2986. (Potvrđeno) od sinova Hetovijeh, označava daje to bilo od Neznabožaca. Ovo može da bude jasno iz značenja sinova Hetovijeh. Sinovi Hetovi nisu bili oni među kojima je bila ustanovljena Crkva, nego su oni bili ti koji su predstavljali tu Crkvu; jer su sve stvari u Reči reprezentativi (predstave); one ne označavaju osobe koje se imenuju, nego se njima označavaju stvari koje pripadaju Gospodovom carstvu i Crkvi. Da se sinovima Hetovijem označava jedna nova cCkva ili, što je isto, oni koji su pripadali novoj Crkvi, bilo je obilno polazano gore; ali da je to bila jedna nova Crkva Neznabožaca, ili Crkva koja je osnovana među Neznabošcima, jasno je iz onoga što je Avram kazao sinovima Hetovijem, Ja sam stranac i došljak među vama (stih 4), čime je označeno da je njima Gospod bio nepoznat, ali da bi On mogao biti kod njih (br. 2915). Otuda je jasno da je sinovima Hetovijem označena jedna nova Crkva od Neznabožaca; za druge se ne može kazati da im je Gospod nepoznat. Osim toga, treba znati da kad jedna Crkva prestane da bude Crkva, to jest, kad u njoj nestane ljubavi ka bližnjemu, Gospod ustanovljava jednu novu Crkvu, ali retko je to među onima kod kojih je postojala stara Crkva, nego kod onih među kojima do tada nije bilo Crkve, to jest, među Neznabošcima. To je bio slučaj kada je nestala Pradrevna Crkva, jedna nova je ustanovljena međuNeznabošcima, to jest, među onima kod kojih prethodno nije bilo Crkve; isto tako, kada je ova poslednja Crkva nestala, tada je nešto što sliči Crkvi bilo ustanovljeno među potomcima Avramovim, i Jakovljevim, tako opet među Neznabošcima; jer Avram, kada je bio pozvan (da napusi Ur) bio je Neznabožac (vidi br. 1356, 1992, 2559). Potomstvo Jakovljevo u Egiptu postalo je još više neznabožačko, tako da su bili savim zaboravili Jehovu, stoga i svo Božansko bogoštovanje. Kada je ova slika (sličnost) od Crkve došla do kraja, tada je prvobitna Crkva među Neznabošcima bila ustanovljena, pa su Jevreji bili odbačeni. Isto će biti sluaj i sa Hrišćanskom Crkvom (prim. prev. autor misli na Hrišćansku

Crkvu njegovog vremena, koja je završena, po njemu, 1752, kada je izvršen poslednji sud , posle čega je ustanovljena Nova Crkva ili Novi Jerusalim, a koja je prvo ustavovljena u nebu). Razlog da se nova crkva podiže među Nezbabošcima je to, što kod njih nema načela zasnovanih na obmanama, načela koja su suprotna istinama vere, jer oni ne znaju istine vere. Lažna načela upijana od detinjstva a onda potvrđena, moraju se prvo raspršiti pre nego li se čovek može roditi nanovo i postati čovek Crkve. Neznabošci ne mogu da oskrvne (profanišu) svete stvari zlim životomm jer su im te svete stvari nepoznate(vidi br. 593, 1008, 1010, 1059); na taj način Neznabošci, pošto su u neznanju, oni su u boljem stanju za primanje istina nego oni koji pripadaju Crkvi, i svi oni među njim koji su u dobru života, lako primaju istine (vidi br. 932, 1032, 1059, 1327, 1328, 1366, 2049, 2051, 2589-2604).

O REPREZENTACIJAMA (PREDSTAVAMA) I KORESPONDENCIJAMA (SAOBRAZNOSTIMA).

374. Da krv viče znači kako je izvršeno nasilje nad milosrđem, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči, gde glas označava nešto što optužuje, osobito mržnju; jer ko god mrzi svoga brata, ubija ga u srcu; kao što Gospod uči:

Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svako koji se gnjevi na brata svojega ni za šta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svojemu raka, biće kriv skupštini; a ko reče budalo, biće kriv paklu ognjenom. (Mateja 5:21, 22)

Tim rečima se misli na stepene mržnje. Mržnja je suprotna ljubavi prema bližnjem i ubija na svaki mogući način, ako ne rukom, a ono u duhu, i samo je obuzdavaju spoljašnje stege da to ne uradi rukom. Stoga je svaka mržnja krv, kao kod Jeremije:

Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeći da ljubiš? Pa si i nevaljale žene naučio svojim putovima. I jošte na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravijeh; ne nalazim kopajući, nego je na svima njima. (Jeremija 2:33, 34)

I kako je mržnja označena sa krv, tako je i svaka druga nepravda, jer je mržnja izvor svih nepravdi. Tako kod Ozije:

Zaklinju se krivo i lažu, i ubijaju i kradu, i čine preljubu, zastraniše i jedna krv stiže drugu. Zato će tužiti zemlja, i što god živi na njoj prenemoći će, i zvijeri poljske i ptice nebeske; i ribe će morske pomrijeti. (Osija 4:2, 3)

A kod Jezekilja, govoreći o nemanju milosrđa:

A ti, sine čovječji, hoćeš li suditi gradu krvničkom? I hoćeš li mu pokazati sve gadove njegove? Reci, ovako veli Jehova Bog: Ide vrijeme gradu koji prolijeva krv u sebi i gradi gadne bogove sebi da se skrvni. Skrvnio si s krvlju koju si prolio, i oskrvnio si se o gadne bogove svoje koje si načinio; i učinio si te se približiše dani tvoji, i došao si do godina svojih; zato ću učiniti od tebe rug među narodima i podsmijeh po svijem zemljama. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoše se da prolijevaju krv svaki svom silom svojom. U tebi su opadači da prolijevaju krv i na gorama jedu u tebi, grdila čine usred tebe. (Jezekilj 22:2-4? 22:6? 22:9)

I kod istoga:

Načini verige, jer je zemlja puna krvnoga suda i grad je pun nasilja. (Jezekilj 7:23).

A kod Jeremije:

Ali bi za grijehe proroka njegovijeh i za bezakonja svećenika njegovijeh, koji proljevaju krv pravedničku usred njega. Lutahu kao slijepci po ulicama kaljajući se krvlju, koje ne mogahu da se dotiču haljinama svojim. (Plač, 4:13, 14)

Kod Isaije:

Kada Jehova opere nečistotu kćeri sionskih i iz Jerusalima očisti krv njegovu duhom koji sudi i sažiže.

I opet:

Jer su ruke vaše oskrvnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče opačinu. (Izaija 59:3).

Kod Jezekilja, govoreći o gadostima Jerusalima, koje se nazivaju krvlju:

I idući mimo tebe i videći te gdje se valjaš u krvi svojoj, rekoh ti: Da si živa u krvi svojoj! I uza sve gadove svoje i kurvarstva svoja nijesi se opominjala dana mladosti svoje kada si bila gola i naga, i valjala se u krvi svojoj. (Jezekilj 16:6? 16:22)

Surovost i mržnja poslednjeg vremena isto tako se opisuju krvlju u Otkrivenju 16:3, 4. Krv se pominje u množini, jer sve nepravedne i odvratne stvari izbijaju iz mržnje, isto kao što sve dobre i svete stvari izbijaju iz ljubavi. Stoga bi onaj ko gaji mržnju prema svom bližnjem, njega i ubio kada bi mogao, i zaista ga i ubija na svaki mogući način; to znači činiti mu nasilje, što je ovde ispravno označeno sa krv viče.