774. Da se sa zvijeri po vrstama svojim označava duhovno dobro; sa stokom po vrstama svojim, svako prirodno dobro, a sa što miče po zemlji, svako čulno i telesno dobro, već je rečeno i pokazano, stav 45, 46, 142, 143, 246. Na prvi pogled reklo bi se kako ne može biti istina da divlje zveri predstavljaju duhovno dobro; ali da je to ipak istinito značenje, vidi se iz niza izraza, gde se prvo kaže oni, što označava čoveka Crkve; zatim divlja zvijer, onda stoka i konačno ono što miče. Tako da divlja zvijer uključuje ono što je od više vrednosti i bolje nego stoka, a razlog je to što u hebrejskom jeziku divlja zver označava životinju u kojoj je duša živa. Tako da ovde to ne znači neku divlju zver, nego životinju koja ima živu dušu, jer su to iste reči. Da zveri, stoka i ono što miče po zemlji predstavlja ono što pripada volji, rečeno je ranije, a pokazaće se i u ovome što sledi, gde će se govoriti o pticama.

45. Oni koji su živeli u pradrevna vremena ovako su označavali ono što se odnosilo na razum i volju; stoga se kod proroka i u Reči Starog zaveta to označava raznim vrstama životinja. Zveri ima dve vrste: zlih, koje se tako nazivaju jer su škodljive, i dobrih, koje su neškodljive. U čoveku su zla označena zlim zverima, kao što su medvedi, vuci, psi, dok se dobre i blage stvari označavaju golubicama, ovcama, jaganjcima. Zveri koje se ovde pominju jesu dobre i blage i označavaju osećanja, jer je reč o onima koji se rađaju ponovo. Niže stvari u čoveku, koje su povezanije s telom, nazivaju se divljim zverima zemaljskim, a to su požuda i uživanje.