¹ Čujte reč koju govori Gospod za vas, sinovi Izrailjevi, za sve pleme koje sam izveo iz zemlje misirske, govoreći:

² Samo vas poznah između svih plemena zemaljskih, zato ću vas pohoditi za sva bezakonja vaša.

³ Hoće li dvojica ići zajedno, ako se ne sastanu?

⁴ Hoće li riknuti lav u šumi, ako nema lova? Hoće li lavićpustiti glas svoj iz pećine svoje, ako ne uhvati šta?

⁵ Hoće li ptica pasti u mrežu na zemlju, ako nema zamke? Hoće li se dignuti mreža sa zemlje, ako se ništa ne uhvati?

⁶ Hoće li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotrči uplašen? Hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?

⁷ Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.

⁸ Kad lav rikne, ko se neće bojati? Kad Gospod reče, ko neće prorokovati?

⁹ Oglasite po dvorovima azotskim i po dvorovima u zemlji misirskoj, i recite: Skupite se na gore samarijske i vidite velike nerede u njoj, i nasilje u njoj.

¹⁰ Ne znaju činiti pravo, govori Gospod, sabiraju blago nasiljem i grabežom u dvorima svojim.

¹¹ Zato ovako veli Gospod Gospod: Neprijatelj je oko zemlje i oboriće ti silu tvoju, i opleniće se dvorovi tvoji.

¹² Ovako veli Gospod: Kao kad pastir istrgne iz usta lavu dve noge ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje.

¹³ Čujte i zasvedočite u domu Jakovljevom, govori Gospod Gospod Bog nad vojskama.

¹⁴ Kad pohodim Izrailja za grehe njegove, tada ću pohoditi i oltare vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju.

¹⁵ I udariću kuću zimnu i letnju kuću, i propašće kuće od slonove kosti, i nestaće velikih kuća, govori Gospod.

¹ U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve poče od kamena kao što behu prve, i iziđi k meni na goru, i načini kovčeg od drveta.

² I napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio, pa ćeš ih metnuti u kovčeg.

³ Tako načinih kovčeg od drveta sitima, i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama.

⁴ I napisa na tim pločama šta beše prvo napisao, deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod.

⁵ I vrativši se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.

⁶ A sinovi Izrailjevi pođoše od Virota, sinova Jakanovih u Moseru. Onde umre Aron i onde bi pogreben; a Eleazar, sin njegov posta sveštenik na njegovo mesto.

⁷ Odande otidoše u Gadgad, a od Gadgada u Jotvatu, zemlju gde ima mnogo potoka.

⁸ U to vreme odvoji Gospod pleme Levijevo da nose kovčeg zaveta Gospodnjeg, da stoje pred Gospodom i služe mu i da blagosiljaju u ime Njegovo do današnjeg dana.

⁹ Zato nema pleme Levijevo deo ni nasledstvo s braćom svojom; Gospod je nasledstvo njegovo, kao što mu Gospod Bog tvoj kaza.

¹⁰ A ja stajah na gori kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći; i usliši me Gospod i tada, i ne hte te Gospod zatrti,

¹¹ Nego mi reče Gospod: Ustani i idi pred narodom ovim da uđu u zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati da je naslede.

¹² Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje,

¹³ Držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro?

¹⁴ Gle, Gospoda je Boga tvog nebo, i nebo nad nebesima, zemlja, i sve što je na njoj.

¹⁵ Ali samo tvoji oci omileše Gospodu, i izabra seme njihovo nakon njih, vas između svih naroda, kao što se vidi danas.

¹⁶ Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati.

¹⁷ Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona;

¹⁸ Daje pravicu siroti i udovici; i ljubi došljaka dajući mu hleb i odelo.

¹⁹ Ljubite dakle došljaka, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj.

²⁰ Boj se Gospoda Boga svog, Njemu služi i Njega se drži, i Njegovim se imenom kuni.

²¹ On je hvala tvoja i On je Bog tvoj, koji tebe radi učini velike i strašne stvari, koje videše oči tvoje.

²² Sedamdeset duša beše otaca tvojih kad siđoše u Misir; a sada učini ti Gospod Bog tvoj te vas ima mnogo kao zvezda nebeskih.