili suncu ili mesecu ili čemu god iz vojske nebeske, što nisam zapovedio,

⁴ I tebi se to javi i ti čuješ, onda raspitaj dobro; pa ako bude istina i doista se učinila ona gadna stvar u Izrailju,

⁵ Izvedi onog čoveka ili onu ženu, koji učiniše ono zlo, na vrata svoja, čoveka onog ili ženu, i zaspi ih kamenjem da poginu.

⁶ Na svedočanstvo dva ili tri čoveka da se pogubi onaj koga valja pogubiti; ali na svedočanstvo jednog čoveka da se ne pogubi.

⁷ Svedoci neka prvi dignu ruke na nj da ga ubiju; a potom sav narod; tako izvadi zlo iz sebe.

⁸ Kad ti bude teško rasuditi između krvi i krvi, između raspre i raspre, ili između rane i rane, oko kojih bude parnica u tvom mestu, tada ustani i idi u mesto koje izabere Gospod Bog tvoj;

⁹ I otidi k sveštenicima Levitima ili k sudiji koji onda bude, pa ih upitaj, i oni će ti kazati kako valja presuditi.

¹⁰ I učini onako kako ti kažu u mestu koje izabere Gospod, i gledaj da učiniš sasvim onako kako te nauče.

¹¹ Po zakonu kome te nauče, i po presudi, koju ti kažu, učini; ne odstupi od onog što ti kažu ni nadesno ni nalevo.

¹² Ako li bi se ko upro te ne bi hteo poslušati sveštenika koji onde stoji te služi Gospodu Bogu tvom, ili sudije, takav čovek da se pogubi; i izvadi zlo iz Izrailja,

¹³ Da sav narod čuje i boji se, i unapred, da ne radi uporno.

¹⁴ Kad uđeš u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, i naseliš se u njoj, ako kažeš: Da postavim sebi cara, kao što imaju svi narodi oko mene,

¹⁵ Samo onog postavi sebi za cara, kog izabere Gospod Bog tvoj; između braće svoje postavi cara sebi; a nemoj postaviti nad sobom čoveka tuđina, koji nije brat tvoj.

¹⁶ Ali da ne drži mnogo konja, i da ne vraća narod u Misir da bi imao mnogo konja, jer vam je Gospod kazao: Ne vraćajte se više ovim putem.

¹⁷ I da nema mnogo žena, da se ne bi otpadilo srce njegovo, ni srebra ni zlata da nema vrlo mnogo.

¹⁸ A kad sede na presto carstva svog, neka prepiše sebi u knjigu ovaj zakon od sveštenika Levita;

¹⁹ I neka ga drži kod sebe i neka ga čita dok je živ, da se uči bojati se Gospoda Boga svog, držati sve reči ovog zakona i ove uredbe, i tvoriti ih;

²⁰ Da se ne bi podiglo srce njegovo iznad braće njegove, i da ne bi odstupilo od ove zapovesti ni nadesno ni nalevo, da bi dugo carovao on i sinovi njegovi u Izrailju.

¹ Kad je raspra među ljudima pa dođu na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude.

² I ako krivi zaslužuje boj, tada sudija neka zapovedi da ga povale i biju pred njim, na broj prema krivici njegovoj.

³ Do četrdeset udaraca neka zapovedi da mu udare, ne više, da se ne bi poništio brat tvoj u tvojim očima, kad bi mu se udarilo više udaraca.

⁴ Nemoj zavezati usta volu kad vrše.

⁵ Kad braća žive zajedno pa umre jedan od njih bez dece, onda žena umrloga da se ne uda iz kuće za drugog; brat njegov neka otide k njoj i uzme je za ženu i učini joj dužnost deversku.

⁶ I prvi sin kog ona rodi neka se nazove imenom brata njegovog umrlog, da ne pogine ime njegovo u Izrailju.

⁷ Ako li onaj čovek ne bi hteo uzeti snahe svoje, onda snaha njegova neka dođe na vrata pred starešine, i kaže: Neće dever moj da podigne bratu svom seme u Izrailju, neće da mi učini dužnosti deverske.

⁸ Tada neka ga dozovu starešine mesta onog i razgovore se s njim; pa ako se on upre i kaže: Neću da je uzmem;

⁹ Onda neka pristupi k njemu snaha njegova pred starešinama, i neka mu izuje obuću s noge njegove i pljune mu u lice, i progovorivši neka kaže: Tako valja da bude čoveku koji neće da zida kuće brata svog.

¹⁰ I on neka se zove u Izrailju: Dom bosoga.

¹¹ Ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim, pa bi došla žena jednog da otme muža svog iz ruke drugog koji ga bije, i pruživši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice.

¹² Odseci joj ruku; neka ne žali oko tvoje.

¹³ Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku meru, veliku i malu.

¹⁴ Nemoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu.

¹⁵ Mera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produžili dani tvoji u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.

¹⁶ Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god čini tako, ko god čini krivo.

¹⁷ Opominji se šta ti je učinio Amalik kad iđoste na putu kad iđaste iz Misira,

¹⁸ Kako te dočeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji iđahu za tobom, kad si bio sustao i iznemogao, i ne boja se Boga.

¹⁹ Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri od svih neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi.