¹ A beše jedan čovek od plemena Venijaminovog, kome ime beše Kis, sin Avila, sina Serora, sina Vehorata, sina Afije, sina jednog čoveka od plemena Venijaminovog, hrabar junak.

² On imaše sina po imenu Saula, koji beše mlad i lep da ne beše lepšeg od njega među sinovima Izrailjevim, a glavom beše viši od svega naroda.

³ A Kisu, ocu Saulovom nestaše magarice, pa reče Kis Saulu sinu svom: Uzmi sa sobom jednog momka, pa ustani i idi te traži magarice.

⁴ I on prođe goru Jefremovu, i prođe zemlju salisku; ali ne nađoše; pa prođoše i zemlju salimsku, i ne beše ih; pa prođoše i zemlju Venijaminovu, i ne nađoše.

⁵ A kad dođoše u zemlju sufsku, reče Saul momku svom koji beše s njim: Hajde da se vratimo, da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas.

⁶ A on mu reče: Evo, u ovom gradu ima čovek Božji, kog veoma poštuju; šta god kaže sve se zbiva; hajdemo k njemu, može biti da će nas uputiti kuda bismo išli.

⁷ A Saul reče momku svom: Hajde da idemo; ali šta ćemo odneti čoveku? Jer nam je hleba nestalo u torbama, a dar nemamo da odnesemo čoveku Božijem. Šta imamo?

⁸ A momak opet odgovarajući reče Saulu: Eto u mene četvrt sikla srebra; to da dam čoveku Božijem da nas uputi.

⁹ A u staro vreme ko bi išao da pita Boga govoraše: Hajde da idemo k videocu. Jer ko se sada zove prorok u staro se vreme zvaše videlac.

¹⁰ I Saul reče momku svom: Dobro veliš; hajde da idemo. I pođoše u grad gde beše čovek Božji.

¹¹ I kad iđahu uz brdo gradsko, sretoše devojke koje izlažahu da zahvataju vodu, pa im rekoše: Je li tu videlac?

¹² A one odgovarajući rekoše: Jeste, eto pred tobom; pohitaj, jer je danas došao u grad, jer danas narod ima žrtvu na gori.

¹³ Kako uđete u grad, naći ćete ga pre nego pođe na goru da jede; jer narod neće jesti dokle on ne dođe, jer on treba da blagoslovi žrtvu, pa onda će zvanice jesti; zato idite, jer ćete ga sada naći.

¹⁴ I otidoše u grad; a kad dođoše usred grada, gle Samuilo polazeći na goru srete ih.

¹⁵ A Gospod beše objavio Samuilu dan pre nego dođe Saul, rekavši:

¹⁶ Sutra u ovo doba poslaću k tebi jednog čoveka iz zemlje Venijaminove, njega pomaži da bude vođ narodu mom Izrailju, i on će izbaviti moj narod iz ruku filistejskih. Jer pogledah na narod svoj, jer vika njegova dođe do mene.

¹⁷ I kad Samuilo ugleda Saula, reče mu Gospod: Eto čoveka za kog ti rekoh; taj će vladati mojim narodom.

¹⁸ I Saul pristupi k Samuilu na vratima, i reče: Kaži mi, gde je kuća videočeva?

¹⁹ A Samuilo odgovori Saulu i reče: Ja sam videlac. Hajde preda mnom na goru, i danas ćete sa mnom jesti; a sutra ću te otpustiti, i šta ti je god u srcu, kazaću ti.

²⁰ A za magarice, kojih ti je nestalo pre tri dana, ne brini se; jer su se našle. I čije će biti sve što je najbolje u Izrailju? Eda li ne tvoje i svega doma oca tvog?

²¹ A Saul odgovori i reče: Nisam li od plemena Venijaminovog, najmanjeg plemena Izrailjevog, i dom moj najmanji između svih domova plemena Venijaminovog? Što mi dakle govoriš tako?

²² A Samuilo uze Saula i njegovog momka, i odvede ih u sobu, i posadi ih u začelje među zvanicama kojih beše do trideset ljudi.

²³ I Samuilo reče kuvaru: Donesi deo koji ti dadoh i za koji ti rekoh: Ostavi ga kod sebe.

²⁴ Tada donese kuvar pleće i šta beše na njemu; a Samuilo ga metnu pred Saula, i reče: Evo šta je ostalo, uzmi preda se, te jedi, jer je sačuvano pre za tebe, kad rekoh: Pozvao sam narod. Tako jede Saul sa Samuilom onaj dan.

²⁵ Potom siđoše s gore u grad, i Samuilo se razgovara sa Saulom na krovu.

²⁶ A ujutru uraniše, i kad svitaše, zovnu Samuilo Saula na krov, i reče mu: Digni se, da te otpustim. I kad se diže Saul, iziđoše obojica, on i Samuilo.

²⁷ I kad dođoše na kraj grada, reče Samuilo Saulu: Reci momku neka ide napred (i on prođe napred), a ti stani malo da ti javim reč Božiju.

¹ A Samuilo reče Saulu: Gospod me je poslao da te pomažem za cara nad narodom Njegovim, nad Izrailjem; slušaj dakle reči Gospodnje.

² Ovako veli Gospod nad vojskama: Opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira.

³ Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.

⁴ Tada Saul sazva narod, i izbroja ih u Telaimu, i beše ih dvesta hiljada pešaka i deset hiljada ljudi od Jude.

⁵ I dođe Saul do grada amaličkog, i namesti zasedu u potoku.

⁶ I reče Saul Kenejima: Idite, odvojite se, uklonite se od Amalika, da vas ne bi potro s njima; jer ste vi učinili milost svim sinovima Izrailjevim kad su išli iz Misira. I otidoše Keneji od Amalika.

⁷ I Saul pobi Amalike od Avile do Sura, koji je prema Misiru.

⁸ I uhvati Agaga cara amaličkog živog, a sav narod njegov pobi oštrim mačem.

⁹ I Saul i narod njegov poštede Agaga i najbolje ovce i najbolje volove i ugojenu stoku i jaganjce i sve što beše dobro, i ne hteše pobiti; nego šta beše zlo i bez cene, ono pobiše.

¹⁰ Zato dođe reč Gospodnja k Samuilu govoreći:

¹¹ Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reči. I rasrdi se Samuilo vrlo, i vikaše ka Gospodu svu noć.

¹² I ustavši rano Samuilo pođe pred Saula. I javiše Samuilu govoreći: Saul dođe u Karmil, i eno podiže sebi spomenik, pa se vrati odande i otide dalje i siđe u Galgal.

¹³ Kad Samuilo dođe k Saulu, reče mu Saul: Blagosloven da si Gospodu! Izvršio sam reč Gospodnju.

¹⁴ A Samuilo reče: Kakva je to bleka ovaca u ušima mojim? I rika volova koju čujem?

¹⁵ A Saul reče: Od Amalika dognaše ih; jer narod poštede najbolje ovce i najbolje volove da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom; ostalo pak pobismo kao prokleto.

¹⁶ A Samuilo reče Saulu: Stani da ti kažem šta mi je rekao Gospod noćas. Reče mu: Govori.

¹⁷ Tada reče Samuilo: Nisi li bio mali sam u svojim očima, pak si postao glava plemenima Izrailjevim, i Gospod te pomaza za cara nad Izrailjem?

¹⁸ I Gospod te posla na ovaj put i reče: Idi, pobij grešne Amalike, i vojuj na njih dokle ih ne istrebite.

¹⁹ Zašto, dakle, ne posluša glas Gospodnji, nego se naklopi na plen, i učini zlo pred Gospodom?

²⁰ A Saul odgovori Samuilu: Ta poslušao sam glas Gospodnji, i išao sam putem kojim me posla Gospod, i doveo sam Agaga cara amaličkog, a Amalike sam istrebio.

²¹ Nego narod uze od plena ovce i volove, najbolje između prokletih stvari, da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom u Galgalu.

²² Ali Samuilo reče: Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske.

²³ Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si reč Gospodnju, zato je i On tebe odbacio da ne budeš više car.

²⁴ Tada reče Saul Samuilu: Zgrešio sam što sam prestupio zapovest Gospodnju i tvoje reči; jer pobojah se naroda i poslušah glas njegov.

²⁵ Nego sada oprosti mi greh moj, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu.

²⁶ A Samuilo reče Saulu: Neću se vratiti s tobom, jer si odbacio reč Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio da ne budeš više car nad Izrailjem.

²⁷ I Samuilo se okrete da ide, ali ga Saul uhvati za skut od plašta njegovog, te se odadre.

²⁸ Tada mu reče Samuilo: Odadro je Gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao ga bližnjem tvom, koji je bolji od tebe.

²⁹ I doista Junak Izrailjev neće slagati, niti će se raskajati; jer nije čovek da se kaje.

³⁰ A on reče: Zgrešio sam; ali mi sad učini čast pred starešinama naroda mog i pred Izrailjem, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu Bogu tvom.

³¹ I vrativši se Samuilo otide za Saulom, i pokloni se Saul Gospodu.

³² Potom reče Samuilo: Dovedite mi Agaga, cara amaličkog. I dođe k njemu Agag veseo, jer govoraše Agag: Zaista, prošla je gorčina smrtna.

³³ Ali Samuilo reče: Kako je tvoj mač učinio te su žene ostale bez dece, tako će ostati bez dece tvoja majka među ženama. I iseče Samuilo Agaga pred Gospodom u Galgalu.

³⁴ Potom otide Samuilo u Ramu, a Saul otide kući svojoj u Gavaju Saulovu.

³⁵ I Samuilo ne vide više Saula do svoje smrti, i plakaše Samuilo za Saulom, što se Gospod pokaja što je postavio Saula carem nad Izrailjem.