1153. I sinovi Gomerovi. Da su ovim označeni oni koji su imali izvanjsko bogoštovanje, koje je poteklo od onoga koje je postojalo kod naroda Gomera, to sledi iz onoga što je pokazano ranije o značenju 'sinova'; kao i iz toga što je Gomera bio jedan od onih naroda kod kojih je postojalo takvo izvanjsko bogoštovanje, koje je bilo saobrazno unutarnjem. Bilo je sedam naroda, koji su imenovani u prethodnom stihu, a koji su imali takvo bogoštovanje. Ovde su opet sedam naroda, koji se nazivaju 'sinovi Gomerovi' i 'Javanovi'; ali kakve su bile posebne razlike među njima, ne može se kazati, jer se oni ovde samo pominju. Ali kod Proroka, gde se o ovakvom bogoštovanju posebno govori, te se razlike mogu uočiti. Uopšte rečeno, sve različitosti u izvanjskom, kao i u unutarnjem bogoštovanju, su u skladu s obožavanjem Gospoda; a obožavanje je u skladu s ljubavlju prema Gospodu i ljubavlju prema bližnjemu. Jer Gospod je prisutan u ljubavi, te stoga i u bogoštovanju; stoga su raznolikosti bogoštovanja među narodima bile ove prirode. Da bi se još jasnije objasnil azlika u bogoštovanjima, i kakvo je ono bilo kod raznih naroda Drevne crkve, neka se zna da se svako istinsko bogoštovanje sasoji u obožavanju Gospoda, u obožavanju u poniznosti; a poniznost je čovekovo priznavanje da u njemu samome nema ništa živo, i ništa dobro, nego da je sve mrtvo, i da je kao lešina, a u priznavanju da je se što živi i što je dobro od Gospoda. Što više čovek ovo priznaje, ne ustima, nego srcem, to je više u poniznosti; i to je više u obožavanju, to jest, u istinskom bogoštovanju, i to je više u ljubavi i milosrđu, a to znači da je više u sreći. Jedno je u drugome, i tako povezano da su neodvojivi. Iz ovoga je očito kakve su prirode bile razlike u bogoštovanju. Te se razlike ovde nazivaju 'sinovi Gomerovi i Javanovi', a to su oni kod koji je postojalo izvanjsko bogoštovanje koje odgovara unutarnjem, ali malo udaljenije nego ono o kojem se govori u prethodnom stihu. Zboga toga se i nazivaju 'sinovima'. Ova pokolenja koja slede i koja se granaju, ovde idu od unutarnjeg prema izvanjskom (bogoštovanju). Što čovek postaje više čulan, to je njegovo bogoštovanje više izvanjsko, pa stoga i udaljenije od istinskog bogoštovanja Gospoda, jer prima više od sveta, od tela i od zemlje, a manje od duha; pa je stoga udaljenije. Ovi koji se nazivaju ' sinovima Gomerovim i Javanovim', pošto su čulniji, učinili su da njihovo bogoštovanje bude još više samo u spoljašnjem nego što je o bilo kod njihovih roditelja i srodnika. Stoga oni ovde čine drugu klasu.