1857. Jer grijesima Amorejskim još nije kraj. Da ovo označava poslednje vreme, kada više nema dobra, jasno je iz značenja „Amoreja“ kao i iz značenja „navršiti se“. „Amorejma“ se u Reči označavaju zla u opštem (obliku), zato što se Hananska zemlja nazivala zemljom Amorejskom (vidi Jezekilj 16:3? 16:4; Amos 2:9, 10). Stoga u ovome stihu „Amoreji“ onačavaju sve one narode u Hananskoj zemlji; a ovima su, kao što je već rečeno, označene obmane u posebnom (obliku), dok su „Amorejima“ označena sva zla u opšem (obliku). Pod „navršiti se“ misli se na poslednje vreme, kada više nema dobra. Ali šta je označeno sa „gresima Amoreja još nije kraj“, to je tajna. Jer je stvar sa zlom u drugom životu, da se ono ne kažnjava dok nije stiglo svoju visinu, i to kako u opštem tako i u posebnom (obliku). Jer u drugom životu postoji takva ravnoteža (ekvilibrium), da zlo samo sebe kažnjava, ali samo onda kad je stiglo svoju visinu (kada je navršilo meru). Svako zlo ima svoju granicu, preko koje mu nije dozoljeno da pređe. Kada neko pređe tu granicu, on se sam baca u kaznu, i to je ovako u svakoj pojedinosti. Tako je i u opštem (obliku), jer se zli sami bacaju u pakao, ne u trenutku, nego postepeno. Ovo dolazi od sveopšteg zakona reda, koji je Gospod ustanovio, a to je da Gospod nikada nikoga ne baca u pakao; nego da se zao duh sam baca, to jest da se zla osoba sama baca, i to postepeno, dok se zlo ne navrši, i kada nije ostalo nimalo dobra. Sve dok ima i malo dobra, on se održava iznad pakla; ali kada od dobra nije ništa ostalo, on se od sebe baca dole. Dobro i zlo se prvo moraju odvojiti, jer su suprotni; i nikome nije dopušteno da se naginje na obe strane. To je označenom onim da gresima Amoreja još nije došao kraj. Dok je drugačije sa dobrima; njih Gospod neprekidno podiže prema nebu i njihovi se gresi stalno brišu. Isto je ovako i sa crkvom. Nema pohođenja sve dok se zla ne navrše, to jest, sve dok je ostalo još neko dobro i istina vere. Ovo se kod Proroka naziva pohođenje (svršetak), kao kod Isaije: Nemojte se dakle više potsmijevati da ne postanu okovi vaši jer čuh od Jehove Boga da se sprema pohođenje (pogibao) ovoj zemlji. (Izaija 28:22).
Kod Jeremije: O Vavilone, ti što stanuješ kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Dođe kraj tvoj i svršetak lakomstvu tvojemu Jeremija 51:13).
Kod Danila: Sedamdeset je nedjelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom, da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima Danijel 9:24.
I utvrdiće zavjet s mnogima za nedjelju dana, a u polovinu nedjelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim što pustoše, do svršeka određenog izliće se na pustoš Danijel 9:27. Sam Gospod je ovako pretskazao svršetak kod Luke: I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svijem narodima; a Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrši vrijeme neznabožaca Luka 21:24. „Pasti od oštrica mača“, znači (pasti) od obmana, jer „mač“ u Reči označava kaznu za obmanu; „Jerusalim“ označava Gospodovo carstvo i crkvu (vidi br. 402); „narodi“
(neznabošci), zla (vidi br. 1260). Značenje je, da će doći svršetak onda kada crkvu zaposednu zla i obmane, pa će sama sebe razoriti.
