4301. Kad prođe Fanuel. Da ovo označava stanje istine u dobru. Jer je Jakov prešao prvo Jabok kada je ulazio u zemlju Hanansku, a Jabokom se označava prvo uvođenje osećanja istine (vidi br. 4270, 4271). Ovoga puta je prešao Fanuel, pa se time stoga označava stanje istine koja je uvedena u dobro. Govori se i o povezivanju dobra, a dobro nije dobro ako u njemu nema istine; jer dobro dobija svoj kvlitet i formu od istine. i to toliki da se dobro ne može nazvati dobrom osim ako u njemu ima istine; jer istina dobija svoju suštinu, pa stoga i život, od dobra; apošto je slučaj ovakav, a predmet o kom se govori je povezivanje dobara, to se govori o stanju istine u dobru.

2. Što se tiče stanja istine u dobru, ovo se može razumeti, ali mogu to shvatiti sasvim samo oni koji imaju nebesko opažanje. Ostali ne mogu da imaju ideju povezanosti istine s dobrom, jer kod njih istina je u tami; jer oni nazivaju istinu koju su naučili iz doktrine, i ono dobro koje se čini prema ovoj istiniok su oni koji imaju opažanje, oni su u nebeskoj svetlosti, i na njih deluju istine koje se spajaju s dobrom, kao što cveće u vrovima i na livadama utiču na oko ili telesni vid u vreme proleća; a oni koji su u unutrašnju, na njih utiču istine s mirisom kje iz njih izdiše. Takvo je anđeosko stanje; pa stoga ovakvi anđeli opažaju sve razlike i sve varijacije uvođenja i povezivanja istine u dobru, te na taj način opažaju bezbroj stvari više od čoveka; jer čovek ne zna ni to da postoji neko uvođenje i povezivanje, i da preko toga čovek postaje duhovan 3. Ali da bi se stekao neki pojam o ovome, dodaćemo nekoliko reči. Postije dve stvari koje čin nutrašnjeg čoveka, naime, razum i v ololja. Istine pripadaju razumuj, a dobra volji: ono što čovek zna i razume, on to naziva ustinom, a ono štto čini od volje, to jest, što hoće, to naziva dobrom. Ove dve sposobnosti treba da sačinjavaju jednu. Ovo se može ilustrovari upoređenjem s vidom oka, i sa prijatnostima i uživanjima koja se doživljavaju preko ovog vida. kda oči vide jedan predmet, ono doživljava prijatnost i uživanje od toga (predmeta) u skladu s oblikom, bojama, i lepotom kako celine tako i delova; jednom rečju, u skladu s njegovim redom, ili rasporedom po nizovima. Ova prijanost i uživanje nisu u oko nego u nižem umu (animusu) i njegovom osećanju; i onoliko koliko ovo utiče na čoveka, toliko ga on vidi, i zadržava u memoriji; ali stvari koje čovek ne vidi iz osećanja, prolaze i ne čuvaju se u memorijim tako da se ne povezuju s njim.

4. Otuda se pokazuje da se predmeti spoljašnjeg vida usađuju u skladu sa prijatnošću i uživanjem osećanja, i da su oni u toj prijatnosti i uživanju; jer, kada se dogodi slična prijatnost i uživanje, takvi predmeti se ponovo pojavljuju; na isti način, kada se slični predmeti pojave, takva prijatnost i užiovanje se ponovo osećaju, s razlikama u skladu sa stanjima. Isti j slučaj i sa razumommkoji je unutrašnji vid; njegovi predmeti su duhovni, i nazivaju se istinama; polje ovih predmeta je memorija; prujatnost i uživanje od vida je dobro; n taj način, dobro je ono u čemu su posejane i usažene istine. Iz ovoga se u izvesnoj meri popkazuje šta je uvođenje istine u dobro, i šta je povezivanje istine i dobra; takođe, šta je dobro o kome se ovde govori, u skaldu s kojim anđeli opažaju tako bezbrojne stvari, od čeg čovek ne primećuje skoro ništa.

3643. Bilo je opaženo, da su oni koji su u nebima, da su u mirnoj svetloj auri, koja je kao jutarnja svetlost, ili kao podnevna svetlost koja naginje večeri, a u istoj su meri i utoplini kao u proleće, leto, i jesen; dok oni koji su u paklu, oni su u gustoj, maglovitoj, i mračnoj atmosferi, i u hladnoći. Bilo je primećeno, da između ovih postoji ravnoteža; isto tako, da onoliko koliko su anđeli u ljubavi, ljubavi ka bližnjem, i u veri, toliko su i u svetlosnoj auri i u proljetnoj toplini; a koliko su paklenski u mržnji, i u obmani, toliko su u tmini i u hladnoći. Svetlost u drugom životu, kao što je rečeno, ima u sebi inteligenciju, a toplina ima u sebi ljubav, toplina ima ljubav u sebi, tmina ima ludilo, a hladnoć ima mržnju.