Nebeske Tajne #2764
2764. POGLAVLJE 22.
1. Poslike toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: evo me.
2. I reče mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Izaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na Žrtvu tamo na brdu gdje ću ti kazati.
3. I sjutradan ustavši rano Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Izaka sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mjesto koje mu kaza Bog.
4. Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mjesto iz daleka.
5. I reče Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.
6. I uzevši Avram drva za žrtvu, naprti Izaku sinu svojemu, a sam uze u ruke svoje ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
7. Tada reče Izak Avramu ocu svojemu: oče! A on reče: što, sine? I reče Izak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu?
8. A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.
9. A kada dođoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram načini ondje žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Izaka sina svojega metnu ga na žrtvu svrh drva;
10. I izmahnu rukom svojom i uze nož da zakolje sina svojega.
11. Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba. I reče: Avrame! Avrame! A on reče: evo me.
12. A anđeo reče: ne diži ruke svoje na dijete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.
13. I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mjesto sina svojega.
14. I nazva Avram ono mjesto: Gospod će se postarati. Za to se i danas kaže: na brda, gdje će se Gospod postarati.
15. I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama,
16. I reče: sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nijesi požalio sina svojega,
17. Zaista ću te blagosloviti i sjeme tvoje mnogo umnožiti, da ga bude kao zvijezda na nebu i kao pijeska na brijegu morskom; i naslijediće sjeme tvoje vrata neprijatelja svojih;
18. I blagosloviće se u sjemenu tvojemu svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.
19. Tada se Avram vrati k momcima svojim, te se digoše, i otidoše zajedno u Bersabeju; jer Avram življaše u Bersabeji.
20. Poslije toga javiše Avramu govoreći: gle, i Melha rodi sinove bratu tvojemu Nahoru:
21. Husa prvenca i Buza brata mu, i Kamuela oca Avramova,
22. I Kazeda i Azava i Feldasa i Jedlafa i Batuela.
23. A Batuel rodi Rebeku. Osam ih rodi Melha Nahoru bratu Avramovu.
SADRŽAJ
Stih 1. Predmet o kojemu se ovori u ovome poglavljuj, u unutrapšnjem smilsu, je Gospodova najveća i najdublja iskušenja, preko kojih je sjedinio Ljusku Suštinu sa Božnskom Suštinom; i spasenje onih koji sačinjavaju Gospodovu duhovnu crkvu, koz to jwedinstvo.
Postanak 22
1
Posle toga htede Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: Evo me.
2
I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.
3
I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog.
4
Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.
5
I reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.
6
I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
7
Tada reče Isak Avramu ocu svom: Oče! A on reče: Šta je, sine! I reče Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?
8
A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.
9
A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva;
10
I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog.
11
Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me.
12
A anđeo reče: Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.
13
I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.
14
I nazva Avram ono mesto Gospod će se postarati. Zato se i danas kaže: Na brdu, gde će se Gospod postarati.
15
I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama.
16
I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog,
17
Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih;
18
I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.
19
Tada se Avram vrati k momcima svojim, te se digoše, i otidoše zajedno u Virsaveju, jer Avram živeše u Virsaveji.
20
Posle toga javiše Avramu govoreći: Gle, i Melha rodi sinove bratu tvom Nahoru:
21
Uza prvenca i Vuza brata mu, i Kamuila, oca Aramovog,
22
I Hazada i Azava i Faldesa i Jeldafa i Vatuila.
23
A Vatuilo rodi Reveku. Osam ih rodi Melha Nahoru bratu Avramovom.
24
I inoča njegova, po imenu Revma, rodi i ona Taveka i Gama i Tohosa i Moha.
