10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

9780. [Zapovedi] da ti donesu ulja maslinova. Da ovo označava dobro ljubavi prema bližnjemu i vere, vidi se iz značenja ulja maslinovog, što je dobro nebeske ljubavi (vidi br. 886), ali ovde dobro duhovne ljubavi, koja je dobro ljubavi prema bližnjem i dobro vere. Da se ovde ovo dobro označava uljem maslinovim, je stoga što je bilo radi svetlosti, to jest, za svetnjak, a svetnjakom se označava duhovno nebo (br, 9548). Duhovno nebo na zemlji je duhovna crkva. Ulje i maslinovostablou Reči označavaju kako nebesko tako i duhovno dobro; nebesko dobro gde se govori o nebeskom carstvu ili o nebeskoj crkvi, a o duhovno dobro gde se govori o duhovnom carstvu ili o duhovnoj crkvi. Ova se carstva ili crkve razlikuju po njihovim dobrima. Dobra nebeskoga carstva, ili nebeske crkve, su dobra ljubavika Gospodu i dobro uzajamne ljjubavi; dok su dobra duhovnoga carstva, ili duhovne crkve, dobra ljubavi prema bližnjemu i dobra vere (br. 9741). Ova dobra i istine iz njih su ono o čemu se govori u celoj Reči, jer je Reč doktrina o dobru, jer je to doktrina ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema bližnjemu (vidi Mat. 22:35-40); a svo dobro dolazi od ljubavi, jer , čak i dobro vere, ovo dolazi od dobra ljubavi, a ne bez njega.

[2] Pošto je Reč doktrina (nauk) o dobru, stoga da bi se Reč razumela, mora se znati šta je dobro; naime, niko ne zna šta je dobro ak e živi u dobru u skladu sa Reči; jer kad neko živi u dobru u skladu sa Reči, tada Gospod usađuje dobro u njegov život, iz čega ga čovek opaža i oseća, pa stoga i razume njegovu prirodu; inače se ne pokazuje, jer se ne opaža. Iz ovoga se može videti u kakvom su stanju oni koji samo znaju šta je u Reči, i koji se ubede da je nešto tako, ali to ne čine. Oni nemaju znanje dobra, stoga ni istine; jer se istina zna iz dobra, i nikada bez dobra, osim kao sećanje-znanje lišeno života, koje se gubi u drugome životu.

[3] Daulje i maslina označavaju dobro, vidi se iz odlomaka u Reči gde se ovi pominju, kao kod Zaharije: Vidjeh svijetnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovijeh na njemu i sedam lijevaka za sedam žižaka što su gore na njemu. I dvje masline uza nj, jedna s desne strane čaši, a druga s lijeve strane. Tada reče: to su dvije masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje (Zah. 4:2-3, 14); gde dva maslinova stabla i dvije masline označavaju dobro ljubavi prema Gospodu, koje je njemu na desno, i dobro ljubavi prema bližnjemu, koje mu je na levo. Na sličan način kod Jovana: I daću dvojici svojijeh svjedoka, i prorocaće hiljadu dvjesta i šezdeset dana obučeni u vreće. Ovi su dvije masline i dva žiška koji stoje pred Bogom zemlje (gospodarom zemaljskim) (Otkr. 11:3-4); gde dva masliniova stabla i dva svijetnjaka označavaju ova sama dobra, koja, pošto su od Gospoda, nazivaju se dva svjedoka.

[4] Ponovo: I čuh glas između četiri životinje gdje govori: ne povredite ulje i vino (ulja i vina ne će biti, stoji u Daničićevom prevodu)(Otkr. 6:6); gde ulje označava dobro ljubavi i ljubav prema bližnjem, a vino, dobro i istinu vere. Ponovo: Posadići u pustinji cedar od Sitima (cedar sitimski), mirtu i maslinu (Isa. (41:19). I doći će i pjevaće na visini Sionskoj, i steći će se k dobru Jehovinom, k žitu, k vinu, i k ulju (Jer. 31:12). Opustje polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja (Joilo 1:10). I gumna će se napuniti žita, i a kace će se preljevati vinom i uljem (Joilo 2:24). I tada ću davati dažd zemlji vašoj na vrijeme, i rani i pozni, i sabiraćeš žito svoje i vino svoje i ulje svoje (Zak. Ponovljeni 11:14).

[5] Žito, novo vino, i ulje o kojima se ovde govori, da se tu ne misli da ove stavri, svako može da vidi ko tome obrati pažnju; jer je Reč, pošto je Božanska, ona je duhovna, ne svetska, pa stoga ona ne govori i žitu, novome vinu, i ulju zemlje, koji su inače korisni telu kao hrana, nego kako su korisni duši; jer svaka hrana u Reči označava nebesku hranu, kao hleb i vino u svetoj večeri. Šta žito i novo vino označavaju u odlomacima koji se ovde navode, može se videti gore (br. 3580, 5295, 5410, 5959); iz ovoga se jasno vidi šta ulj značava.

[6] Slučaj je istisa svim što je Gospod govorio dok je bio u svetu, kao kad je rekao o Samaritancu da je prišao čoveku koga su razbojnici ranili, da je zavionjegove rane i prelio ih uljem i vinom (Luka 10:33-34). Ovde se ne misli na ulje i vino, nego na dobro ljubavi i na ljubav prema bližnjemu i veri; jer je predmet o kome se govori bližnji, to jest, ljubav prema njemu (da vinoima ovo značenje, vidi br. 6377).

[7] Na sličan način što je Gospod rekao za deset djevica, od kojih su pet uzele svetiljke ali ne i ulja u njima, a pet su uzele i ulje, i da su prve primljene u nebo, a druge bile odbijene (Mat. 25:3, 4, i sledeći stihovi); ulje i svetiljke označavaju dobro ljubavi i ljubav prema bližnjemu u istinama vere; djevice koje su uzele svojesvetiljke ali ne i ulja, označavaju one koje slušaju Reč, čitaju je, i kažu da to veruju, ali posle toga ne čine dobro, a ako i čine neko dobro, to nije iz ljubavi ka dobru ili istini, nego iz ljubavi prema sebi i svetu.

[8] Pošto je ulje označavalo dobro ljubavi prema bližnjem, stoga su i bolesnici bili pomazivani uljem i lečeni, kao što čitamo o Gospodovim učenicima, koji su išli i isterivali zle duhove, i pomazivali uljem one koji su bili bolesni, i lečili ih (Marko 6:13). I kod Davida: Namazao si uljem glavu moju; i čaša je moja prepuna (Psalam 23:5); gde namazati uljem glavu označava obdariti nebeskim dobrom.

Kod Mojsija: Vođaše ga na visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena (Zak. Ponovljeni 32:13); govoreći o drevnoj crkvi; ovde sisati ulje iz tvrde stijene označava biti ispunjen dobrom kroz istine vere.

[9] Kod Avakuma (Habakuka): Jer smokva ne će cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj; rod će maslinov prevariti, i njive ne će dati hrane (Hab. (3:17); ovde se ne misli ni na smokve, ni vinovu lozu, ni masline, ni na njive, nego na nebeske stvari kojima ove korespondiraju; kao što svako može da prizna od sebe koji priznaje da Reč govori o stvarima koje pripadaju nebu i crkvi, stoga koje pripadaju duši. Ali oni koji misle samo o svetskim, zemaljskim, i telesnim stvarima, ne vide unutrašnje stvari, pa ih čak ni ne žele videti, jer kažu u sebi: Šta su duhovne stvari? Šta su nebeske stvari? a tako isto, Šta je nebeska hrana? da su ovo stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, oni to doista znaju kada se to kaže; ali da one pripadaju veri i ljubavi, to oni ne žele [da znaju]; iz razloga što oni ne ispunjavaju svoj život takvim stvarima, pa stoga ni ne mogu da postignu inteligenciju i mudrost nebeskih istina i dobrote.

[10] Kod Jezikilja: I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem. I obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platno zastrijeh te svilom. I bijaše okićena zlatom i srebrom, i odijelo ti bijaše od tankoga platna i od svile i vezeno, i jeđaše bijelo brašno i med i ulje, i bijaše vrlo lijepa, i prispe do carstva. I uzevši vezene haljine svoje, zaodjela si ih, i ulje moje i kad moj stavila si pred njih (Jez. 16:9-10? 16:13? 16:18). Ko ne može videti da se u ovome odlomaku ne misli na haljine izvezene, ni tanko platno, ni svilu, ni ulje, med, ili bijelo brašno; nego na Božanske stvari koje pripadaju nebu i crkvi; jer se ovde govori o Jerusalimu, koji se označava crkvu; pa se sa tih nekoliko stvari označavaju stvari koje pripadaju crkvi. Da se svakom pojedinosti označava neka posebna stvar u crkvi, jasno je; jer u Reči, koja je Božanska, nema nijedne reči koja nema vrednost. (Da Jerusalim označava crkvu, vidi br. 3654; kao i šta je označeno vezenim radom, br. 9688; tankim platnom, br. 5319, 6469; bijelim brašnom, br. 2177; medom, br. 5620, 6857; pranjem vodom, br. 3147, 5954, 9088; a sprati krv, br. 4735, 9127.)

[11] Kod Osije (Ozeja): Opkolio me je Efraim lažju i dom Izrailjev prijevarom; ali Juda još vlada s Bogom i vjeran je sa svetima (Osija 12;1); ove su stvari sasvim nerazumljive ukoliko se ne zna šta je označeno Efraimom, šta Asircem, a šta Egiptom; a ovde se označava razum čovekova crkve, koji jeizokrenut zbog umovanja od sećanja-znanja; jer Efraim označava razum (br. 3969, 6222, 6238, 6267); Asirac, umovanje. 1186); aEgipat, sećanje-znanje (br. 9391); stoga odnositi ulje u Egipat označava ukaljati na ovaj način dobro crkve.

[12] Da je Gospod toliko puta išao na Goru Maslinsku (Luka 21:37; 22:39), bilo je stoga što ulje i maslina označavaju dobro ljubavi, kao što to znači i gora(br. 6435, 8758). Razlog je bio to što kad je Gospod bio u svetu, sve su stvari koje su se njega ticale, pretstavljale nebo; stoga štogod je učinio i štogod je kazao, bilo je Božansko i nebesko, a poslednje su stvari bile reprezentativne. Gora Maslinska je pretstavljala nebo u odnosu na dobro ljubavi i ljubav prema bližnjemu; kao što se može videti kod Zaharije: Jer će Jehova izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kada je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj, koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po sreijedi na istok i na zapad, da će biti prodol vrlo velika, i polovina gore će ustupiti na sjever, a polovina na jug (Zah. 14:3-4).

[13] Ovde se govori o Gospodu i njegovom dolasku; Gorom se Maslinskom označava dobro ljubavi i ljuav prema bližnjem; stoga crkva, jer ova dobra sačinjavaju crkvu. Da će se crkva odvojiti od Jevrejske nacije, i da će se ustanoviti među narodima (neznabošcima) ozačava se Maslinovom Gorom koja će seraspasti po srijedi prema istoku, i prem oru, i prema sjeveru, i prema jugu; na sličan način kao i u rečima Gospodovim kod Luke: A vi ćete biti odbačeni; a oni [narodi, neznabošci] će doći od istoka i zapada i sjevera i juga i sješće za trpezu u carstvu Božijem (Luka 13:28-29). U univerzalnom smislu Jehovom koji ide u boj i koji se bori protivu neznabožaca, i njegovim stopama na Gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu, označava se da će Gospod od Božanske ljubavi da se bori protivu paklova; jer nenabošći (narodi) označavaju zla koja su iz paklova (br. 1868, 6306), a Gora Maslinka, na kojoj su bila njegova stopala, pretstavlja Božansku ljubav.