1
Tada dođe Nas Amonac, i stade u logor prema Javisu Galadovom. I svi ljudi iz Javisa rekoše Nasu: Učini veru s nama, pa ćemo ti služiti.
2
A Nas Amonac, odgovori im: Ovako ću učiniti veru s vama: da vam svakome iskopam desno oko i tu sramotu učinim svemu Izrailju.
3
A starešine javiske rekoše mu: Ostavi nam sedam dana, da pošaljemo poslanike u sve krajeve Izrailjeve; pa ako ne bude nikoga da nas izbavi tada ćemo izaći k tebi.
4
I dođoše poslanici u Gavaju Saulovu, i kazaše ove reči narodu; tada sav narod podiže glas svoj, i plakahu.
5
A gle, Saul iđaše za govedima svojim iz polja, i reče: Šta je narodu te plače? I kazaše mu šta su poručili Javišani.
6
Tada siđe duh Božji na Saula kad ču te reči, i on se razgnevi vrlo.
7
Pa uze dva vola, i iseče ih na komade, i razasla ih u sve krajeve Izrailjeve po istim poslanicima poručivši: Ko ne pođe za Saulom i za Samuilom, ovako će biti sa govedima njegovim. I strah Gospodnji popade narod, te iziđoše jednodušno.
8
I izbroja ih u Vezeku, i beše sinova Izrailjevih trista hiljada, a sinova Judinih trideset hiljada.
9
Potom rekoše poslanicima koji behu došli: Ovako recite ljudima u Javisu Galadovom: Sutra ćete se izbaviti, kad ogreje sunce. I poslanici se vratiše, i javiše ovo Javišanima, i oni se obradovaše.
10
I rekoše Javišani Amoncima: Sutra ćemo izaći k vama, da učinite od nas šta vam bude drago.
11
I sutradan razdeli Saul narod u tri čete, i uđoše usred logora o jutarnjoj straži, i biše Amonce dokle sunce ne ogreja, i koji ostaše, raspršaše se da ne ostaše ni dvojica zajedno.
12
Tada reče narod Samuilu: Koji je ono što reče: Eda li će Saul carovati nad nama? Dajte ih da ih pogubimo.
13
Ali Saul reče: Da se ne pogubi danas niko, jer je danas Gospod učinio spasenje u Izrailju.
14
Tad Samuilo reče narodu: Hajdete da idemo u Galgal, da onde ponovimo carstvo.
15
I sav narod otide u Galgal, i postaviše onde Saula carem pred Gospodom u Galgalu, i onde prinesoše žrtve zahvalne pred Gospodom. I proveseli se onde Saul i sav Izrailj veoma.
