„Поље“ у Библији обично представља Господњу цркву, тачније жељу за добром у цркви. Ту добре ствари почињу, пуштају корен и расту.

Када имате жељу да будете добра особа и чините добре ствари, природна прва питања су „Шта то значи?“, „Шта треба да радим?“, „Шта могу да учиним?“. Тражите идеје, концепте, смер. Једном када схватите нешто што желите да урадите или промену коју желите да унесете у себи, тражите одређено знање. Ако желите да волонтирате у остави са храном, рецимо, требало би да знате кога да зову, када им треба помоћ, где да иду, шта да понесу. Наоружани тим знањем, спремни сте за посао.

Тај процес би се могао упоредити са производњом хране. Почињете са пољем - што је та жеља да будете добри. Тада садите семе - те идеје и концепти. То семе ниче у биљкама - специфичне чињенице и знање потребно за тај задатак (лако се могу видети у примеру оставе за храну, али такође тачно и код дубљих задатака попут „бити толерантнији према својим сарадницима“ или „одвојити више времена за молитву“) или „свесно бити супруг који више воли“). Коначно, те биљке производе храну - добра ствар коју идете и радите.

Списи такође кажу да у великом броју случајева „поље“ представља доктрину или учење цркве. Ово звучи знатно другачије. Жеља за добром је емоционална, нагон, жеља; доктрина је скуп идеја. Али да би црква била истинита, њена доктрина мора бити усредсређена на жељу за добром и мора водити људе ка чињењу онога што је добро. Дакле, здрава доктрина је заправо уско повезана са жељом за добром.

(참조: Nebeske tajne 368, 2971, 3310, 3766, 9138, 9141)

3310. Da ratar (čovek polja, njive) označava dobro života koje potiče od stvari nauka, jasno je iz značenja polja. U Reči česo se pominje zemlja, prah zemaljski, i polje: zemljom se, kada se koristi u dobrom smislu, označava Gospodovo carstvo u nebima i na zemljama, stogai Crkva, koja je Gospodovo carstvo na zemljama; isto je označeno i prahom, ali u užem smislu (vidi br. 566, 662, 1066-1068, 1262, 1413, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928); isto je označeno i poljem, ali u suženom smislu (vidi br. 368, 2971); i pošto Crkva nije crkva samo zbog nauka osim onda kada se nauk odnosi na dobro života kao svoj cilj ili, što je isto, osim kada se nauk spaja s dobrom života, stoga se poljem označava uglavnom dobro života. Kako bi takvo dobro života bilo i dobro Crkve, mora da postoji i nauk (doktrina) iz Reči. koja se usađuje u to dobro; bez ovakvog nauka, to je zaista dobro životga, ali nije i dobro Crkvem stoga nije još istinski duhovno, osim po mogućnosti da to oistane, kao što je slučaj s dobrom života među Neznabošcima, koji nemaju Reč, i stoga ne znaju za Gospoda. Da polje (njiva) označava dobro života, u koje se usađuju stvari vere, to jest, duhovne istine koje pripadaju Crkvi, može se jasno videti iz ove parabole kod Mateje: Gle, izađe sijač da sije. I kad sijaše, jedna zrna padoše u kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; a druga padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikloše, jer ne buijaše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemaju žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste, i podavi ih.

A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedan po sto, a jedan po šeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje, neka čuje Mateju 13:3-9; Mark 4:3-9; Luke 8:5-8): u ovome odlomku pominju se četiri vrste zemlje ili tla u polju, to jestm u Crkvi; da je seme o kome se govori Reč Gospodova, sledstvaeno istina, za koju se kaže da je od vere, i da je dobra zemlja dobro ljubavi ka bližnjemu, to je očito, jer dobro u čoveku prima Reč; pokraj puta je obmana; kamenito mesto je istina koja nema korena u dobru; trnje su zla. A što se tiče dobra života poji potiče iz nauka (doktrine), što je označeno sejačem (čovekom u polju), slučaj je ovakav. Oni koji se nanovo rađaju, oni prvo čine dobro od nauka (po nauku), jer sami ne znaju šta je dobro, nego to nauče iz nauka ljubavi i milosrđa, otkuda znaju ko je Gospod i ko je bližnji, šta je ljubav i šta ljubav prema bližnjemu, da to znači, znaju šta je dobro. Kad su u tome stanju, oni su u osećanju istine, i nazivaju se ljudi (viri) polja(sejači) ; ali kasnije, kada se nanovo rode, oni ne čine više dobro iz nauka, nego iz ljubavi i milosrđa, jer su tada u samom dobru koje su naučili iz nauka, i tada se nazivaju ljudi (homines) polja(prim. prev. razlika je između ljudi (viri) što označava samo čoveka muškarca koji predstavlja samo dobro, i ljudi (homines) koji označava čoveka kao takvog uključujući muški i ženski rod, što sugeriše ideju da sesa homines označava onaj koji je i u dobru i u istini, a takav je preporođeni čovek). Ovo se može ilustrovati slučajem osobe koja naginje preljubi, krađi, i ubijanju, ali kojanauči iz zaposvesti Dekaloga (Desetorečja) da su ova zla od pakla, pa se zbog toga uzdržava od njih. U ovome stanju na njega utiču zapovesti jer se plaši pakla, i uči od zapovesti, kao i iz mnogih drugih delova Reči kako treba da usmeri svoj život. U ovom slučaju, kada čini dobro, on to čini od (iz) zapovesti. Ali kada je u dobru, on počinje od se odvraća od zala preljube, krađe, i ubistva, kojima je pre bio naklonjen; i kada je u ovom poslednjem stanju, on više ne čini dobro od zapovesti, nego od samog dobra života koje je tada u njemu. Ovakva osoba, u prethodnom stanju, uči dobro od istine, a u potonjem stanju on uči istinu od dobra. Sličan je slučaj sa duhovnim istinama, koje se nazivaju stvari doktrine, koje su više unutrašnje zapovesti (prim. prev. a to je unutrašnji smisaozaposvesti), Jer nauk (doktrina) je unutrašnja istina koja pripada prirodnom čoveku; prve istine su čulne, sledeće su znanja-reči, a unutrašnje su stvari nauka; ove poslednje istin asnovane su na rečima-znanjima (na slovu), tako da čovek ne može da oblikuje ni jednu ideju ili pojam o njima (stvarima nauka) osim preko reči-znanja (doslovnog smisla). A znanja-reči (doslovni smisao) su zasnovane ne čulnim istinama, jer čovek ne može shvatiti reči-znanja bez čulnih istina; ove poslednje istine, to jest, reči-znanja i čulne istine, to je ono što je označeno čovekom veštim u lovu(lovcem); ali stvari nauka je ono što je označeno čovekom polja (ratarom, sejačem); jedno dolazi za drugim kod čoveka. Stoga, sve dok čovek ne dođe u odraslo doba, i sve dok nije pomoću reči-znanja i čulnih istina u stvarima nauka, on ne može da se nanovo rodi, jer ne može da se potvrdi u istinama nauka, osim preko ideja poje potiču od čulnih stvari i reči-znanja (ili doslovnog smisla). Jer nema ničega kod čoveka ni u njegovoj najdubljoj misli, čak ni u najdubljim tajnama vere, što nije praćeno nekom prirodnom i čulnom idejom, iako uglavnom ne zna kakva je ta ideja; ali u drugom životu, ako to samo želi, to se pokazuje njegom pogledu da može da razume, ako zaista to želi da vidi; jer u drugom životu takve se stvari pokazuju vidljivo: ovo izgleda neverovatno, ali je ipak istinito.