1
U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve poče od kamena kao što behu prve, i iziđi k meni na goru, i načini kovčeg od drveta.
2
I napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio, pa ćeš ih metnuti u kovčeg.
3
Tako načinih kovčeg od drveta sitima, i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama.
4
I napisa na tim pločama šta beše prvo napisao, deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod.
5
I vrativši se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.
6
A sinovi Izrailjevi pođoše od Virota, sinova Jakanovih u Moseru. Onde umre Aron i onde bi pogreben; a Eleazar, sin njegov posta sveštenik na njegovo mesto.
7
Odande otidoše u Gadgad, a od Gadgada u Jotvatu, zemlju gde ima mnogo potoka.
8
U to vreme odvoji Gospod pleme Levijevo da nose kovčeg zaveta Gospodnjeg, da stoje pred Gospodom i služe mu i da blagosiljaju u ime Njegovo do današnjeg dana.
9
Zato nema pleme Levijevo deo ni nasledstvo s braćom svojom; Gospod je nasledstvo njegovo, kao što mu Gospod Bog tvoj kaza.
10
A ja stajah na gori kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći; i usliši me Gospod i tada, i ne hte te Gospod zatrti,
11
Nego mi reče Gospod: Ustani i idi pred narodom ovim da uđu u zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati da je naslede.
12
Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje,
13
Držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?
14
Gle, Gospoda je Boga tvog nebo, i nebo nad nebesima, zemlja, i sve što je na njoj.
15
Ali samo tvoji oci omileše Gospodu, i izabra seme njihovo nakon njih, vas između svih naroda, kao što se vidi danas.
16
Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati.
17
Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona;
18
Daje pravicu siroti i udovici; i ljubi došljaka dajući mu hleb i odelo.
19
Ljubite dakle došljaka, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj.
20
Boj se Gospoda Boga svog, Njemu služi i Njega se drži, i Njegovim se imenom kuni.
21
On je hvala tvoja i On je Bog tvoj, koji tebe radi učini velike i strašne stvari, koje videše oči tvoje.
22
Sedamdeset duša beše otaca tvojih kad siđoše u Misir; a sada učini ti Gospod Bog tvoj te vas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
