Поглавље 9.

Опраштање греха

1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.

2. И гле, доведоше Му једног узетог обољелог на постељу; а Исус, видећи њихову веру, рече парализу: „Дете, уздај се, опроштени су ти греси твоји.

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај [човек] хули.

4. А Исус, видећи њихове мисли, рече: „Зашто мислите зло у срцима својим?

5. Јер шта је лакше рећи: Опроштени су ти греси, или рећи: Устани и ходи?

6. Али да знате да Син Човјечији има власт на земљи да опрашта гријехе“ — тада Он каже [једном] узетоме: „Устани, узми постељу своју и иди кући својој“.

7. И уставши, отиде кући својој.

8. А народ видећи, диви се и прослављаше Бога, који даје такву власт људима.

Постаје све јасније да је постепено откривање Исусовог божанства централна тема у овом јеванђељу. У исто време, Матеј говори и о нашем постепеном схватању Исусовог присуства и моћи у нашим животима. Свитање ове свести представљено је редоследним, узастопним откривањем Његовог божанства, у епизоди за епизодом, прво у Беседи на гори, затим у исцељењу од губе, парализе и грознице, а затим у смирењу ветар и таласи. У свему томе, Исус је постепено откривао своју моћ у природном свету — говорећи са ауторитетом, лечећи болест и смирујући море. После тога, Он показује да Његов има моћ и у духовном свету: Он изгони демоне из два демона опседнута човека.

Сада, у овој следећој епизоди, Исус чини чудо које додатно открива Његову моћ у духовном свету. Читамо: „Гле, доведоше Њему узетог који лежи на постељи, а Исус, видећи веру њихову, рече узетоме: ’Сине, буди храбар, опраштају ти се греси твоји‘“ (9:2).

Овде, по први пут, Исус открива нешто од свог божанског очинства, јер се узетом обраћа са „сине“. Он такође открива да има божанску способност да опрашта грехе, јер додаје „Греси су вам опроштени“. За верске вође који Га чују, ово представља богохуљење. Према њиховом схватању, само Бог може опростити грехе. За њих је незамисливо да би обичан човек могао да има ту способност. Зато оптужују Исуса говорећи у себи: Овај хули (9:3).

Исус зна да су застрашени Његовим све већим утицајем. И Он зна да Га они сматрају претњом свом ауторитету. Знајући све ово, Исус им каже: „Зашто мислите зло у срцима својим? Шта је лакше рећи: „Опроштени су ти греси“ или „Устани и ходи“?“ (9:5).

То је важно питање. На крају крајева, лако је рећи: „Устани и ходај“, али опраштање греха је друга ствар. Устајање и ходање је физичко; опроштење — било дато или примљено — је духовно. Огорченом родитељу је лакше да каже невољном детету: „Устани и иди“, али је потребан већи напор да би се прво разумели дубљи узроци који стоје иза неспремности детета да послуша. Разумевање је увек тежи део. Опраштање је још теже.

Иако је потребно много више свести, осетљивости и труда да се обрати пажња на узроке, то је ипак најефикаснији начин да се носите са симптомима. Слично томе, ако желимо да превазиђемо нашу духовну парализу — било да је у питању немогућност да извршимо неопходне задатке, или отпор да отпустимо притужбу — морамо почети на нивоу узрока. Који су духовни узроци који нас спречавају да дамо све од себе? Који су духовни узроци који нас спречавају да се ослободимо негодовања? Ово су питања која себи постављамо на путу духовног развоја — путу који почиње препознавањем и признавањем неког греха у нама и води ка опроштењу греха.

Да бисмо разумели потешкоће у опраштању греха, морамо разумети шта подразумева. Ако верујемо да је то једноставна молитва као што је: „Опрости ми, Господе, јер сам сагрешио“, много се варамо, јер укључује много више. То није тако лако. Иако нам је Господњи опроштај увек доступан, морамо да преиспитамо себе и да будемо веома конкретни у погледу греха који смо починили. Ово је први корак. Једном када га идентификујемо, морамо га признати, преузети одговорност за то, признати га Господу и молити за моћ да више не чинимо тај грех. Даље, морамо започети нови живот, верујући да Господ не само да има моћ да отклони грешне жеље, већ нам даје моћ да започнемо нови живот, као од нас самих. Биће то нови живот у складу са божанском истином. ¹

Док настављамо да живимо у складу са божанском истином, откривамо да истина заиста тера грех, и шаље га у најудаљеније крајеве наше свести, као што је Исус (у претходној епизоди) послао демоне из људи, у свиње , а затим у морске дубине. Слично, у овој епизоди, Он каже: „Син човечји [божанска истина] има моћ на земљи да опрашта грехе“ (9:6).

Тајна овог чуда је да Господња доброта и моћ делују кроз истину коју настојимо да унесемо у своје животе. Сама истина, осим Господње доброте и силе, не може нам помоћи. Али може послужити као света посуда у коју се уливају Божја доброта и моћ. Што је истина тачнија, она потпуније прима и користи љубав и моћ која извире од Бога. То је слично начину на који наша тела примају и користе храну коју бирамо да једемо: што је храна хранљивија, више енергије и снаге је доступно за нашу употребу. ²

Све ово је садржано у Исусовој тврдњи „Син Човечији [божанска истина] има моћ на земљи да опрашта грехе“ (9:6). На грчком, израз „опростити“ је αφιημι (апхиеми) што значи „ослободити“ или „отерати“. Реч „дознака“ је можда најближи термин, јер буквално значи „послати назад“. Дакле, израз „опроштење грехова“ значи, сасвим буквално, послати грехе назад у пакао из којег долазе. Ово је, дакле, унутрашње значење израза „опроштење грехова“. Другим речима, када су греси опроштени, они бивају опроштени, послати назад и уклоњени. Ово „уклањање грехова“ је питање њиховог уклањања из наше свести и слања у позадину нашег ума – а не брисања из нашег живота. ³

Након што је изјавио да Син Човечији има моћ да опрашта грехе, Исус се окреће узетом и каже: „Устани, узми постељу своју и иди кући својој“ (9:6) Запањујуће, паралитичар устаје и одлази својој кући, опроштени су му греси и враћена му је способност да хода. Важно је напоменути да се Исус прво брине о духовним потребама паралитичара (опраштајући му грехе) пре него што задовољи његове природне потребе (враћајући му способност да хода). Када смо физички болесни или инвалиди, лако је признати да нешто није у реду и лако је идентификовати узроке – прехладили смо се, уганули смо скочни зглоб итд.

Али духовне слабости су теже јер је теже идентификовати дубље узроке, а процес излечења је мање очигледан. Када су људи физички болесни или физички повређени, ретко желе да остану у том стању; желе да оздраве. Међутим, када су људи духовно болесни или духовно повређени, они нису увек жељни да промене своје стање; они можда неће желети да се одрекну својих деструктивних навика или да се оставе гризућих озлојеђености. Они се понекад радије држе ових стања духовне парализе говорећи ствари попут: „Остави ме на миру“.

Зато је опраштање греха — исцељење изнутра према споља — до ове тачке у јеванђељској наративи, Исусово највеће чудо. Прво је исцелио душу; затим је исцелио тело. Опраштајући грех, Исус је омогућио парализованом човеку да устане и хода.

Мноштво је било задивљено. Када су видели шта се догодило, „зачудили су се и прославили Бога“ (9:8). С друге стране, верске вође су имале сасвим другачији одговор. Готово да нису приметили да је парализован човек управо излечен, уместо тога су се усредсредили на оно што су сматрали богохуљењем: Исус је себи присвојио право да опрашта грехе — нешто што само Бог може да уради. Чинећи то, Исус је себе учинио једнаким Богу.

Мноштво то није тако видело. Не само да су се дивили ономе што је Исус учинио, него су и „прославили Бога, који је дао такву моћ људима“ (9:8). Овај стих јасно показује да мноштво још увек види Исуса као човека — али веома посебног човека коме је дата изузетна моћ, укључујући моћ налик Богу да опрашта грехе.

Ново вино

9. А Исус, пролазећи оданде, угледа човека који седи код примања данка, званог Матеј; и Он му каже: „Хајде за мном“; и уставши пође за Њим.

10. И догоди се, док Он сеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и седоше са Исусом и ученицима Његовим.

11. А фарисеји, видевши, рекоше ученицима Његовим: Зашто ваш Учитељ једе са цариницима и грешницима?

12. А Исус им, чувши, рече: Не требају они који имају снагу, него болеснима.

13. Али идите [и] научите шта значи: милост желим, а не жртву; јер нисам дошао да призовем праведнике, него грешнике на покајање.”

14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?

15. А Исус им рече: Могу ли синови свадбене собе туговати док је Женик с њима? Али ће доћи дани када ће им Женик бити узет, и тада ће постити.

16. И нико не закрпи стару одећу [са] крпом нескупљеног платна; јер оно што испуњава одузима одећу, а подера постаје још гора.

17. Нити младо вино точе у старе боце, иначе се чупају боце, и вино се просипа, и боце пропадају; али младо вино точе у нове боце, и обе се чувају“.

Када се Исус родио, анђео је рекао Јосифу: „Надјени му име Исус, јер ће Он спасити свој народ од њихових гријеха“ (1:20-21). Божанска љубав, у својој суштини, жели спасење сваког човека. ⁴ Ово је општи, лако разумљив концепт. Конкретније, међутим, јеванђеља објављују да је Бог дошао на свет као Исус Христ да спасе људе од њихових греха, да их искупи и да их ослободи од ропства себичним бригама. У Беседи на гори, у исцељењу болесника, у смиривању олује и у изгону демона, Исус пројављује ову суштинску љубав, али је не открива у потпуности. Сада, међутим, у изгону демона и праштању греха, Исус јасније показује своју божанску намеру: Он долази да опрости свом народу — „да их спасе од њихових греха“ — и тиме их ослободи. Као што смо управо видели, опроштење је отклањање греха — нешто што се може учинити само уз помоћ Божанске моћи уз сарадњу људи.

Стога је важно знати како Бог то постиже. Прво, Он нам даје божанску истину (Беседа на гори). Он нас учи истинама по којима бисмо могли водити своје животе да бисмо били спасени. Друго, пошто то не можемо сами, Он нам даје моћ да живимо у складу са том истином. На овај начин, и ни на који други начин, наши греси се могу отклонити од нас, а тиме и опростити. ⁵

Овај приступ опроштењу греха био је у то време потпуно нов концепт. Раније се веровало да се греси могу опростити само жртвовањем недужних животиња. Једном годишње, „греси људи“ су свечано стављани на козу која је отерана у пустињу. Веровало се да би протеривање овог „жртвеног јарца“ могло некако „одузети“ грехе људи (Levitska 16:21-23). У међувремену, грешнике (укључујући порезнике) требало је пажљиво избегавати; дружење са њима било је незамисливо.

Улази Исус. Одмах након што је опростио и излечио парализованог човека, Исус је дошао до Матеја, презреног цариника, и рекао: „Хајде за мном“ (9:9). Исус тада седе да једе са многим другим цариницима и грешницима. Верске вође, које су шокиране Исусовим понашањем, суочавају се са ученицима и питају их зашто њихов учитељ седи са цариницима и грешницима (9:11). Према њиховим стандардима, религија није за грешнике; него за угледну, добро образовану, вишу класу — оне које је Бог благословио богатством и привилегијама; то је за оне који себе сматрају изнад љаге греха.

Али Исус је дошао да све то преокрене. Дошао је да покаже да је религија за све, богате и сиромашне, образоване и необразоване, владаре и слуге. На религију се више не би гледало као на средство за повећање нечије славе и стицање моћи у свету. Уместо тога, служило би ослобађању људи од греха како би могли да искусе царство небеско — царство које није „на висини“, већ око њих и унутар њих. ⁶

Другим речима, Исус је дошао да оживи и оживи тадашњу религију — религију која је пала у смртни захват заблудених и самозаокупљених људи. Пошто су ови верски вође имали лажне идеје о томе шта је права религија, или чак ко је Бог, људи су заведени на странпутицу и живели су у пакленом ропству. Добронамерни, али заведени следбеници провели су своје животе покушавајући да подрже ригорозне традиције верског естаблишмента, чак и док су Божје заповести биле занемарене.

У међувремену, док је права религија патила и изумирала, људе су захватиле разне духовне болести. Када Исус изјављује да је дошао да излечи духовне болести које уништавају душу Његовог народа, верске вође су огорчене. Посебно су шокирани што Исус флагрантно крши табу који строго забрањује дружење са грешницима. Исус, међутим, види ствари сасвим другачије. Он зна да је дошао, посебно за грешнике — не за оне који себе сматрају добрим. Како Он то каже: „Не треба лекар онима који су здрави, него онима који су болесни“ (9:12).

Без сумње, Исус каже религиозним вођама да би требало да се више усредсреде на основе религије, а мање на спољашње церемоније. Цитирајући пророка Осију, Он им каже: „Идите и научите шта то значи: ’Желим милост а не жртву‘“ (9:13). Исус жели да верске вође схвате да њихов прави посао није жртвовање јагањаца, спаљивање голубова или шкропљење људи крвљу бикова. Нити је реч о дугим постовима и разметљивим приказима патње. Уместо тога, ради се о подучавању истине и подстицању људи да воде добар живот. Ово укључује помагање људима да препознају да смо сви грешници позвани да помажемо и подржавамо једни друге у процесу духовног развоја. Као што Исус каже: „Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање“ (9:13).

Права религија, међутим, није само у препознавању и тражењу ослобођења од наших грешних путева; ради се и о гозби и весељу јер је Господ присутан. Исус то показује седећи са својим ученицима, цариницима и грешницима да вечера са њима. Религија, за Исуса, свакако укључује озбиљно покајање. Али циљ је радостан, угодан живот, испуњен Божјим присуством — јер Он живи међу својим народом као младожења са својим пријатељима. На питање зашто Његови ученици не посте, Исус је рекао: „Могу ли пријатељи младожењини да тугују све док је младожења с њима? (9:15).

Ово су неке од нових идеја које је Исус донео свету. То су биле нове хаљине и ново вино — одећа која се не може пришити на стару одећу, и вино које се не може прелити у старе мехове (9:16-17). За оне који су и даље веровали да је Бог задовољан само старом одећом истрошених традиција и старим меховима крутих учења, жива религија Исуса Христа била је запањујућа — чак шокантна — стварност.

Да би правилно примили нове истине које је Исус дошао да открије, људи би морали да буду флексибилни и попустљиви. Морали би да искорене старе ставове и да се протежу даље од крутих уверења. Иначе, ове нове истине не би могле бити садржане у старим меховима; као ново вино, ове нове истине наставиле би да ферментирају и шире, на крају пробијајући кроз старе, осушене мехове. Стога би били потребни „нови мехови“, нови начини да се одговори на потребе других и ново разумевање начина на који се треба односити према људима.

„Ново вино“ које је Исус дошао да открије не би се односило на ригидну усклађеност са спољним законима или строго поштовање празних ритуала. Радије би се радило о новом, више унутрашњем животу вере и љубави, заиста вођен заповестима, али схваћен новим очима и упражњаван новим срцима. Религија спољашњег ритуала била би замењена религијом унутрашњег чишћења. Ова нова религија донела би нови живот свету на ивици духовне смрти. Али пре него што се то догоди, лажне идеје (старо платно и стари мехови) би морале да се уклоне. Тек тада би се испуниле речи пророка: „Даћу вам ново срце и нови дух уметнути у вас; Уклонићу од тебе твоје камено срце и дати ти срце од меса“ (Jezekilj 36:26).

Обнова духовног живота

18. Док им је ово говорио, гле, један владар који је долазио поклонио му се говорећи: „Кћер ми је сада умрла; али дођи, стави руку своју на њу, и она ће живети.”

19. И устаде Исус за њим и ученици Његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од крварења, дошавши [од] позади [Њега], дотаче се руба хаљине Његове;

21. Јер је рекла у себи: „Ако се само дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

22. А Исус се окренувши и видевши је рече: „Уздај се, кћери, вера твоја те спасе“; и жена оздрави од тога часа.

23. И дође Исус у кућу владареву и виде свираче и народ који се диже,

24. Рече им: „Одлазите; јер девојка није мртва, него спава“; а они Му се смејаше.

25. Али када је народ био избачен, ушавши он [узе] је за руку, и дјевојка устаде.

26. И ова слава прође у сву ту земљу.

27. И пролазећи оданде Исус, иђоше за Њим два слепа, вичући и говорећи: помилуј нас, Сине Давидов.

28. И кад дође у кућу, приђоше му слепци, и рече им Исус: верујете ли да ја то могу учинити? Они Му говоре: „Да, Господе“.

29. Тада се дотаче очију њихових говорећи: по вјери вашој нека вам буде.

30. И отворише им се очи, и опомене их Исус говорећи: Гледајте да нико не зна.

31. Али изишавши пронеше славу Његову по целој земљи тој.

32. И кад изиђоше, гле, доведоше Њему човјека немог, опсједнутог демонима.

33. И када демон би изгнан, неми проговори, и народ се диви говорећи да се никада тако није појавио у Израиљу.

34. Али фарисеји рекоше: „Помоћу владара демона изгони демоне“.

Оживљавање осећања

Ова епизода почиње тако што се од Исуса тражи да учини чудо које ће надмашити сва претходна чуда. Од њега се тражи да оживи мртву девојку! На путу му прилази жена која има „теме крви већ дванаест година“ (9:20). Верујући да се може излечити једноставним додиривањем спољашњег руба Исусове хаљине, она прилази Исусу с леђа и додирује „руб Његове хаљине“ (9:21). Чим она то учини, Исус се окреће, угледа је и каже: „Кћери, вера твоја спасла те је“ и жена је у том тренутку оздравила (9:22).

Треба имати на уму да се ово исцељење дешава док је Исус на путу да оживи младу девојку која је, наводно, мртва. Од њега је затражено да врати младу девојку у живот. Како би овај привидни прекид могао бити повезан са оним што иде пре и оним што следи?

Веза није одмах очигледна у дословном смислу, али унутрашње разумевање духовног смисла пружа неке корисне трагове.

Важан траг се може наћи у разумевању духовног значаја израза „руб Његове одеће“. У Речи, „одећа“ представља истине. Као што одећа штити наше голо тело од излагања разним временским условима, истина нас штити од излагања лажним веровањима која би повредила нашу невиност. Унутрашња одећа, дакле, представља више унутрашњих истина Речи, а горња одећа представља више спољашње, буквалније истине Речи. Дакле, жена која је додирнула руб Господње одеће, представља искрено веровање да Господ може да нам пренесе исцељујућу моћ кроз најбуквалније истине своје Речи — сам „руб Његове хаљине“. И пошто су ове истине повезане са Господом, оне садрже моћ да исцеле наше духовне слабости. ⁷

Али ова жена је морала нешто да уради. Морала је да делује у складу са својим уверењем да је Господ може излечити. И тако је и урадила. Пришла му је и додирнула руб Његове хаљине. Слично је у сваком нашем животу. Морамо деловати; морамо учинити први корак. Морамо показати своју веру тако што ћемо деловати у складу са својим веровањима — чак и ако је то једноставно као читање Речи, верујући да исцељујућа моћ Господа може да тече кроз дословне речи светог писма. ⁸ И кад год то радимо, са љубављу и вером у нашим срцима, у нама се дешава нешто дивно: доживљавамо унутрашње исцељење. Постепено одустајање од духовног живота који смо доживљавали („издање крви“) је заустављено и почињемо да примамо нови живот. У нама се рађа нова воља. ⁹

Пошто је излечио жену која је патила од крварења, Исус наставља свој пут. Када стигне у кућу мртве девојке, Исус се суочава са просторијом пуном ожалошћених који оплакују смрт девојке. Исус је недавно говорио о правој религији као о радосном искуству — не само о беживотној поворци свечаних ритуала, жртвовања и спољашњих обреда — које је упоредио са старим платном и старим меховима (в. 9:15-17). Упоређујући праву религију са прославом венчања, Исус је говорио о религиозном животу као о јединству Бога са Његовим народом — као младожења са пријатељима, прославља венчање Насупрот томе, кућа жалости у коју је ушао, у овој следећој епизоди, испуњена је нарицање и јадиковање. То свакако није место радости.

Несклад између радости праве религије и сцене сахране је упадљив. Права религија говори о животу, а не о смрти; више унутрашње, ради се о уздизању изнад духовне смрти и на више нивое духовног живота. Било да се ради о постепеном губитку духовног живота (жена која је губила крв), или потпуном губитку духовног живота (мртва девојка), Бог долази да нас исцели и врати у пуни живот. Исцељење мртве девојке је, дакле, прилика да се поучи ова важна истина. Такође служи као симболичан приказ умирућег религиозног система који је дошао да оживи.

Занимљиво је да Исус почиње расејањем ожалошћених. „Направи места“, каже он, јер девојка није мртва, већ спава“ (9:24). Сигурни да је девојка мртва, „они Му се смеју на презир“ (9:24). Ипак, Исус је извео гомилу напоље, ухватио је за руку и, неким чудом, оживео девојку. У нашим животима, „ожалошћени“ морају бити отерани — морају бити протерани из наших унутрашњих просторија пре него што Господ може да уђе. Страхови, стрепње, огорченост и обесхрабрење — шта год да нас је држало у стању духовне смрти — морају бити отерани да бисмо направили места за Господа.

Постоје тренуци када не желимо да правимо места за Господа. Постоје тренуци када не желимо да избацимо негативне мисли и обесхрабрујућа осећања. Па ипак, шта год да се тренутно осећамо и колико год да смо обесхрабрени, никада није касно да пронађемо смисао и сврху живота. Чак и када су наше наде и снови успавани, они нису мртви. Стога, Исус каже жалосним духовима који окружују нашу самртну постељу: „Одлазите, јер девојка није умрла, него спава“ (9:24).

Подизање девојке која је изгледала као мртва говори о поновном буђењу наших истинских осећања — оних осећања које су спремне да приме и воле Бога. Добра вест је да иако ове наклоности у нама често спавају, оне никада не умиру. Све што треба да урадимо је да отерамо негативне мисли и осећања. Почиње веровањем у Господњу моћ да лечи (симболише жена са крвљу). Када се питање крви (наш постепени губитак духовне виталности) заустави, можемо бити подигнути на више нивое духовног живота (симболизовано подизањем мртве девојке).

Отварамо очи

У чуду враћања наизглед мртве девојке у живот, видимо симболичан приказ како нас Бог често буди из наших немотивисаних стања „духовне смрти“ да бисмо могли да живимо живахним, мотивисаним, истински духовним животом. Али да бисмо разумели како је ово чудо повезано са оним које следи, треба да уведемо још један закон тумачења Светог писма. У светим списима женски род обично представља љубазну страну људске природе, док мушки род тежи да представља интелектуалну, страну која размишља. ¹⁰

Дакле, следеће чудо, исцељење двојице слепаца, говори о томе како Бог лечи другу страну наше природе — интелектуалну, мислећу страну. Ово је страна која може да види истину када се она изнесе. Свакодневни изрази као што су „Сада видим шта мислите“ и „Нико није тако слеп као они који неће да виде“, подсећају нас да постоји дубока симболичка веза између физичког вида и духовног вида. То је исцељење нашег духовног вида — нашег разумевања — које је описано у следећем чуду.

То се дешава управо када Исус напушта дом девојке коју је пробудио из онога што је изгледало као смрт. Управо је излечио две жене. Сада, док наставља свој пут, два слепа човека прате Га, вичући: „Сине Давидов, помилуј нас! (9:27). У претходним чудима видели смо исцељење наших осећања. Иако се чинило да постепено умиру или чак „мртви“, могли су да се оживе. У овом чуду видимо исцељење нашег разумевања, представљено у Исусовом давању вида слепима. Док додиром своје руке отвара њихове физичке очи, Он отвара наше духовне очи, дајући нам моћ да разумемо духовну истину. „И отворише им се очи“ (9:29). Он их, међутим, строго упозорава да о томе никоме не говоре. „Пази да то нико не зна“, каже Он (9:30). ¹¹

Излечење наше немости

Следеће исцељење у овој серији чуда укључује човека који је и нем и опседнут демонима. Јасно је да је опседнутост демоном повезана са човековом немошћу, јер читамо да „када је демон био изгнан, нијеми је проговорио“ (9:33). Кроз Свето писмо, деца Израела се подстичу да се радују и певају хвалу Богу, посебно у слављу новог живота који Бог доноси човечанству. „О, певајте Господу песму нову! . . . Кличите радосно Господу; пјесмом се радујте, хвалите се“ (Psalam 98:1, 4); “Радосно кличите Господу, све земље“ (Psalam 100:1); “Хвалите Господа, јер је добро певати Богу нашему“ (Psalam 147:1); а последњи ред псалама је: „Све што има дах нека хвали Господа“ (Psalam 150:6).

Ово је циљ Божијег дела спасења; то је да нас доведе у то дивно стање среће и задовољства у којем су наше срце и ум испуњени захвалношћу - захвалношћу што смо ослобођени наших грехова, захвалношћу за обилне благослове који нас окружују и захвалношћу за нови живот који смо добили . У овом стању захвалности не можемо обуздати спонтану хвалу која извире са наших усана: „Господе, отвори усне моје, и уста ће моја показати хвалу Твоју“ (Psalam 51:15).

Радовање, похвала и захвалност су, дакле, суштинска компонента религије — посебно религије која говори о животу, а не о смрти. У Проповеди на гори, када је Исус навео многе благослове које можемо да примимо, последњи благослов је укључивао израз радости и захвалности: „Радујте се и радујте се веома“, рекао је (5:12). Истерујући демона немата, Исус дозвољава овом човеку да изрази своју унутрашњу радост, да се радује и радује.

То је радост коју Бог намењује сваком од нас.

Овај низ прича о исцељењу резимира како нас Бог доводи у ово стање усхићене радости. Прво, Он зауставља губитак духовног живота кроз наше почетне напоре да прочитамо Његову реч (жена која је додирнула руб Његове одеће); онда Он поново распламсава наше наклоности (подизање наизглед мртве девојке); онда Он отвара наше разумевање (два слепца); и, најзад, Он нам даје способност да у речима хвале и у изразима захвалности (исцељење немог човека) изразимо унутрашњу радост коју осећамо због свега тога.

Различити одговори

Мноштво прима ова божанска дела са чуђењем. Они се чуде говорећи: „Овако никада није виђено у Израелу“ (9:33). Инстинктивно знају да је ово нешто запањујуће другачије. Али верске вође имају другачији одговор. Кажу: „Он изгони демоне помоћу владара демона“ (9:34). Ови драматично различити одговори представљају одлуку која се поставља пред сваког од нас у овом јеванђељу. Да ли са страхопоштовањем и захвалношћу одговарамо на дивне начине на које Бог лечи наше осећања, просветљује наше разумевање и омогућава нам да приносимо хвалу? Или одговарамо са сумњом и неверицом, говорећи: „Он изгони демоне помоћу владара демона“?

За неке, читава идеја да Исус може чинити чуда изгледа апсурдно. Додуше, често се чини да можемо оживети себе, разумети духовну истину и изразити захвалност без натприродне помоћи. Изгледа да све ово можемо сами. Али стварност је сасвим другачија: само Бог нам даје моћ да чинимо све те ствари. Што се више ускладимо са том моћи, кроз учење истине и њено примењивање у нашим животима, то више моћи добијамо. Све време, дивне промене се дешавају у нашим душама. Задивљујућа чуда се дешавају док Бог тихо зауставља губитак духовне снаге, обнавља наше наклоности, даје нам способност да разумемо духовну истину и отвара наше усне да бисмо могли хвалити Његово име и живети у захвалности. ¹²

Практична примена

Постоје тренуци када се чини да веза у нашем животу умире или је већ мртва. Можда неспоразум није решен, па се због тога камена тишина отегла неколико сати или чак дана. Ово је време да верујемо у моћ Речи (да дотакнемо руб Његове хаљине), да се молимо за буђење наше првобитне наклоности (мртва девојка васкрсне) и да тражимо ново разумевање ситуације (слепа мушкарци виде). Ако то урадимо, наше усне ће се отворити како бисмо могли да изговоримо љубазне речи пуне љубави које нисмо хтели да кажемо. Можда нам је чак дата моћ да тражимо опроштај (неми човек говори).

Ова серија чуда говори о новој могућности у сваком од нас: можемо говорити из новог разумевања, користећи речи које потичу из љубави.

Исус је дирнут саосећањем

35. И обиђе Исус све градове и села, учећи у њиховим синагогама, и проповедајући јеванђеље о Царству, и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу.

36. И видећи народ, сажали се на њих, јер беху изнемогли и бачени као овце које немају пастира.

37. Затим каже својим ученицима: „Жетва [је] заиста велика, а радника [има] мало.

38. Молите, дакле, Господара жетве, да пошаље раднике на жетву своју.“

Како Исус постепено открива свој божански идентитет, људи почињу или да га прихватају или одбацују. Мноштво се чуди, схватајући да у Израелу никада није било ништа слично. У исто време, верске вође — видећи да су њихов ауторитет и утицај угрожени — изазивају гнев. Они инсистирају на томе да Исус изгони демоне позивањем на моћ самог Сатане.

Верујуће мноштво и неверујући верски естаблишмент представљају супротстављене ставове у сваком људском бићу. Тако нас Бог одржава у духовној равнотежи — слободни да Га прихватимо или одбацимо у било ком тренутку. Другим речима, верно мноштво и неверне верске вође су у сваком од нас; у сваком тренутку смо истовремено у присуству небеских и паклених утицаја из духовног света. Сваки корак који учинимо у признавању Бога (кроз живот по Његовим заповестима) наилази на једнаку и супротну сферу утицаја из пакла који настоји да нападне нашу растућу веру у Њега. ¹³

У контексту ове епизоде, дакле, „мноштво“ представља невине мисли и нежна осећања у сваком од нас који осећају нешто од Исусовог божанства. често, међутим, ово мноштво мисли и осећања је неуређена маса расутих осећања, интуиција о томе шта је добро, предосећаја о истини и склоности да буде користан. Иако добре, истините и корисне, ове мисли и осећања се упоређују са слабим и расејаним овцама без пастира да их води. Све док остану неорганизовани и раштркани, биће лак плен за вукове који су жељни да их прогутају. Стога читамо да се Исус, када види мноштво, „сажали на њих“, јер су уморни и расејани, као овце без пастира (9:36).

Исус, дакле, сазива своје ученике како би они могли да започну своју службу. Време је да се засеје семе (доброте и истине) и пожње жетва (љубави и мудрости): „Жетва је заиста обилна“, каже Исус, „а радника мало“ (9:37). И закључује подстицањем на молитву: „Молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву“ (9:38).

У смислу нашег духовног развоја, време је да се уозбиљимо. Морамо да будемо организовани, промишљени и добро усредсређени док покушавамо да доведемо своје духовне животе у ред. Постоји важан посао који треба обавити, виталне употребе које треба обавити и људи којима је потребно и физичко и духовно исцељење. Господ нас позива у свој виноград и даје нам задатак — лични задатак, јединствено дизајниран за сваког од нас.

Време је жетве. Време је да обратимо пажњу на речи које Исус каже Матеју: „Хајде за мном“ (9:9). Време је да постанете апостол.

Voetnoten:

386. I glađu. Da ovo označava nedostatak i neznanje istine i dobra, jasno je iz značenja gladi, koja označava lišenost poznavanja istine i dobra, a isto tako nedostatak i neznanje o njima. Ove su stvari ozna ene glađu u Riječi. Razlog da su ove stvari označene glađu je to, što jelo i piće označavaju ono što hrani i održava duhovni život, a to su u glavnom poznavanja istine i dobra. Duhovnom životu, isto kao i prirodnom, potrebna je hrana i potpora; stoga, kad ih je čovjek lišen, ili kada one nestanu, ili kada su nepoznate a /čovjek/ ih želi, takav se život naziva glađu. Prirodna hrana isto tako korespondira duhovnoj hrani, kao hljeb dobru ljubavi, vino istini iz nje, a ostala jela i pića posebno svojim dobrima i istinama. O ovome se podrobno govorilo u prethodnim brojevima, i o tome će se govoriti u sledećim. Kaže se da glad označava lišenost znanja istine i dobra, kao i nedostatak i neznanje o njima, jer lišavanje postoji kod onih koji su u zlima i obmanama, nedostatak kod onih koji ih ne mogu znati, jer nisu u crkvi ili u njenoj doktrini, i neznanje kod onih koji znaju da ovakva znanja postoje i koji ih žele. Ove tri su označena glađu u Riječi, što se vidi iz odlomaka u kojima se pominje glad, gladan, žeđ, i žedan.

(I) Da glad označava lišenost poznavaja istine i dobra, što je slučaj kod onih koji su u zlima i obmnama, jasno je iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije:

Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti hrana ognju, čovjek (vir) ne će požaliti brata svojega. I zgrabiće s desne ruke, pa će opet biti glad, i ješće s lijeve ruke, pa se opet neće nasititi; svaki će jesti meso od mišice svoje. Manasija Jefrema, i Jefrem Manasiju, a obojica će se složiti na Jehovu (na Judu?) (9:18-21).

Niko ne može da razumije ove riječi osim preko unutrašnjeg smisla, naime, predmet o kome se govori, a to je gašenje dobra pomoću obmane, i istine pomoću zla. Izopačenost crkve kroz obmanu, označava se zemljom koja se zamračila od gnjeva Jehove nad vojskama; a njena izopačenost zbog zla, označena je narodom koji će bii hrana ognju; zemlja zamračena, označava crkvu gdje nema istine, nego samo obmane; a hrana za oganj, označava nestati zbog ljubavi za zlo; obmana, koja razara dobro, označena je sa, čovjek (vir) ne će požaliti brata svojega, gdje čovjek (vir) i brat označavaju istinu i dobro, ovdje čovjek označava obmanu a brat dobro, jer se kaže, ne će ga požaliti. Lišavanje svega dobra i istine koje slijedi, ma koliko da se traži, označeno je sa, I zgrabiće s desne ruke, i opet će biti gladan, i ješće s lijeve ruke, i opet se ne će nasititi; desna ruka označava dobro od kojega je istina, a lijeva ruka, istinu od dobra. Zgrabiti i jesti ove stvari, označava tražiti; a biti gladan i ne nasititi se, označava lišenost. Da će zlo ugasiti svu istinu, a obmana svo dobro, označeno je sa, Svaki će jesti meso sa mišice svoje, gdje meso na mišici označava moć dobra kroz istinu; čovjek označava obmanu, a jesti označava ugasiti. Da zbog toga nestaje sva volja za dobro i razumijevanje istine, označenio je Manasijom koji jede Jefrema, i Jefremom koji jede Manasiju. (Da Manasija označava volju za dobro, a Jefrem razumijevanje istine, može se vidjeti, br. 3969, 5354, 6222, 6234, 6238, 6267, 6296). Da je ovo slučaj s onima koji su u zlima i obmanama, označeno je sa, Oni zajedno protivu Jehove (p. p. U našem prevodu umjesto protivu Jehove stoji protivu Jude); jer kad je volja u dobru a razum u istini, tada su kod Jehove; jer su i jedno i drugo od Njega; ali kada je volja u zlu, a razum u obmani, tada su protivu Jehove.

Kod istoga:

3. Nemoj se radovati zemljo Filistejska, što se slomi prut onoga koji te je bio, jer će iz korjena zmijinjega niknuti zmija vasilinska, i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati. A tvoj ću korjen umoriti glađu, a ostatak on će pobiti (14:29, 30).

Slične su stvari označene ovim riječima u unutrašnjem smislu, ali ove ovdje govore o onima koji vjeruju da je sam unutrašnji vid prirodnog čovjeka vjera, a da se prethodnim oni opravdavaju i spasavaju, na taja način odričući da dobro ljubavi prema bližnjem ima nekog učinka. Oni koji su takve prirode nazivaju se Filistejcima, a svi zajedno zemlja Filistejska /cijela Filisteja/ (kao što se može vidjeti, br. 3412, 3413, 8093, 8313). Da ovo lažno načelo razara sve dobro i istine crkve, označeno je sa, Iz korjena zmijinjeg niknuće zmija vasilinska, gdje korjen zmijinj označava rušenje dobra i istine crkve. Da to vodi umovanju iz čistih obmana, označeno je sa, Plod će mu biti zmaj ognjeni krilati, gdje zmaj krilati označava umovanje od obmana. Lišavanje sve istine, a zbog toga i svega dobra, označeno je sa, Tvoj ću korjen umoriti glađu, a ostatak on će pobiti, gdje glad označava lišavanje istine i dobra, a ostatak označava sve ono što je nastalo od toga načela. Da su takve stvari označene, potvrđeno je mnogim iskustvom. Naime, oni koji su se utvrdili u načelu vjere same u doktrini i u životu, ti se vide u duhovnom svijetu kao zmije vasilinske, a njihova umovanja kao krilati zmajevi.

Kod istoga:

4. Ko gradi Boga /boga/, i lije lik, nije ni na kakvu korist. Kovač kliještima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom ruke svoje, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane (44:10, 12).

Pravljenje doktrine iz propriuma, kako iz intelekta tako i iz ljubavi, opisuje se prethodnim riječima. Građenjem Boga /boga/, označava se doktrina iz čovjekovog vlastitoga razuma; a izlivanje lika, iz sebe-ljublja. Radom na gvožđu kliještima na živom ugljevlju, označava se obmana koju on naziva istinom, i zlo koje on naziva dobrom; gvožđe označava obmanu, a vatra od ugljevlja označava zlo sebe-ljublja. I kuje čekićem, označava vješta umovanja iz obmana koja mogu da izgledaju kao da se slažu; radi snagom ruke svoje, označava iz propriuma; gladuje, te iznemogne, i ne pije vide, te sustane, označava da nigdje nema dobra ili istine; gladovati označava lišavanje dobra, a ne piti lišavanje istine. Kad iznemogne, te sustane, označava sve dok ne ostane ništa od dobra i ništa od istine. Kako može neko ko gleda na Riječ iz smisla slova pretpostviti bilo šta drugo nego da se ovdje opisuje pravljenje rezanoga lika? Pa ipak, svako može da vidi da ovdje pravljenje rezanoga lkika znači nešto duhovno. Osim toga, bilo bi suvišno reći, da gladuje sve dok ima snage, i da pije dok ne posustane. Ne samo u Riječi ovdje, nego i na drugim mjestima, pravljenje lažne doktrine opisuje se idolma, i razanim likovima, koji označavaju religijske obmane, doktrinarne obmane iz čovjekovog vlastitoga razuma, i iz sebe-ljublja vidi br. 8869, 8932, 8941, 9424, 10406, 10503).

Kod istoga:

5. Ovo te dvoje zadesi; ko te požali? Pustoš i rasap i glad i mač (51:19).

Glađu se ovdje označava lišavanje poznavanja (cognitiones) dobra, sve dok ga popuni ne nestane; a mačem lišavanje poznavanja istine, ko je više nema; stoga se pominje i pustoš i rasap (razaranje), gdje pustoš označava da više nema dobra, a rasap (razaranje) da više nema istine.

Kod istoga:

6. Ovako kaže Gospod Jehova, Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati; gle, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni; gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stidjeti (65:13).

I ovdje biti gladan i žedan označava biti lišen dobra ljubavi i istina vjere, gdje biti gladan znači lišenje dobra ljubavi, a biti žedan lišenje istina vjere; jedenjem i pijenjem označava se komunikacija i usvajanje dobara i istina; a slugama Gospoda Jehove, oni koji primaju dobra i istine od Gospoda; otuda se vidi šta se označava sa, Gle, sluge će moje jesti a vi ćete biti gladni; sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni. Da će prvi imati vječnu sreću, a drugi nesreću, označeno je sa, Gle, sluge će moje jesti, a vi ćte gladovati, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni. Da će prvi imati vječnu sreću, a drugi nesreću, označeno je sa, Gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stidjeti.

Kod Jeremije:

7. Mačem, glađu, i pomorom pomoriću ih. Tada rekoh; Oh, o Gospode Jehova, evo, proroci im govore: ne ćete vidjeti mača, i ne će biti gladi u vas, za to Jehova reče protivu proroka koji prorokuju u moje ime, a ja ih nijesam poslao; a oni kažu ne će biti mača ni gladi u ovoj zmlji, stoga će ovi proroci biti pomoreni mačem i glađu; oni koja prorokuju, biće bačeni po ulicama Jerusalimskim, i ne će bi nikoga da ih sahrani (14:12, 13, 15, 16).

Mačem, glađu, i pomorom, označava se lišenost istine i dobra, a zbog toga i duhovnog života, kroz obmane i zla; mačem, lišenost istine kroz obmane; glađu, lišenost dobra kroza zla; a pomorom, lišenost duhovnog života. Prorocima se označavaju oni koji uče istinama doktrine, a u apstraktnom smislu, doktrinarne stvari istine. Otuda se vidi šta je označeno svima ovima, naime, da oni koji uče doktrini obmane i zla, da će nestati zbog onoga što je označeno mačem i glađu. Da oni koji primaju tu doktrinu od njih odvojeno od sve istine crkve, i koji su prokleti, označeni su sa, biće bačeni po ulicama Jerusalimskim, i ne će biti nikoga da ih sahrani; ulice Jerusalimske označavaju istine crkve, a biti bačen po njima, označava biti odvojen od tih istina, dok ne biti sahranjen označava biti proklet.

8. Slično je označeno mačem, glađu, i pomorom u sledećim odlomcima, naime, mačem, lišenost istine zbog obmana; glađu, lišensot dobra kroza zla; a pomorom, smrt i lišenje duhovnog života.

Kod Jeremije:

I od mača i od gladi izginuće, i mrtva će tjelesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim (16:4).

Mrtva tjelesa kao hrana pticama nebeskim, označava prokletstvo zbog obmana; to što će biti hrana zvijerima zemaljskim označava prokletstvo zbog zala.

Kod istoga:

Porekoše Jehovu, kad rekoše, nije tako!, ne će nas zlo zadesiti, i ne ćemo vidjeti mača ni gladi (5:12).

Kod istoga:

Evo, ja ću ih pohoditi: mladići će njihovi izginuti od mača, sinovi njihovi i kćeri njihove izginuće od gladi (11:22).

Kod istoga:

Za to predaj sinove njihove gladi i učini da izginu od mača, i žene njihove da budu sirote i udove, i muževi njihovi da se pogube, mladiće da pobije mač u boju (18:21).

Kod istoga:

Evo, ja ću pustiti na njih mač, glad, i pomor, i učiniću ih da budu kao smokve rđave, koje se ne mogu jesti. I goniću ih mačem i glađu i pomorom (29:17, 18).

Kod istoga:

I poslaću na njih mač, glad, i pomor, dokle se ne istrijebe sa zemlje, koju sam dao njima i ocima njihovijem (24:10).

Kod istoga:

Evo, ja proglašavam slobodu suprot vama, govori Jehova, maču, pomoru i gladi, i predaću vas da se potucate po svijem carstvima zemaljskim (34:17).

Kod Jevanđelista:

Ustaće narod na narod, i carstvo na carstvo; i biće pomor, i glad, i trešnja, na mnogim mjestma (Mat. 14:7; Marko 13:8; Luka 21:11).

Kod Jezikilja:

Što si oskrvnio svetinju moju, trećina će tvoja pomrijeti od pomora, i od gladi će izginuti usred tebe, a druga će trećina pasti od mača oko tebe, a trećinu ću rasijati u sve vjetrove. Kad pošaljem među njih zle strijele gladi, koje će ih uništiti; a ja ću ih poslati da ih nestane; i još ću uvećati glad kod njih, i kad im slomim potpru u hljebu; pustiću na njih glad i divlje zvijeri, pa će pomor i krv proći kroza te (5:11, 12, 16-17).

Kod istoga:

Na polju mač, a unutra pomor i glad; ko bude u polju, poginuće od mača; a ko bude u gradu, njega će glad i pomor proždrijeti (6:11, 12).

Kod Jeremije:

Ako li rečete: ne ćemo da ostanemo u toj zemlji, da ne bi slušali glas Jehove Boga svoga, govoreći, ne, nego idemo u zemlju Egipatsku (Misirsku), da ne vidimo rata i glasa trubnoga, da ne čujemo i ne budemo gladni hljeba, i ondje ćemo se naseliti. Čujte riječ Jehovinu: Ako vi okrenete lice svoje da idete u Egipat i otidete da se naselite ondje, ondje će vas u zemlji Egipatskoj stignuti mač kojega se bojite, i glad, radi koje se brinete, i ondje ćete izginuti. Znajte dakle da ćete izgnuti od mača i od gladi i od pomora na mjestu kuda ste radi otići; i uzeću ostatak Judin, koji okrenu lice svoje da ide u zemlju Egipatsku da se ondje stani, i izginuće svi; u zemlji Egipatskoj pašće i izginuti od mača i od gladi, malo i veliko, i biće uklin i čudo i prokletsvo i rug. I pohodiću one koji nastavaju u zemlji Egipatskoj, kao što sam pohodio Jerusalim, mačem, glađu, i pomorom (42:13-18, 22; 44:12, 3, 27).

Egiptom se ovdje označava Prirodno, a ići u Egipat i tamo se nastaniti znači postati prirodan. (Da Egipat označava doslovno znanje (scientificum) prirodnog čovjeka, i da stoga označava prirodno, a zemlja Egipatska prirodni um (mens), može se vidjeti br. 4967, 5079, 5080, 5160, 7648, 9340, 9391; i da nastaniti se označava biti poučavan, i živjeti, br. 1463, 3025, 3672.) Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno u duhovnom smislu sa, da ne treba da idu u Egipat, da ne poginu od mača, gladi, i pomora, naime, da ne postanu čisto prirodni, naime, da ne bi bili lišeni sve isine, dobra, i duhovnog života; jer je prirodni čovjek, odvojen od duhovnoga, u obmanama i zlima, pa stoga u paklenskom životu – (Da je prirodni čovjek, odvojen od diuhovnoga takav, može se vidjeti u Nauku Novoga Jerusalima, br. 47, 48); - stoga se kaže da ako dođu u Egipat, biće uklin, čudo, i rug, i više ne će vidjeti ovo mjesto). Mjestom koje ne će više vidjeti, označava se stanje duhovnoga čovjeka, isto što je označeno zemljom Hananskom. Ovakve su stvari označene i protivljenjem (mrmljanjem) sinova Izrailjevih u pustinji, jer su tamo tako željeli da se vrate u Egipat, pa im je stoga bila data mana, koja označava duhovnu hranu (Izlazak 16:2, 3, 7-9, 22).

Kod Jezikilja:

9. Tada ću ispružiti ruku svoju protivu doma Izrailjevog, da mu ukinem potporu u hljebu i da pustim glad nanj i istrijebim u njoj ljude i stoku. I da pustim ljute zvijeri u zemlju, te pomori ljude, i da opusti. A kamo li kad pustim četiri ljuta zla svoja, mač i glad i zle zvijeri i pomor na Jerusalim, da istrijebim u njemu ljude i stoku (14:13, 15, 21).

U ovim se riječima opisuje pustošenje crkve. Dom Izrailjev i Jerusalim označavaju crkvu; ukinuti potporu u hljebu označava razoriti sve nebesko i duhovno, čime ona treba da se hrani; jer se hljebom obuhvata sve neba i crkve, ili sva duhovna hrana; a istrijebiti ljude i stoku (bestiam) označava svo duhiono i prirodno osjećanje; stoga mač, glad, i divlje zvijeri (feram) i pomor, označavaju razaranje istine pomoću obmane, i osjećanja istine i dobra pomoću požuda koje izviru iz zlih ljubavi, a gašenje duhovnog života kao posledicu. Ovo se naziva četri ljuta zla, koja su označena mačem, glađu, smrću i divljim zvijerima u ovome stihu Aspokalipse. Vidi se da se ovdje opisuje pustošenje crkve.

10. Tri zla označena glađu, mačem, i pomorom, bila su najavljena preko proroka Gada Davidu, kada je prebrojao narod (2 Samuilova 24:13). Niko ne zna zašto su ovakva zla poslata protivu Davida samo zato što je prebrojao narod, osim ako zna da je narod Izrailjski pretstavljao a otuda i označavao, crkvu u pogledu njenih istina i dobara, i da broj označava znati njihov kavalitet, pa ih onda rasporediti i pripraviti u skladu s tim. Jer niko, osim Gospod sam, ne zna niti može to uraditi; a čovjek koji to pokuša, lišava sebe svega dobra i istine, a isto tako i duhovnog života; stoga što je David ovo učinio na reprezentativan način, stoga su ona tri zla bila njemu predložena, od kojih je morao da bira jedno. Ko ne vidi da nije bilo nikakvoga zla u prebrojavanju naroda, i da je zlo zbog kojega su David i njegovnarod bili kažnjeni, bilo sakriveno unutra, naime, u reprezentativima u kojma je tada bila crkva? U onim navedenim odlomcima, glad označva lišavanje poznavanja istine i dobra, a otuda i lišavanje sve istine i dobra.

11. /II) Da glad isto tako označava nedostatak ovih (to jest, znanja), koja su kod onih koji ih ne mogu da znaju, jer nisu u crkvi ili u njenoj doktrini, vidi se iz sledećih odlomaka.

Kod Amosa:

Gle, idu dani, kada ću poslati glad na zemlju, ne glad za hljebom, niti žeđ za vodom, nego za slušanjem riječi Jehovinih; oni će lutati od mora do mora, od sjevera do istoka; tražiće amo i tamo riječ Jehovinu, i ne će je nalaziti. U taj će dana djevojke i mladići obamirati od žeđi (8:1-13).

Ovdje je objašnjeno šta je označeno glađu i žeđi, naime, ozna ava se glad za hljebom, ne žeđ za vodom, nego za slušanjem riječi Jehovine, pa je stoga to nedostatak poznavanja (cognitiones) dobra i istine koji se označava; a da ovi nisu u crkvi, ili u njenoj doktrini, opisuje se sa, lutaće od mora do mora, i od sjevera do istoka, tražeći riječ Jehovinu, i ne će je nalaziti. Od mora do mora označava na svim stranama, jer poslednja granica u duhovnom svijetu izleda kao mora, gdje istine i dobra imaju svoj početak i završetak; stoga mora u Riječi označavaju znanja istine i dobra, kao i doslovno znanje u opšte. Od sjevera do istoka, isto tako označava na svim stranama gde su istina i dobro; sjever označava gdje je istina u zatamnjenju, a istok označava gdje je dobro. Pošto je nedostaak poznavanja dobra i istine označen glađu i žeđu, stoga se kaže, u taj će dan djevojke i mladići obamirati od žeđi; djevojke označavaju osjećanja istine i dobra, a mladići označavaju istine same koje su od dobra, dok žeđ od koje obamiru, označava njen nedostatak. (Da djevojke označavaju osjećanja istine i dobra, može se vidjeti, br. 2362, 3963, 6723. 6775, 6799; da mladići označavaju istine same, i inteligenciju, vidi br. 7668.)

Kod Isaije:

12. Za to se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju (zbog nedostatka znanja), i gladni ljudi biće njihova slava, i mnoštvo njegovo ginuće od žeđi (5:13).

Pustošenje ili razaranje crkve zbog nedostatka znanja dobra i istine, označeno je sa, Za to se narod moj odvede u ropstvo zato što ne znaju (zbog nedostatka znanja). Božanska istina, koja čini crkvu, označena je slavom; da to nije dobro, označeno je slavom gladnih ljudi, gdje gladni ljudi označavaju one koji nemaju opažanja dobra, i ne poznaju istinu; i da zbog toga nemaju istine, označava se mnoštvom koje gine od žeđi, gdje ginuti od žeđi označava nedostatak istine, dok se mnoštvo u Riječi kaže za istine.

Kod istoga:

13. Neka narod traži Boga svoga, zakon, i svjedočanstvo; hodaće po zemlji potucajući se i gladujući, i kad bude gladan, ljutiće se i psovaće cara svojega i gledaće gore, i psovaće cara svojega i Boga svojega gore. A kad pogeda na zemlju, a to nevolja i mrak, i teška muka, i on izagnan u tamu (8:19-22).

Ovdje se govori o onima koji su u obmanama zbog nedostatka poznavanja istine i dobra, i o njihovoj ljutnji kao posledici; njihova je greška u tome što su gledali gore, ali su gledali i na zemlju, gdje su, međutim, vidjeli samo tešku muku i tamu. Gledati gore i gledati na zemlju, označava gledati svuda gdje su dobra i istine. Ali, vide samo tešku muku i tamu, označava da je nigdje ne mogu naći, samo se nalaze potpune obmane gdje tama označava gustu obmanu. Njihova se ljutnja kao posledica opisuje sa, pa će se desiti da kada su gladni, da se ljute, i da psuju svoga cara i svoje bogove; biti gladan označava želju da se sazna; car označava obmanu; bogovi označavaju obmane bogoštovanja; a psovati označava prezirati.

U Plaču:

14. Podiži ruke svoje ka Gospodu, za dušu djece svoje koja obamiru od gladi na uglovima ulica tvojih (2:19).

Plač nad onima koji treba da prime pouku u poznavanjima dobra i istine preko kojih se stiče duhovni život, opisuje se sa, Podiži ruke svoje ka Gospodu, za dušu djece svoje; a potreba za tim poznavanjima opisuje se obamiranjem od gladu na uglovima ulica; glad označava potrebu; ulice označavaju istine doktrine; obamirati na njima, označava njihovo otsustvo.

Kod istoga:

15. Robovi (sluge) nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovijeh. Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hljeb. Koža nam pocrnje kao peć, od ljute gladi (5:8-10).

Robovima koji vladaju nad njima dok nema nikoga da ih izbavi iz njihovih ruku, označavaju se zla i obmane doktrine, u opšte zle ljubavi i lažna načela. Donosim sa strahom za svoje duše hljeb, zbog mača u pustinji, označava da nema dobra iz kojega može da se stekne duhovni život, zbog čega vladaju obmane; mač označava razarajuću obmanu; a pustinja označava gdje nema dobra jer nema istine, jer je svo dobro kod čovjeka kroz istine, jer gdje nema istina, nego samo obmana, nema ni dobra. Koža nam pocrnje kao peć od ljute gladi, označava da je zbog nedostatka poznavanja dobra i istine, prirodni čovjek u svojoj vlastitoj zloj ljubavi. Koža, zbog korespondencije s Velikim čovjekom ili nebom, označava prirodnog čovjeka; biti crn kao peć, znači biti u svom vlastitom zlu od obmana; a ljuta glad označava nedostatak poznavanja dobra i istine.

Kod Luke:

16. Teško onima koji su siti jer će ogladnjeti (6:25).

Siti u Riječi označavaju one koji imaju Riječ, gdje su sva poznavanja (cognitiones) dobra i istine; biti gladan označava imati potrebu za njima, i biti njih lišen.

Kod Jova:

Blago čovjeku kojega Bog kara; i za to ne odbacuj karanja Svemogućega. U gladi izbaviće te od smrti, a u ratu od mača (5:17, 20).

Ovdje se govori o onima koji su u iskušenjima; iskušenja su označena sa, kojega Bog kara, i karanjem Svemogućega. Svemogućim se isto tako označavaju iskušenja, izbavljenja iz njih, i utjeha poslije njih. (Kao što se može vidjeti, br. 1992, 3667, 4572, 5228, 6229). Glad u kojoj će se otkupiti, označava iskušenje u pogledu opažanja dobra, u kojemu će biti izbavljen od zla; otkupiti je izbaviti; mač u ratu označava iskušenje u pogledu razumijevanja istine, gdje rat označava iskušenje ili borbu protivu iskušenja.

17. (III) Da glad u Riječi označava i neznanje poznavanja istine i dobra, što se odnosi na one koji znaju da postoje takva znanja i žele ih, što je jasno iz sledećih odlomaka.

Kod Mateje:

Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi (5:6).

Glad za pravdom označava želju za dobrom, jer se u Riječi pravda kaže za dobro.

I kod Luke:

Gladne napuni blaga, a bogate otpusti prazne (1:53).

Gladni označavaju one koji su u neznanju poznavanje istine i dobra, ali ih žele; bogati, one koji imaju u obilju tih znanja, ali ih ne žele; a da se ovi poslednji njih lišavaju, označava se time što ih Bg otpušta prazne.

Kod Davida:

18. Gle, oko je Jehovino na onima koji ga se boje, i na onima koji čekaju milost njegovu. On će dušu njihovju izbaviti od smrti, i prehraniti ih u gladne godine (Psalam 33:18, 19).

Onima koji se boje Jehove označavaju se oni koji vole da izvršavaju Njegove zapovijesti. Izbavljanjem duše od smrti, označava se izbavljanje od zala i obmana, pa stoga i od prokletstva; a sa prehraniti u gladne godine, označava se dati duhovni život u skladu sa željom. Želja za poznavanjem istine i dobra je duhovno osjećanje istine, koje postoji samo kod onih koji su u dobru života, to jest, koji izvršavaju Gospodove zapovijesti, koji su, kao što je rečeno, označeni onima koji se boje Jehove

Ponovo:

19. Neka hvale Jehovu za milost njegovu, jer siti dušu čežnjivu, i dušu gladnu puni dobra (Psalam 107:8, 9).

Nasititi čežnjivu dušu, i nahraniti gladnu dušu dobrom, znači /milost/ za one koji žele dobra i istine; čežnjiva duša označava one koji žele istine, a gladna duša, one koji žele dobra.

Ponovo:

Nema oskudice onima koji se boje Jehove. Lavići su ubogi i gladni, a koji traže Jehovu ne manjka im nikakvo dobro (Psalam 35:9, 10).

I ovdje oni koji se boje Jehove, kod kojih nema oskudice, označavaju one koji vole da tvore Gospodove zapovijesti; a oni koji traže Jehovu, kojima ne će ništa nedostajati, označavaju one koje Gospod voli, i koji primaju dobra i istine od Njega. Lavići koji su ubogi i gladni, označavaju one koji znaju i koji su mudri od sebe; biti ubog i trpjeti glad označava da nemaju ni istine ni dobra. (Šta lavovi označavaju u oba smisla, može se vidjeti, b. 278.)

Ponovo:

20. Jehova čini sud onima, kojima se čine krivo; daje hranu gladnima. Jehova driješi svezane (Psalam 146:7).

Kojima se čini krivo, ovdje označavaju one koji su u obmanama zbog neznanja; njima čine krivo oni duhovi koji su u obmanama; stoga, kaže se da Jehova čini njima sud, oslobađajući ih od onih koji im čine krivo. Gladnima se označavaju oni koji žele dobra, i pošto ih Gospod siti, kaže se Jehova daje hranu gladnima; davati hljeb znači hraniti, a duhovna hrana sastoji se od znanja (scientia), inteligencije, i mudrosti. A onima koji su svezani, označavaju se oni koji žele istine, ali ih od njih odvajaju obmane doktrine, ili neznanje, jer nemaju Riječ. Stoga driješiti svezane je osloboditi iz od njih. (Da se ovakvi nazivaju svezanima, može se vidjeti, br. 5037, 5086, 5096.)

Ponovo:

21. On pretvara pustinju u jezera, i suhu zemlju u izvore vodene, i naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje. I naseljavaju onamo gladne; siju polja, sade vinograde i sabiraju ljetinu (Psalam 107:35-37).

Ove se riječi moraju razumjeti sasvim drugačije nego što su u smislu slova, naime, traba razumjeti da oni koji su u neznanju o istinama, a žele da ih saznaju, biće obogaćeni i bogati; jer to što će Jehova pustinju pretvoriti u jezera, znači da gdje je neznanje biće obilje istine, gdje pustinja označava da tamo gdje se ne zna istina, biće jezera i obilje istine. Pretvoriti suhu zemlju u potoke, označava isto u prirodnom čovjeku, jer suha zemlja označava gdje se ne zna istina, a potoci označavaju obilje; prirodni čovjek označava vodu koja teče; a voda označava istine. Naseljavati onamo gladne, označava da On čini da žive oni koji žele istinu; nastavati označava živjeti, a oni koji su gladni, označavaju one koji žele. Da zidaju gradove za življenje, označava oblikovati sebi doktrinu života; grad označava doktrinu, a nastavati označava život. Da mogu sijati polja, i saditi vinograde, i sabirati ljetinu, označava primati istine, razumjeti ih i tvoriti ih; sijati polja označava poučavati i primati istine; saditi vinograde označava primati te istine u razum, to jest, u duh, jer vinogradi označavaju duhovne istine, odakle saditi ih označava duhovo ih primati, to jest, razumjeti te istine: sabirati ljetinu oza ava tvoriti ih i primati dobra, jer su plodovi djela i dobra ljubavi prema bližnjem.

Ponovo:

21. Zna Jehova dane bezazlenima, i dio njihov traje do vijeka. Ne će se postidjeti u zlo doba, u dane gladne biće siti (Psalam 37:18, 19).

Dani bezazlenih označavaju stanja onih koji su u dobru, i u istinama iz njih /iz dobara/, ili stanja onih koji su u ljubavi prema bližnjem, i u vjeri iz ove /ljubavi prema bližnjem/. Da će Jehova biti njihov dio za uvijek, označava da su oni Njegovi i da su u nebu; da se ne će postidjeti u zlo doba, označava da e pobjediti kad ih zla budu iskušavala; i da će u gladne dane biti siti, označava da će ih istine podržavati, kada budu napadani i iskušavani od obmana. Zlo doba i gladni dani, označavaju stanja iskušenja; a iskušenja su od zala i obmana.

U prvoj knjizi Samuilovoj:

23. Luk junacima slomi se, i iznemogli opasaše se snagom. Koji bijahu siti, idu pod najam /naimaju se/ za hljeb; i koji bijahu gladi, nijesu više; i nerotkinja rodi sedmero, a koja maše djece, iznemože (1:4, 5).

Ovdje se sa, koji bijahu siti, idu pod najam za hljeb, i s gladnima koji koji to više nisu, označavaju oni koji žele dobra i istine. Ostalo se može vidjeti objašnjeno gore (br. 257, 357).

Kod Isaije:

24. Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeći licemjerno i govoreći na Boga laž, da isprazni dušu gladnome i napoj žednome da uzme (32:6).

Nevaljalcem se naziva onaj koji je u obmanama i zlima iz ljubavi prema sebi, stoga, iz svoje vlastite inteligencije. Obmane su označene nevaljalstvom o kome govori; zla, srcem njegovim koje gradi bezakonje. Zla koja govori protivu dobara, označena su licemjerstm kojim se služi; a obmane koje govori protivu istina, time što govori laž protivu Jehove. Da se ovim želi srušiti one koji žele dobra i istine, označeno je s ispraziti dušu gladnome, i napoj uzeti od žednoga; gladna duša označava one koji žele dobra, a onaj koji je žedan, one koji žele istine.

Ponovo:

25. I ako otvoriš dušu gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje i tama će tvoja biti kao u po dne (58:10).

Ovim se riječima opisuje ljubav prema bližnjemu, ovdje prema onima koji su u neznanju, a u isto vrijeme i u želji za saznaju istine, i u nevolji zbog obmana koje nad njima vladaju; i da će kod onih koji su u ljubavi prema bližnjem, obmane biti razagnane, a istine da će davati svjetlost i da će blistati. Ljubav prema bližnjemu za one koji su u neznanju, a u isto vrijeme žele da saznaju istine, označena je sa, ako otvoriš dušu gladnome; gladni ozna avaju one koji žele, a duša označava razumijevanje istine koja poučava. Da je tako s onima koji su u nevolji zbog obmana koje nad njima vladaju, označeno je sa, i ako nasitiš dušu nevoljnome; da će kod ovih koji su u takvoj ljubavi prema bližnjem, neznanje nestati, i da će istine dati svjetlsot i sijati, sa, tada će zasjati vidjelo tvoje u mraku, i tama će tvoja biti kao u po dne. Tama označava neznanje duhovnoga uma, a gusti mrak neznanje prirodnoga uma; vidjelo označava istinu u svjetlosti, slično kao i u po dne. Tako su prosvijetljeni oni koji, iz ljubavi prema bližnjem ili zbog duhovnog osjećanja, poučavaju one koji su u obmanama zbog neznanja; jer je ta ljubav prema bližnjem iz influksa (upliva) svjetlosti ili istine od Gospoda.

Ponovo:

26. Nije li ovo post koji izabrah? da prelomiš hljeb svoj gladnome, i sromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gologa, da ga odjeneš? (58:6, 7).

Ovim su riječima ozna ene slične stvari; jer se prelamanjem hljeba gladnome, označava od ljubavi prema bližnjem, prenijeti i poučiti one koji su u neznanju a koji u isto vrijeme željni da saznaju istine. Uvesti izagnane u kuću, označava popraviti i podržati one koji su u obmanama, a otuda u žalosti; izagnani su oni koji su u žalosti zbog obmana. Jer oni koji su u obmanama, stoje napolju, dok su u kućama oni koji su u istinama; jer kuća označava intelektualni um, u koji se samo istine pripuštaju, jer se on otvara istinama od dobra. Zbog ovakvog značenja, dodaje se, gologa da odjeneš; biti go označava biti bez istina, a odjenuti označava poučiti; jer haljine u Riječi označavaju istine koje oblače (kao što se može vidjeti gore, br. 185).

Ponovo:

27. Ne će biti gladni ni žedni; ne će ih biti vrućna ni sunce; jer kome je žao, on će ih voditi, i pored izvora vodenijeh provodiće ih (49:10).

Da ne će biti ni gladni ni žedni, ne znači da ne će biti galdni i žedni prirodne hrane i pića; i da ih ne će biti prirodna vrućina i sunce, to ne znači da će im od toga biti vruće; sli no, i da će biti provođeni pored vodenih izvora. Ko god misli, zar ne vidi da se ovdje ozančavaju druge stvari? Glađu i žeđi označavaju se glad i žeđ za onim stvarima koje pripadaju vječnom životu, ili koje ga daju, a što se u glavnom odnosi na dobro ljubavi i istinu vjere, glad na dobro ljubavi, a žeđ na istinu vjere. Vrućina i sunce označavaju vrućinu koja potiče od načela obmane i ljuvavi prema zlu; jer ovi oduzimaju svu duhovnu glad i žeđ; izvori vode pored kojih će ih Gospod voditi, označavaju prosvijetljenost u svakoj istini, gde izvor označava Riječ, a isto tako i doktrinu iz Riječi; voda označava istinu; a voditi, kada se kaže za Gospoda, označava prosvijetliti. Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno Gospodovim riječima kod Jovana:

Ja sam hljeb života; ko dođe k meni, nika ne će ogladnjeti; ko vjeruje mene, neće nikad ožednjei (6:35).

Ovdje se vidi da je ogladnjeti ići Gospodu, a ožednjeti da je vjerovati Njega; doći Gospdu je izvršavati Njegove zapovijseti.

28. Pošto su ove stvari označene glađu i žeđu, to se vidi šta je označeno i Gospodvim riječima kod Mateje:

Tada će reći car onima što stoje s desne strane: kad ogladnjeh, daste mi da jedem; ožednjeh, i napojite me; bijah gost, i primiste me. Onda reče onima s lijeve strane da kad je bio gladan, nisu ga nahranili; i žedan, nisu ga napojili; a kad gost, nisu ga primili (25:34, 35, 41-43).

Biti gladan i žedan označava neznanje i duhovnu oskudicu, a nahraniti i napojiti označava poučiti i prosvijetliti iz duhovnog osjećanja, ili iz ljubavi prema bližnjem; stoga se kaže, Bio sam gost, i ne primiste me, gdje se gostom označavaju oni koji su izvan crkve, a žele da budu poučeni i da prime doktinarne stvari crkve, i živjeti u skladu s njima (vidi br. 1463, 4444, 7908, 807, 8913, 9196). I u Riječi čitamo o Gospodu, da je On bio gladan i žedan, čime se označava da je d Svoje Božanske ljubavi hoće i želi spasenje ljudske rase.

Da je bio gladan, čitamo kdo Marka:

29. I kad dođoše u Betaniju, Isus ogladnje, i ugledavši smokvu jednu kraj puta, dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišća sama, jer to nije bilo vrijeme za smokve. Zato joj reče: da niko ne jede roda s tebe u vijeke. Kad su u enici u jutro prolazili, vidješe da se smokva osušila iz korjena (11:12, 14-20; Mateja 21:19, 20). (p. p. autor je često skraćivao tekst ističući dijelove koje je objašnjavao).

Onaj ko ne zna da sve u Riječi sadrži duhovni smisao, može da pomisli da je Gospod ovo učinio smokvinom stablu u ljutnji, jer je bio ogladnio; ali smokvinim stablom ne označava se smokvino stablo, nego crkva u pogledu prirodnog dobra, a posebno Jevrejska Crkva. A u njoj nije bilo prirodnog dobra, jer nije biio duhovnog, nego samo neke istine iz smisla slova Riječi, što je označeno time što je Isus vidjevši iz daleka da smokvu sa ličćem, prišao joj u nadi će naći nešto na njoj; ali kad joj je prišao, našao je samo lišće. Lišće označava istine smisla slova Riječi. Da kod te nacije nema prirodne istine crkve, jer su u gustim obmanama i u zlim ljubavima, označeno je time što je Isus rekao, Neka niko nikad od tebe ne jede roda, i smokva se osušila iz korjena. Isto tako se kaže, da nije bilo vrijeme smokava, čime se označava da crkva još nije počela. Da je početak nove crkve označen smokvinim stablom, vidi se iz Gospodovih riječi (kod Mateje 24:32, 33; Marka 13:28, 29; i kod Luke 21:28-31). Iz ovih se razmatranja vidi šta je označeno glađu. (Da smokvino stablo označava prirodno dobro crkve, vidi br. 217, 4231, 5113; i da lišće označava istine prirodnog čovjeka, vidi gore (br. 109),

Da je Gospod ožednio, čitamo kod Jovana:

30. Po tom znajući Isus da se sve svrši, i da se zbude pismo, reče: žedan sam (dipso). Ondje stajaše sud pun octa, i oni napuniše sunđer octa, i nataknuše na trsku, te prinesoše k ustima njegovijem. I kad primi Isus ocat, reče; svrši se (consummatum est) (19:28-30).

Oni koji misle o ovome samo prirodno a ne duhovno, mogu da pretpostave da se ovdje govori o tome da je Gospod ožednio, i da Mu je dat ocat; ali pošto su se sve stvari u Pismu rečene o Njemu tada se završaale, a došao je u svijet da spase čovječanstvo, stoga je rekao, žedan sam, čime se označava da je iz Božanske ljubavi htio i želio spasenje ljudske rase. A što mu je dat ocat, označava da u dolazećoj crkvi ne će biti prave isine, nego istine pomijšane s obmanama, kao što je kod onih koji odvajaju vjeru od ljubavi prema bližnjem, ili istinu od dobra, što je označeno octom. To što su to stavili na spužvu, označavalo je čišćenje od toga, pošto spužva označava spoljašnje sredstvo čišćenja (kao što se može vidjeti, br. 7918). Da svaka pojednost iznesena u Riječi o Gospodovoj patnji, obuhvata i označava Božanske, nebeske, i duhovne stvari, može se vidjeti gore (br. 83). Iz gore navedenih odlomaka, vidi se šta u Riječi glad označava. Neka se ovo ispita dobro i razmotri, pa će svako ko misli malo dublje, da uvidi da se ovdje ne označavaju prirodna glad, i žeđ, nego suhovna.