¹ Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; što više roda ima, to više umnožava oltare; što mu je bolja zemlja, to više kiti likove.

² Srce im je razdeljeno, zato su krivi; On će oboriti oltare njihove, polomiće likove njihove.

³ Jer sada govore: Nemamo cara; ne bojimo se Gospoda; i šta bi nam učinio car?

⁴ Govore reči kunući se lažno kad ugovaraju veru, i sud kao otrov raste u brazdama na njivi mojoj.

⁵ Za junice vet-avenske uplašiće se stanovnici samarijski; jer će za njima žaliti narod njihov, i sveštenici njihovi, koji im se radovahu, jer će slava njihova otići od njih.

⁶ I on će sam biti odveden u Asirsku na dar caru braniču; Jefrema će popasti stid, i Izrailj će se osramotiti namerom svojom.

⁷ Cara će samarijskog nestati kao pene povrh vode.

⁸ I oboriće se visine avenske, greh Izrailjev; trnje će i čkalj rasti po oltarima njihovim, i govoriće gorama: Pokrijte nas, i humovima: Padnite na nas.

⁹ Od vremena gavajskog grešio si, Izrailju; onde ostaše, ne stiže ih u Gavaji rat na bezakonike.

¹⁰ Po svojoj ću ih volji pokarati, i narodi će se skupiti na njih da ih zarobe za dvojako bezakonje njihovo.

¹¹ Jefrem je junica naučena, koja rado vrše; ali ću joj doći na lepi vrat; upregnuću Jefrema, Juda će orati, Jakov će povlačiti.

¹² Sejte pravdu, žećete milost; orite krčevinu, jer je vreme da tražite Gospoda, da bi došao i podaždio vam pravdom.

¹³ Oraste bezbožnost, žeste bezakonje, jedoste plod od laži; jer si se pouzdao u svoj put, u mnoštvo svojih junaka.

¹⁴ Zato će se podignuti vreva među tvojim narodom, i svi će se gradovi tvoji raskopati kao što Salman raskopa Vet-Arvel kad beše rat, majka bi razmrskana sa sinovima.

¹⁵ Tako će vam učiniti Vetilj za veliku zloću vašu; zorom će poginuti car Izrailjev.

¹ Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.

² Koliko ih zvaše, toliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima.

³ Ja učih Jefrema hoditi držeći ga za ruke, ali ne poznaše da sam ih ja lečio.

⁴ Vukoh ih uzicama čovečijim, užima ljubavnim; i bih im kao oni koji im skidaju jaram s čeljusti, i davah im hranu.

⁵ Neće se vratiti u zemlju misirsku, nego će mu Asirac biti car, jer se ne hteše obratiti.

⁶ I mač će stajati u gradovima njegovim, i potrće prevornice njegove i proždreti za namere njihove.

⁷ Narod je moj prionuo za otpad od mene; zovu ga ka Višnjem, ali se nijedan ne podiže.

⁸ Kako da te dam, Jefreme? Da te predam, Izrailju? Kako da učinim od tebe kao od Adame? Da te obratim da budeš kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od žalosti.

⁹ Neću izvršiti ljutog gneva svog, neću opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne čovek, Svetac usred tebe; neću doći na grad.

¹⁰ Ići će oni za Gospodom; On će rikati kao lav; kad rikne, sa strahom će dotrčati sinovi s mora;

¹¹ Sa strahom će dotrčati iz Misira kao ptica, i kao golub iz zemlje asirske; i naseliću ih u kućama njihovim, govori Gospod.