¹ A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.

² I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:

³ Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;

⁴ Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;

⁵ Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;

⁶ Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;

⁷ Blago milostivima, jer će biti pomilovani;

⁸ Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;

⁹ Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;

¹⁰ Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.

¹¹ Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi.

¹² Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.

¹³ Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona većneće biti nizašta, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.

¹⁴ Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.

¹⁵ Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.

¹⁶ Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je na nebesima.

¹⁷ Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.

¹⁸ Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.

¹⁹ Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.

²⁰ Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

²¹ Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.

²² A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.

²³ Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,

²⁴ Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj.

²⁵ Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.

²⁶ Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.

²⁷ Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube.

²⁸ A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, većje učinio preljubu u srcu svom.

²⁹ A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.

³⁰ I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.

³¹ Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.

³² A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme preljubu čini.

³³ Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo.

³⁴ A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;

³⁵ Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikog Cara.

³⁶ Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš dlake jedne bele ili crne učiniti.

³⁷ Dakle neka bude vaša reč: da - da; ne - ne; a šta je više od ovog, oda zla je.

³⁸ Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.

³⁹ A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi;

⁴⁰ I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.

⁴¹ I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.

⁴² Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.

⁴³ Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog.

⁴⁴ A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;

⁴⁵ Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.

⁴⁶ Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?

⁴⁷ I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?

⁴⁸ Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

¹ A Rahilja videvši gde ne rađa dece Jakovu, pozavide sestri svojoj; i reče Jakovu: Daj mi dece, ili ću umreti.

² A Jakov se rasrdi na Rahilju, i reče: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?

³ A ona reče: Eto robinje moje Vale, lezi s njom, neka rodi na mojim kolenima, pa ću i ja imati dece od nje.

⁴ I dade mu Valu robinju svoju za ženu, i Jakov leže s njom.

⁵ I zatrudne Vala, i rodi Jakovu sina.

⁶ A Rahilja reče: Gospod mi je sudio i čuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadede ime Dan.

⁷ I Vala robinja Rahiljina zatrudne opet, i rodi drugog sina Jakovu;

⁸ A Rahilja reče: Borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoleh. I nadede mu ime Neftalim.

⁹ A Lija videvši gde presta rađati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za ženu.

¹⁰ I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina;

¹¹ I Lija reče: Dođe četa. I nadede mu ime Gad.

¹² Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugog sina Jakovu;

¹³ I reče Lija: Blago meni, jer će me blaženom zvati žene. Zato mu nadede ime Asir.

¹⁴ A Ruvim iziđe u vreme žetve pšenične i nađe mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja reče Liji: Daj mi mandragoru sina svog.

¹⁵ A ona joj reče: Malo li ti je što si mi uzela muža? Hoćeš da mi uzmeš i mandragoru sina mog? A Rahilja joj reče: Neka noćas spava s tobom za mandragoru sina tvog.

¹⁶ I uveče kad se Jakov vraćaše iz polja, iziđe mu Lija na susret i reče: Spavaćeš kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svog. I spava kod nje onu noć.

¹⁷ A Bog usliši Liju, te ona zatrudne, i rodi Jakovu petog sina.

¹⁸ I reče Lija: Gospod mi dade platu moju što dadoh robinju svoju mužu svom. I nadede mu ime Isahar.

¹⁹ I zatrudne Lija opet, i rodi Jakovu šestog sina;

²⁰ I reče Lija: Dariva me Gospod darom dobrim; da ako se sada većpriljubi k meni muž moj, jer mu rodih šest sinova. Zato mu nadede ime Zavulon.

²¹ Najposle rodi kćer, i nadede joj ima Dina.

²² Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslišivši je otvori joj matericu.

²³ I zatrudne, i rodi sina, i reče: Uze Bog sramotu moju.

²⁴ I nadede mu ime Josif, govoreći: Neka mi doda Gospod još jednog sina.

²⁵ A kad Rahilja rodi Josifa, reče Jakov Lavanu: Pusti me da idem u svoje mesto i u svoju zemlju.

²⁶ Daj mi žene moje, za koje sam ti služio, i decu moju, da idem, jer znaš kako sam ti služio.

²⁷ A Lavan mu reče: Nemoj, ako sam našao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.

²⁸ I još reče: Išti koliko hoćeš plate, i ja ću ti dati.

²⁹ A Jakov mu odgovori: Ti znaš kako sam ti služio i kakva ti je stoka postala kod mene.

³⁰ Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dođoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dođoh. Pa kad ću i ja tako sebi kuću kućiti?

³¹ I reče mu Lavan: Šta hoćeš da ti dam? A Jakov odgovori: Ne treba ništa da mi daš; nego ću ti opet pasti stoku i čuvati, ako ćeš mi učiti ovo:

³² Da zađem danas po svoj stoci tvojoj, i odlučim sve što je šareno i s belegom, i sve što je crno između ovaca, i šta je s belegom i šareno između koza, pa šta posle bude tako, ono da mi je plata.

³³ Tako će mi se posle posvedočiti pravda moja pred tobom kad dođeš da vidiš zaslugu moju: Šta god ne bude šareno ni s belegom ni crno između ovaca i koza u mene, biće kradeno.

³⁴ A Lavan reče: Eto, neka bude kako si kazao.

³⁵ I odluči Lavan isti dan jarce s belegom i šarene i sve koze s belegom i šarene, i sve na čem beše šta belo, i sve crno između ovaca, i predade sinovima svojim.

³⁶ I ostavi daljine tri dana hoda između sebe i Jakova. I Jakov pasaše ostalu stoku Lavanovu.

³⁷ I uze Jakov zelenih prutova topolovih i leskovih i kestenovih, i naguli ih do beline koja beše na prutovima.

³⁸ I metaše naguljene prutove pred stoku u žlebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dođe da pije.

³⁹ I upaljivaše se stoka gledajući u prutove, i šta se mlađaše beše s belegom, prutasto i šareno.

⁴⁰ I Jakov odlučivaše mlad, i obraćaše stado Lavanovo da gleda u šarene i u sve crne; a svoje stado odvajaše i ne obraćaše ga prema stadu Lavanovom.

⁴¹ I kad se god upaljivaše stoka rana, metaše Jakov prutove u korita pred oči stoci da bi se upaljivala gledajući u prutove;

⁴² A kad se upaljivaše pozna stoka, ne metaše; tako pozne bivahu Lavanove a rane Jakovljeve.

⁴³ I tako se taj čovek obogati vrlo, te imaše mnogo stoke i sluga i sluškinja i kamila i magaraca.